Svakog 30. septembra, ponovo nakratko uzavru strasti među Srbima, Hrvatima i Crnogorcima, kad krene polemika oko tragične smrti kontraadmirala Vladimira Barovića, koji je sebi oduzeo život pošto je preuzeo dužnost načelnika štaba komande Vojnopomorske oblasti u trenutku kada je u Hrvatskoj besneo rat. Smrt kontraadmirala Barovića pogodila je sve pripadnike Jugoslovenske ratne mornarice koji su u tom trenutku bili u najtvrđoj blokadi na Jadranu. Ova lična tragedija žestoko je medijski eksploatisana u propagandne svrhe sa Hrvatske, a kasnije i crnogorske strane, dok su srpski mediji često prenosili iskonstruisane tekstove, a njegova kratka oproštajna poruka postala je evidentan predmet manipulacije jednom ljudskom tragedijom.

Tog 30. septembra 1991. u kancelariju Komande Vojnopomorskog uporišta Vis (VPU) stigao je kontraadmiral Vladimir Barović, bivši komandant 5. Vojnopomorskog sektora Pula, koji je prema rečima starijih pripadnika tadašnje JRM uživao veliki profesionalni ugled. Kada je ušao u kancelariju i zatvorio vrata čuo se pucanj. Neki tvrde da su se čula dva pucnja pre nego što su oficiri JRM ušli u kancelariju gde su zatekli kontraadmirala mrtvog i pored njega oproštajnu poruku.

Upravo ta poruka postala je predmet medijske manipulacije koja ni 29 godina od tog čina nije prestala.

Mornarički publicisti koji su se bavili istraživanjem JRM i njenim učešćem u ratu 1991. kažu da ono što se navodi u medijima nije tačno i da je njegovo ime upotrebljeno za propagandu.

Oni kažu da pravo pismo nije dugačko kao što se predstavilo u Hrvatskoj, kasnije crnogorskoj i srpskoj štampi nego da je u pitanju kratka poruka:

„Na kraju svega, došlo je vreme da čovek ne može da se bori za svoje ideje (reč „ideje“ bila je dva puta precrtana i zamenjena rečju „ljude“). Želim da budem sahranjen na Visu. Kontraadmiral Barović“, pisalo je u prošajnoj poruci.

Vest o samoubistvu ovakvog visokog oficira stiglo je i do hrvatske strane, a prva vest o otme objavljena je bila u splitskoj „Slobodnoj dalmaciji“. Međutim tom prilikom osvanulo je i oproštajna poruka, odnosno „pismo“ poduže gde je u odnosu na original bilo sadržano dosta detalja posebno da je pokojni kontraadmiral optuživao vojni vrh JNA za navodnu „agresiju“ na Hrvatsku.

Bivši visoki oficiri JRM baveći se ovim slučajem navode da osim originalnih reči zapisane su i one lažne koje nikakve veze nemaju sa pravim pismom: „Agresija JNA protiv Hrvatske je predstavljalo delo suprotno crnogorskoj časti, da ništa nije mogao učiniti kako bi oficire i mornare JRM u Puli, odvojio od prljavog rata protiv Hrvatske, neslaganje sa visokim oficirima komande JNA a posebno sa planovima generala Blagoja Adžića i Veljka Kadijevića, a nakdandno je dopisano i da se protivio granatiranju Dubrovnika i oštro protivio ratu, a u pismu je izrazio želju da bude sahranjen na ostrvu Visu.

Uoči napuštanja Visa od strane JRM, 1.juna 1992.godine, eshumirano je telo kontraadmirala Barovića i sahranjeno u Boki Kotorskoj.

Hrvatska ratna propaganda je maksimalno iskoristila lažno oproštajno pismo pokojnog kontraadmirala Barovića u propagandnim napadima na JRM, a to je nastavljeno i kad se završio rat, kada je i srpska javnost po prvi put, ako izuzmemo pripadnike JRM, čuli za slučaj kontraadmirala Barovića.

U medijima žestoko je odjeknula vest da je tadašnji crnogorski predsednik Filip Vujanović 2016. za Dan državnosti Crne Gore  odlikovao kontraadmirala Barovića, Crnogorca ( iako se Barović uvek izjašnjavao kao Srbin, pošto je bio rodom iz Banja Luke), zbog toga što nije hteo da bombarduje gradove na hrvatskoj obali u toku 1991. godine.

Takođe pre četiri godine grupa bivših visokih mornaričkih oficira uputila je  zahtev VBA da se otvori arhiv i postane dostupan zapisnik sa uviđaja posle smrti kontraadmirala Barovića, kao i da se pokaže autentično pismo kako bi se stalo sa zloupotrebom ove tragedije.

Ko je bio kontraadmiral Barović

Kontraadmiral Vladimir Baorivć rođen je 7. novembra 1939. godine u Banja Luci. Završio je 12. klasu Vojnopomorske akademije 1960. godine, Podmornički oficirski kurs 1964. godine, Kurs Političke škole Jugoslovenske narodne armije 1966. godine, prvu klasu Više specijalizacije pomorskih oficira (minski tečaj) 1971. godine, 21. klasu Komandnoštabne akademije 1977. godine, Školu stranih jezika Jugoslovenske narodne armije 1979. godine i 27. klasu Škole narodne odbrane Jugoslovenske narodne armije 1982. godine.

U svom radnom veku obavljao je sledeće dužnosti: na stažu do 14. oktobra 1961. godine, pomoćnik komandanta na DSA-708 do 15. februara 1962. godine, komandant DSA-708 do 2. novembra 1963. godine, na Podmorničkom oficirskom kursu do 2. februara 1964. godine, komandant DTM-228 do 1. septembra 1965. godine, slušalac 10. klase kursa Političke škole Jugoslovenske narodne armije do 15. avgusta 1966. godine, pomoćnik komandanta za moralnopolitičko vaspitanje u 38. flotili patrolnih brodova do 4. oktobra 1967. godine, pomoćnik komandanta za moralnopolitičko vaspitanje u Vojnopomorskom sektoru Boka, referent za moralnopolitičko vaspitanje u Komandi Vojnopomorskog sektora Boka, slušalac na Kursu više specijalizacije pomorskih oficira (minski tečaj) do 17. jula 1971. godine, referent za moralnopolitičko vaspitanje u Vojnopomorskom sektoru Boka do 1. septembra 1975. godine, slušalac 21. klase Komandnoštabne akademije Ratne mornarice do 15. jula 1977. godine, referent u Odseku za operativno – nastavne poslove u Komandi Vojnopomorskog sektora Boka do 4. septembra 1978. godine, slušalac u Školi stranih jezika do 15. jula 1979. godine, vršilac dužnosti pomoćnika komandanta za pozadinu u Vojnopomorskom sektoru Boka do 1. septembra 1981. godine, slušalac 27. klase Škole narodne odbrane do 15. jula 1982. godine, pomoćnik komandanta Vojnopomorskog sektora Boka za pozadinu do 25. novembra 1983. godine, načelnik Štaba Vojnopomorskog sektora Boka do 10. oktobra 1985. godine, načelnik Odseka za pomorske i obalske snage Komande Vojnopomorske oblasti do 31. avgusta 1987. godine, komandant Komandnoštabne škole taktike i operatike Ratne mornarice do 27. septembra 1990. godine, pomoćnik komandanta Vojnopomorske oblasti za pozadinu do 29. juna 1990. godine i komandant Vojnopomorskog sektora Pula do 28. septembra 1991. godine.

Odlikovan je Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Ordenom narodne armije sa zlatnom zvezdom.