0
"Čekali smo svoj red da se spustimo niz stenu u Jelasničkoj klisuri kada smo čuli dečaka kako doziva majku. Sekund kasnije videli smo ga kako se drži za obraz i izgovara da ga je ujeo poskok."
Ovako za „Blic“ započinju priču Aleksandar Popović (23) i Dušan Nikolić (27) policajci iz Policijske brigade u Beogradu koji su dečaka iz Makedonije C. M. (14) spasli nakon što ga je ujela zmija za obraz u Jelasničkoj klisuri kod Niša.
Dečak je zahvaljujući brzoj reakciji ova dva policajaca na vreme primio serum protiv zmijskog otrova i prošao bez težih posledica. Hrabri policajci ispričali su za “Blic” šta se dogodilo kobnog dana i kako je dečaka ujela zmija.
„Mi smo bili u subotu na trci koja je organizovana na klisuri, nakon čega smo odlučili da ostanemo i sutradan kako bismo se spuštali niz stene. U nedelju smo se pojavili na dogovorenom mestu kada nam je rečeno da je prijavljeno nas četvoro. Porodica iz Makedonije – majka, otac i dva sina blizanca i nas dvojica. Spuštali smo se niz stenu nekoliko puta, a onda smo napravili pauzu“, priča za „Blic“ Aleksandar Popović.
Dok su odmarali začuli su dečaka koji doziva mamu. Bio je nekoliko metara ispod njih, ispod stene.
„Pitao sam šta mu je, a on mi je odgovorio da ga je ujela zmija. Odmah sam se sputio kod njega i video ujed. Imao je dve tačkice“, priseća se Popović, dok njegov kolega Dušan Nikolić dodaje da je dečaka poskok ujeo iznad usne.
„Znali smo da moramo odmah da reagujemo pošto nismo mogli da mu na lice vežemo nikakav povez i zaustavimo otrov, kako bismo uradili da ga je ujela na nekom drugom mestu. Pretpostavljam da ga je zmija ujela kada se penjao uz stenu četvoronoške, jer je stena strma“, kaže Dušan Nikolić.
Roditelji dečaka nisu imali automobil kako bi se odvezli do bolnice. Nisu ni instruktori. Policajci su zato u svoj automobil smestili celu porodicu iz Makedonije i krenuli put bolnice u Nišu. Dušan je vozio dok je Aleksandar pokušavao da pronađe put do bolnice.
„Za to vreme dečakova majka je plakala, dok je on bio pribran. Nije uopšte bio uplašen, već hrabar. Kada smo stigli u bolnicu pitali su nas koliko je vremena prošlo od ujeda. Bilo je oko dvadesetak minuta. Rekli su nam da je dobro što smo stigli na vreme, a da je pola sata, sat maksimalno vreme koliko može da prođe od ovakvog ujeda do lekarske pomoći. Rekli su nam da je dobro što smo došli na vreme“, kaže Aleksandar.
Dečak je u bolnici dobio svu potrebnu negu nakon čega je u pratnji majke odvezen u dečiju kliniku u Nišu. Za to vreme Aleksandar i Dušan su otišli sa dečakovim ocem i bratom do klisure gde su preuzeli njihove stvari. Tada su, prema rečima Aleksandra saznali i da dečak voli zmije i ne plaši ih se.
„Njegov otac nam je rekao da oni u Makedoniji hvataju zmije rukama i da ih se uopšte ne plaše“, dodaje on.
Porodica dečaka neprestano im se zahvaljivala na pomoći i reakciji, dok su ih kolege hvalile. Međutim, Dušan na to dodaje: „To bi uradio svaki policajac, svaka normalna osoba, mi smo se tu zadesili i normalno je da ćemo pomoći“.
Zmije na klisuri tog dana niko nije očekivao, a najmanje dečakova porodica. Prema rečima hrabrih policajaca tokom trke koja je bila dan ranije gledali su da li će se pojaviti neka zmija, jer znaju da je taj kraj poznat po tome.
„Nije bilo ni jedne zmije. Čak smo u nedelju pričali sa instruktorom oko njih. Tada nam je rekao da su se verovatno povukle jer je dan ranije padala kiša. Takođe nam je rekao da ih kod stena nema jer ima mnogo ljudi“, kaže Aleksandar Popović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
