“Bio je humanista, iskrena, duhovita, prosvećena osoba koja je volela da sarađuje i deli prijateljstvo. Ova iznenadna smrt dočekana je sa tugom u gradu Fatsa, u kojem je živeo sa porodicom. Rodbina, prijatelji, komšije i voljeni bili su veoma tužni zbog njegovog preranog odlaska”, ovako za “Blic” govori Murat Bahri Sarihan iz Istanbula, rođak turskog kamiondžije Tarika Pehlivana (55) čije je telo pronađeno ispod podvožnjaka, u blizini pruge na ulazu u Pirot, nakon izlivanja amonijaka iz jedne od prevrnutih cisterni.
Sarihan kaže da je Pehlivan je radio oko 15 godina kao vozač kamiona u kompaniji koja se bavi međunarodnim prevozom u gradu Fatsa i da se vraćao iz Evrope za Tursku gde je trebalo da stigne oko 27. decembra kako bi sa porodicom proveo novogodišnje praznike.
Nije mogao da zna da će tog 25. decembra oko 17.30 časova, na pruzi kod mesta Soportski Han na ulazu u Pirot, gde je stao da predahne, iz šina iskočiti voz koji je prevozio amonijak.
Otrovni gas krenuo je da se širi iz jedne od prevrnutih cisterni, stvarajući beličasti, gotovo neprozirni oblak.
„Tarik se čuo se sa porodicom sat, dva pre smrti. Njegova žena, sin i rođaci koji žive u gradu Fatsa okupili su se u kući na porodičnom ručku. Dok je njegova supruga bila sa svojim rođacima, u nedelju 25. decembra oko 16 časova po turskom vremenu, razgovarali su preko video poziva. Pričao je sa suprugom, sinom i rođacima. Naravno, u to vreme Tarik Pehlivan nije znao za železničku nesreću. Kada se njegova žena vratila kući između 19 i 20 časova uveče, ponovo je pozvala Tarika, ali se nije javljao. Zvala ga je do 23 časa i mislila da Tarik možda spava. Kada su njegova supruga i sin počeli da zovu Tarika ujutru 26. decembra, ponovo nisu dobili odgovor, pa su pozvali kompaniju u kojoj je radio i objasnili situaciju. Službenici kompanije su takođe pozvali Tarika telefonom, a onda kada su proverili kamion sa GPRS (Vehicle Tracking) sistemom, videli su da je parkiran, počeli da istražuju i nakon toga saznali da je umro“, priča Sarihan.
Pehlivanovo telo, pronađeno je tek sutradan, 26. decembra zahvaljujući novinaru Nenadu Paunoviću (74) iz Pirota, koji je uspeo da se probije do mesta nesreće i napravi prve snimke užasne tragedije, rizikujući i sopstveni život.
Ispod podvožnjaka nedaleko od pruge, praveći video snimak, naišao je na beživotno Tarikovo telo koje je ležalo licem ka zemlji.
Na nogama nije imao obuću, a kraj glave, nalazio se par “podpetenih” cipela – cipela na kojima se savijen zadnji rub tako da mogu da se nose kao papuče. Prvi rezultati obdukcije pokazali su tragove trovanja amonijakom ali i teške povrede od pada sa visine.
„Uzrok smrti Tarika Pehlivana znamo samo usmeno. Znamo to kao padanje i trovanje amonijakom. Nažalost, nemamo dovoljno dokumenata i fotografija. Postoje samo fotografije i video snimci koje su objavili srpski mediji. Inače, želim da se zahvalim cenjenom novinaru gospodinu Nenadu Pauloviću koji je pronašao Tarikovo telo i vama. Kada smo pregledali fotografije, u porodici su se pojavila sledeća pitanja. Prvo, dok je Tarikovo telo ležalo na zemlji, kraj njegove glavi je stajao par cipela na pertle, okrenute u istom pravcu. Teška je mogućnost da ove cipele pripadaju Tarıku. Jer, Tarik nikada nije nosio cipele na pertle. Čak i ako ove cipele pripadaju Tariku, teško je poverovati da su to cipele osobe koja je pala sa visine. Ove cipele su otvorile pitanja u našim umovima. Kome pripadaju ove cipele?“, pita se Sarihan.
U organizaciji kompanije za koju je radio, telo Pehlivana prebačeno je drumskim putem do Istanbula, odakle je kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima avionom prevezen do 850 kilometara udaljenog grada Ordu.
Niko do članova porodice, skrhane bolom, nije dolazio u Niš i Pirot, jer se očekivao prevoz tela pokojnika radi sahrane koja je zakazana za 30. decembar, u porodičnoj grobnici u Fatsi.
Pročitajte još:
Sarihan kaže da je Pehlivan je za sobom ostavio dve ćerke i sina, koji imaju između 20-30 godina. Najstarija ćerka je udata i ima jedno dete. Njegova druga ćerka radi kao bolničar u bolnici u Istanbulu. Najmlađi od braće i sestara, njegov sin, radi u prodavnici električne opreme i tehničkih usluga u gradu Fatsa.
„Iako se Tarik penzionisao pre pet godina (sa 50 godina), morao je da radi kao i mnogi Turci kako bi izdržavo svoju decu dok ne završe školovanje, da bi živela u prijatnim uslovima i zasnovala zaseban dom i porodicu. Tarika su poštovali I u kompaniji u kojoj je radio. Radeći sa disciplinovanom i poštenom poslovnom kulturom koju je nasledio od svojih predaka, stari prijatelji i šefovi Tarika Pehlivana bili su zadovoljni njegovim radom“, kaže Sarihan.
Tarik Pehlivan i njegova porodica bili su poštovani u gradu Fatsa, gde su živeli, u svom selu, 25 kilometara od centra Fatse. Ali, neka nesrećna sudbina prati muške članove ove porodice koji umiru u pedesetim godinama života.
„Bili su to ljudi koji su imali poštovanje u svom trgovačkom i društvenom životu. S poštovanjem se sećaju njegovog oca Kemala Pehlivana, koji je preminuo u 54. godini od posledica srčanog udara 1985. godine, i njegovog starijeg brata Namika Pehlivana, koji je preminuo od raka u 52. godini u decembru 2012. godine. Nesrećna rana smrt ljudi u porodici navodi na razmišljanje jer je 13. januara 2022. godine preminuo i sin njegovog voljenog strica Orhan Pehlivan u 51. godini od posledica iznenadnog srčanog udara. Njegova ljubav prema fudbalu dovela je do smrti Orhana Pehlivana u toku jedne od utakmica. Tarik Pehlivan će biti sahranjen pored svog voljenog rođaka Orhana na porodičnom groblju u selu u petak, 30. decembra 2022. godine, u podne“, priča Sarihan.
BONUS VIDEO: Trenuci katastrofe Autoput Pirot-Dimitrovgrad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare