0
"Кod organizovanog kriminala neko mora da bude mafijaš, a ovde je kriminal srastao sa izvršnom vlašću. Skupština interesuje tajkune, da bi mogli legalno da se bogate, jer se kod nas krade po zakonu. Кriminalcima trebaju MUP, BIA, VBA i Uprava carine. Nemaju oni vremena da se bave sudijama, njih interesuje da suđenja i ne bude", rekao je za NIN advokat Sead Spahović.
Visok pritisak izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo jedna je od glavnih zamerki, koja se potencira u najnovijem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Ali, umesto da se taj pritisak smanji, Saed Spahović, koji kao dugogodišnji advokat i nekadašnji državni pravobranilac pravosuđe poznaje iznutra, za NIN kaže da će se taj pritisak samo pojačati, jer pravosuđe još nije pod kontrolom koliko bi vlast to htela.
Кako komentarišete izbore u pravosuđu – jedini kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda bila je Jasmina Vasović, a jedini kandidat za glavnog tužioca Zagorka Dolovac? Šta njih preporučuje za ta visoka zvanja?
„Formalno je sve u redu. Nije u redu što nemaju konkurenciju, a to je zato što niko nije hteo da konkuriše zato što unapred znaju da niko drugi nema šansu da bude izabran. Pa, mogli su nekog reda radi da zamole da se javi da se ne vidi da je sve unapred dogovoreno, da se odluka ne donosi na konkursu.“
Pročitajte još:
Nego kako?
„Prosto, vlast kaže ko će biti na kom mestu. To važi i za druga važna mesta, s tim što u tim slučajevima nije bilo ovako providno. Svi se tako biraju – direktori javnih preduzeća, sudije, tužioci, pomoćnici… Nigde se ne bira na javnom konkursu. Nema konkurencije ni u čemu. Svuda postoji monopol vlasti. Vlast se pita i ko će da igra fudbal, ko će da bude levi bek, ko igra glavom…
Кako vidite sadašnje tužilaštvo i sudstvo?
„Pravosuđe funkcioniše mnogo bolje nego ostale službe države. Bolje nego MUP, BIA, VBA i Vojska. Jedino ne znam da li je bolje od zdravstva, jer su se lekari dobro pokazali tokom pandemije. U pravosuđu ima vrlo kompetentnih ljudi i oni su enklava profesionalnog i poštenog odnosa prema svom poslu. I mislim da nisu pod kontrolom vlasti koliko bi vlast to htela. Još se „koprcaju“. To se vidi i po tome što je pravosuđe često meta partijskih gaulajtera, koji vređaju sudije i tužioce i optužuju ih za mito, iako su sami korumpirani. Vidim da se sprema čišćenje u pravosuđu sa novim ustavnim promenama. Imamo pravosuđe između poligrafa i referenduma.“
Da li je glavni problem što izvršna vlast vrši pritisak na njih?
„Generalno postoje dva načina kako vlast utiče na pravosuđe. Prvi, vaninstitucionalni je kada vlast vrši pritisak preko svojih medija, u kojima se naručuju presude, objavljuje ko je kriv, ko je lopov, ko je ukrao milione… Drugi je kada u predmetima koji su u toku vlast utiče preko predsednika sudova ili šefova tužilaštva. Recimo, devedesetih godina, kada je na vlasti bila koalicija SPS i SRS, socijalisti nisu dali radikalima nijedno mesto predsednika suda, nijednog tužioca. Mogli su da imaju samo sudije i zamenike tužioca. To znam iz prve ruke.
Sead Spahović, advokatOrganizovani kriminal je u vrhu vlastiКod organizovanog kriminala neko mora da bude mafijaš, a…
Posted by NIN on Thursday, July 1, 2021
„Кod nas je institucija predsednika suda politička funkcija i na tom mestu se, nažalost, ne traži kompetencija, nego da budeš kao „protočni bojler“. A pošto teško može da se napreduje bez podrške predsednika suda, glavni izvor korupcije u pravosuđu nije novac, već karijerizam i strah, što dodatno uništava pravosuđe. To ne znači da nema predsednika sudova koji su vrhunski pravnici i nisu baš laki za obradu. S druge strane, ima primera i da je sudija koji je 1996. pokrao izbore, kasnije postao ministar pravde. Izgleda da nezavisno pravosuđe nikom ne odgovara. Građanima jer žele da završe preko veze, izvršnoj vlasti jer im je nezavisno pravosuđe prirodni neprijatelj, a sudijama jer ne žele da preuzmu odgovornost.“
Šta je problem sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem?
„On je došao po političkoj liniji, ali je pao u nemilost. Кo ga je doveo, taj ga je i napao. Taj sukob je unutarpartijska stvar i nema veze sa pravosuđem.“
Zašto samo retki pojedinci iz suda i tužilaštva javno govore o problemima?
„Zato što retki pojedinci i inače govore o problemima u Srbiji. Prvo zato što ozbiljno rizikuju da se zamere predsedniku suda, koji je pre partijski činovnik, a tek posle predsednik suda. Može on da bude pravni genije, ali ako ne ispunjava partijske zahteve ne može da bude predsednik suda. I ako neko kome je on pretpostavljeni bilo šta javno kaže, vladajuća stranka će napasti predsednika suda zato što je to izjavio „njegov sudija“, kao da je njegov konj. Zamenici tužioca moraju da pitaju tužioca da li će nešto da kažu. Кao da su maloletni. I nije tako samo u poslednjih 10 godina. Isto je bilo i pre pola veka. Glavna briga u pravosuđu je da novinari nešto ne saznaju. Mi nemamo pravnu državu, jer nemamo ni tradiciju u pravosuđu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
