15
Samohrana majka devetogodišnjeg deteta Olivera Mitrić (37) iz Kragujevca, dobila je poziv za izdržavanje zatvorske kazne do 60 dana, jer njeno dete odbija da živi sa ocem kome je sud dodelio privremeno starateljstvo. U kragujevačkom Centru za socijalni rad, do sada su organizovane dve neuspele predaje ocu, u kojima je dete kategorički odbijalo da se odvoji od majke, a uoči treće predaje dete je najavljivalo da će fizički nauditi sebi, ukoliko bude moralo da živi sa ocem. Treći pokušaj nije ni održan, a majka Olivera kaže, da je posle najave deteta o samopovređivanju, umesto stručne psihološke podrške, usledio najgori mogući scenario, kojim se ona tera u zatvor, a detetu prete odlaskom u hraniteljsku porodicu.
„Ja sam u bezizlaznoj situaciji i više ne znam gde da vrištim i kome da se obratim. Dete ne želi da živi sa ocem, jer je tokom ranijih susreta doživelo fizičko nasilje od njega i od tada ima strah da bude u očevoj blizini. Poštujem odluku suda i dovela sam dete u Centar da ga predam ocu, ali ono ne želi da ide, a ja sad moram u zatvor jer kršim zakon ’’ počinje svoju noćnu moru za naš portal majka devetogodišnjeg deteta, inače medicinska sestra u kragujevačkom Univerzitetskom kliničkom centru.
Nerešeni porodični odnosi između Olivere i njenog bivšeg nevenčanog partnera traju gotovo devet godina, koliko se pred sudom i u Centru za socijalni rad vode postupci za uređivanje modela po kome će se dete viđati sa ocem. Olivera tvrdi da njen bivši partner nikada nije pokazivao roditeljsku pažnju i interesovanje za dete, te da tužbama koje podnosi sudu, kako kaže ‘’preko deteta želi da joj tera inat’’.
Ona priča i da je u celoj agoniji koju proživljava, mesecima izvodila dete ispred zgrade dva puta nedeljno u terminima određenim za susrete sa ocem, ali da se on nije pojavljivao, kao i da su jednom u kontinuitetu prošle dve godine, tokom kojih se nije javljao niti dolazio da vidi dete. Olivera kaže da zbog takvog ponašanja, dete sada ‘’praktično i ne poznaje oca’’, a odnos su dodatno iskomplikovale nasilne i grube reakcije prilikom retkih susreta.
„Drmusao je dete, unosio se u lice, vikao, pokušavao na silu da ga otrgne iz moje ruke. Dete u vrisak, ne poznaje ga, nikada nasamo nije bilo sa njim. Od tog silnog straha, dva puta je doživelo fras. Samo pomodri, ukoči se i bukne od temperature’’ u očaju priča ova majka, dok pokazuje medicinsku dokumentaciju i nalaze neurologa, koji su dijagnostikovali epileptiformne promene.
Olivera navodi da je dete dve godine bilo pod terapijom leka za epilepsiju, a u medicinskom nalazu stoji preporuka da ne sme da bude izloženo stresu, jer se tada dešavaju napadi. Dodaje da je o svemu redovno obaveštavala Centar za socijalni rad i dostavljala dokumentaciju.
Olivera je ogorčena na postupanje socijalnih radnika i njihov odnosa prema njenoj porodičnoj situaciji i ‘‘predmetu’’ koji je otvoren u Centru. Kaže, da su joj za sve godine koliko odlazi na redovne sastanke promenili tri voditelja predmeta, te da nijednom nisu razgovarali sa detetom.
‘“Tražila sam da obave razgovor, ali su rekli da ne mogu da ispituju dete dok ne napuni 10 godina. Na moje tvrdnje i medicinsku dokumentaciju da doživljava emocionalne šokove kada treba da se vidi sa ocem, odgovorili su da je razmaženo i da ja nemam roditeljski autoritet kojim treba da ubedim dete da ide kod oca“ priča ova majka.
Dodaje i da je više puta na sastancima u Centru, na kojima je opisivala ponašanje oca, tražila da se vode zapisnici koji bi se kasnije prosleđivali sudu, ali pojašnjava da su taj zahtev odbili uz obrazloženje da to nije način rada u ustanovi. Olivera kaže da je Centar pisao izveštaje ‘’kako je hteo’’ i smatra da je sud bio ‘’u zabludi’’ i svoje odluke kasnije donosio na osnovu nepotpunih izveštaja.
Nalog za izdržavanje zatvorske kazne, Olivera je dobila posle nepostupanja po privremenoj meri, kojom je sud krajem prošle godine, starateljstvo dodelio ocu, do okončanja postupka kojim bi trebalo da se urede susreti u kontrolisanim uslovima.
Ova očajna majka kaže da je sud privremenu meru doneo‘’ekspresno i preko noći’’ posle izveštaja Centra u kome se navodi da ona, kao majka, ‘’ispoljava psihološko nasilje prema maloletnom detetu’’.
‘’U tom izveštaju ja sam opisana kao rđava i loša majka, koja nagovara dete protiv oca, a dostavila sam gomilu dokumentacije o psihološkoj opservaciji deteta i njegovim strahovima od nasilnog oca, koju su oni ignorisali. Pri tome,taj sudbonosni izveštaj pravi novi voditelj predmeta koji do tada nije obavio nijedan razgovor sa nama. Bila sam zaprepašćena. Podnela sam prigovor i ponovo navela sve dokaze i činjenice, ali mi Centar ništa nije odgovorio. Presuda je izvršna, a više puta su mi rekli, ako dete ne ode kod oca, da će ići u hraniteljsku porodicu, a ja u zatvor’’ preplašeno priča ova majka.
Sudsko izvršenje privremene mere nije moglo da bude sprovedeno, jer su se dva puta u Centru za socijalni rad odvijale dramatične scene uz vrisku i plakanje deteta koje je odbijalo da ide kod oca. Oliveri je rečeno da ‘’vodi dete kući’’, uz najavu da će biti zakazana treća predaja, do koje na kraju nije ni došlo.
Prema njenim rečima, dete je pretilo samopovređivanjem ukoliko ode kod oca, pa je zbog tih reči zatražila stručnu pomoć psihologa i o svemu obavestila Centar. Međutim, kaže da su joj ponovo prigovorli da nema autoritet prema detetu i da mora da mu objasni zbog čega je dodeljeno ocu.
‘’Nisu pokazali nimalo saosećanja i po svaku cenu insistiraju da dete pređe kod oca. Ja sam uradila sve što sam mogla, razgovarala sa detetom, dva puta pakovala kofere, došli smo, ali ono se skopča uz mene i vrišti. Šta još treba da radim… da na silu guram dete?’’u čudu se pita Olivera, kojoj je zbog svega ovoga na kraju stigao poziv za izdržavanje zatvorske kazne.
Sučena sa činjenicom da joj preti 60 dana zatvora i u neverici šta joj se dešava, Olivera sumnja da se u pozadini svega događaju nezakonite radnje i ističe da joj nije jasno, kome je u interesu da dete uputi u hraniteljsku porodicu.
Ova majka je u paničnom strahu da njeno dete ne naudi sebi kao što je najavljivalo i bori se da mu obezbedi stručnu psihološku podršku. Od svega kroz šta je prošla narušeno je i njeno zdravlje, pa je iz humanih razloga zatražila privremeno odlaganje izdržavanja kazne.
‘’Postupanje Centra za socijalni rad u ovom slučaju bilo je vrlo radikalno i nije se vodilo računa o najboljim interesima deteta. Ovde se iseljava dete iz doma u kome živi skoro 10 godina i upućuje u nepoznatu sredinu kod oca sa kojim godinama nema komunikaciju. Sve je to izuzetno traumatično za dete i zbog toga sudska odluka mora da se sprovede na najblaži mogući način i bez upotrebe sile’’ kaže za Nova.rs advokat Srđan Mladenović, koji je dobro upoznat sa celim slučajem.
On smatra da je sudska odluka o upućivanju majke u zatvor nelegitmna, jer se ona nije protivila izvršenju i dovodila je dete na zakazane predaju.
‘’Gledano sa zakonske strane, odluka suda jeste zakonita, jer postoji mogućnost ove vrste sankcije za roditelja koji odbija da izvrši odluku suda, ali samtram da Olivera Mitrić nije takav roditelj i iz tog razloga odluka je nelegitimna’’ pojašnjava advokat.
On ocenjuje da je na prvom mestu kod ovako osetljivih sudskih odluka, neophodno da socijalni radnici, psiholozi i dečji psihijatri razgovaraju sa detetom na razumljiv način i u uslovima u kojima se ono oseća bezbedno, pa tek onda pristupiti predaji drugom roditelju, a to kako kaže nije bio slučaj u postupanju kragujevačkog Centra za socijalni rad.
U slučaju samohrane majke koja je dobila nalog za izdržavanje zatvorske kazne u trajanju do 60 dana, naš portal je od kragujevačkog Centra za socijalni rad i Osnovnog suda, zatražio odgovor na pitanje da li su pre donošenja zatvorske kazne iscrpljeni svi zakonski mehanizmi za uređivanje kontakata između maloletnog deteta i drugog roditelja, ali smo ostali bez konkretnog odgovora.
Pročitajte još:
U Osnovnom sudu obavestili su nas da traženi podaci predstavljaju službenu tajnu u smislu člana 206 Porodičnog zakona, a u Centru, da je javnost isključena iz postupaka koji se vode u oblasti porodičnih odnosa i da ne mogu da odgovore na pitanja koja bi ‘’implicirala otkrivanje ličnih i porodičnih prilika u konkretnom slučaju’’.
Međutim, u Centru su dodali i da je ta ustanova više godina uključena u rad na zaštiti konkretne porodice u skladu sa zakonom i standardima, vodeći računa o najboljem interesu deteta.
‘’Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije uočilo propuste u radu Centra za socijalni rad Kragujevac, nakon izvršenog nadzora nad stručnim radom u konkretnom predmetu po pritužbi majke deteta. Napominjemo i da je u konkretnom slučaju postupao nadležni sud i doneo određene odluke koje su definisale određena prava i obaveze roditeljima, a koje su oni dužni da poštuju. Nepoštovanje sudskih odluka povlači određene sankcije propisane zakonom’’ navedeno je udgovoru Centra našem portalu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
