4
U gradu su ga znali kao opasnog kriminalca, najboljeg advokata koji nije završio pravni fakultet, stigao je da bude pesnik i da njegova pesma postane početkom devedesetih hit, zvali su ga “dorćolski don”. Stigao je da bude i vlasnik agencije za uterivanje dugova, a onda je posle jedne tuče nestao i njegovo telo nikada nije pronađeno. Postoji više verzija gde je završio, ali ni jedna nije pružila valjan dokaz o tome kako je zaista ubijen Iso Lero Džamba, jedna od urbanih legendi Beograda.
Iso Lero Džamba u crnu hroniku Beograda upisao se još kako maloletnik koji je zatvor upoznao jako rano, zbog džeparenja i šibicarenja. Ostao je upamćen i po svojoj malenoj konstituciji – visine oko 170 centimetara, težine oko 70 kilograma. Mnogi svedoci tog vremena upamtili su ga kao žgoljavog, ali veoma prgavog mladića. Jako rano počeo je da trenira boks. Pripadao je onoj staroj elitnoj jugoslovenskoj školi boksa. Zahvaljujući tome Iso Lero Džamba boksovao je za Crvenu Zvezdu i Radnički. Pričalo se da je sa svojim udarcem pesnicom izuvao onog koga je udario iz cipela, a u legendu ušao je po brojnim fer tučama, pesnica na pesnicu, ali jurišao je i na protivnike koji su imali ili pištolj ili nož i pobeđivao mnogo jače. Obični ljudi koji su ga poznavali govorili su da je bio veoma korektan, sa lepim manirima, ali i veliku hrabrost da izazove mnogo jače i opsnije od sebe. Jedan takav konflikt došao mu je glave tog 23. septembra 1992. godine ispred “Palate Beograd”.
Gradske priče kažu da je zatvorski svet upoznao 1976. gde je završio zbog krađe novčanika i tuče na autobuskoj stanici. Zbog nekih svojih poduhvata na ulicama stekao je status opasnog momka od koga su čak strahovali i zatvorski čuvari. Mnogobrojni zatvorski cimeri su zbog njegove reputacije izbegavali da ulaze u konflikt sa njim, pa su gledali da mu ne protivreče. Ostao je upamćen kao neko ko se stalno svađao sa zatvorskim komandirima i isterivao pravdu za ostale zatvorenike, zbog čega je nemali put dobijao batine pendrecima.
Neke stare priče govore da je dok su ga vodili na premlaćivanje znao je da se otrgne i provuče se kroz rešetke, lomio je staklo i pretio da će iseći vene. Zbog svojih ispada često mu je sledovala samica uz dodatnu kaznenu meru vezivanja. Govorilo se da količina batina koje je on dobio u CZ-u, ne bi mogla da stane ni u 30 vagona.
Od cimera sa kojima je delio ćeliju zahtevao je disciplinu i dodeljivao im različite zadatke. Oni koji su se usprotivili dobijali su šamar, a oni malo tvrđi i batine. Oni koji su ga videli u zatvoru kažu da je bio posebno surov prema silovateljima i zlostavljačima dece, na njegovoj meti bili su i homseksualci, ali se oduševljavao sa onima koji su stigli zbog privrednog kriminala.
Džamba je svoje zatvorske boravke iskoristio da prouči krivični zakonik, koji je naučio napamet i poznavao svaku pravnu šupljinu, govorili su da je mnogo bolji nego neki advokati iako nikad nije kročio na Pravni fakultet. Zbog svog odličnog poznavanja krivičnog zakonika, nije se libio da nekom zatvoreniku, koji nije imao novca pomogne da valjano napiše žalbu, koja je prema tvrdnjama nekih upućenih znala da bude usvojena.
Osim svog pravnog umeća Lero Džamba pisao je I poeziju a jedna njegova pesma koju je otpevao folk pevač Džej Ramanadovski 1990- tih godina pod nazivom “Uspeo sam u životu” postala je hit. Govorilo se da su njegove pesme pune emocija, melanholične I setne.
Označen je bio kao predvodnik jedne jake ekipe iz najstrožeg centra Beograda, a početkom 1990-te postao je i vlasnik prve Agencije za zaštitu imovine i lica i za povraćaj i naplatu imovinskih dobara „Karmen“.
Susret sa Kneletom
Rad na naplati dugova omogućio je Isu Leri Džambi da u leto 1989. upozna Kneleta. Priča koja kruži o ovom susretu kaže da se Džamba pojavio u naselju Braća Jerković sa još dvojicom momaka jer su dvojica iz tog kraja reketirali jednu kockarnicu koja je bila pod Džambinom zaštitom. Tokom priče, jedan od mladića spomenuo je Kneleta, a na Džambino pitanje: “Ko je taj Knele?” dobio je odgovor da je on veoma važan u ovom kraju, da je u ekipi sa Giškom, Belim, Darkom Ašaninom. Pošto je Džamba bio dobar sa Giškom organizvaon je bio susret sa Kneletom i njih dvojica našli su se u jednom od kafića u “Jerkoviću” i sredili međusobne nesporazume. Usledilo je prijateljstvo koje je trajalo sve do smrti.
Već početkom 1990-tih na Džambinu teritoriju počinje da upada Arkan. Urbana priča koja kruži gradom kaže da su se Arkan i Džamba sukobili jednom prilikom u Zabeli kada je Džamba pretukao Arkana i napravio mu ožiljak na licu. Novi sukob njih dvojice bio je oko kockarnice, koju je Arkan preoteo od Džambe.
Incident koji je promenio sve
U beogradskom podzemlju raširena priča da je marta ’92. godine Džamba u kafani „Zona Zamfirova“ pucao u sliku Željka Ražnatovića Arkana. Pre pucnjave, stolu za kojim je sedio Džamba prišla je konobarica i zamolila ga da odloži pištolj, koji je držao u ruci, što je njega iznerviralo pa je ispalio nekoliko hitaca, od kojih je jedan rikošetirao i završio u ramu Arkanove slike. Na njega je tad skočilo nekoliko momaka koji su ga izvukli napolje i pretukli. Posle ovog incidenta Arkan se navodno čuo sa Isom i dogovoreno je da jedan drugom ne upadaju na teritoriju koju su kontrolisali.
Izgledalo je kao da se sve stišalo, kada se 23. septembra Iso Lera Džamba u cik zore pript pojavio se ispred kockarnice koja se nalazila na šestom spratu palate Beograd, koju je prima tadašnjoj priči držao Arkan. Na samom ulazu pod nejasnim okolnostima došlo je do svađe Džambe i obezbeđenja i tom prilikom je pljunuo na Arkanovu sliku što je bio okidač da grupa momaka iz obezbeđenja opet pretuče Isu Leru Džambu. Džamba je zatim ubačen u beli pik-ap i od tada mu se gubi svaki trag. Od tog ranog septembarskog jutra više niko nije znao šta je bilo sa Džambom.
Nekolicina neimenovanih posetilaca, kasnije je pričala da je Džamba teško pretučen. Njegovi prijatelji verovali da je odmah ubijen, a telo uklonjeno bez traga. Nekoliko meseci kasnije Džambina supruga Snežana Lero ispričala je da je gradska policija na tom slučaju promenila tri ekipe sa šestoricom inspektora, ali bez ikakvih rezultata i tragova. Džambini prijatelji obilazili su znane kriminalce moleći ih bar za informaciju o mestu gde se nalazi njegovo telo, ali odgovor nisu nikad dobili.
Sve verzije o ubistvu Džambe
U predizbornoj kampanji 1993. godine lider radikala Vojislav Šešelj tvrdio je da ima neoborive dokaze da je Arkan organizovao ubistvo Ise Lere. Javno je govorio da ima očevica Džambinog ubistva, a onda je sve zaboravljeno i o tome se više nije oglašavao nikada. Tadašnji šef obezbeđenja „Beograđanke“ Vukašin-Vule Gojak priznanao je da je prvi udario Lera, nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposbio, jer je ovaj pre toga uperio pištolj u čelo kolege, a onda ga smirili, ubacili u lift i izbacili na ulicu, pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom posle incidenta.
Sa druge strane, Džambini prijatelji su dugo posle njegovog nestanka tvrdili da je Lera tuklo desetak ljudi drškama pištolja i „heklera“. I bili su ubeđeni da Džambu zatvorenog drže u štabu Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu.
Kasnije se svašta pričalo: da je zakopan na Bežanij, da je bačen u Dunav, zabetoniran u temelje neke benzinske pumpe ili u temelj neke novopodignute kuće.
Inače, mesec dana posle Džambinog nestanka, ubijen je Aleksandar Knežević Knele. Na dan Kneletove sahrane, Džej je na koncertu na Sajmu pred oko 35.000 ljudi rekao da sledeću pesmu koju je napisao njegov brat Džamba posvećuje svom prijatelju Kneletu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
