0
Pre tri meseca, roditelji ubijenih u „Ribnikaru“ posetili su Dubonu i Malo Orašje, svaki grob, mesta zločina, i sa roditeljima ubijenih mladih uspostavili prijateljstvo koje se nastavilo kroz redovnu komunikaciju.
Osam majki i osam očeva koji su izgubili svoju decu u masakru u Malom Orašju i Duboni juče su postavili vence cveća za svako dete ubijeno i njihovog čuvara Dragana, ispred ulaza u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i zapalili sveće. Dočekali su ih predstavnici porodica Kobiljski, Vlahović, Martinović i Asović dok su se ostali roditelji pridružili u „Aleji anđela“ na Malom Tašmajdanu, gde je zasađeno deset japanskih trešanja za svakog postradalog.
Pročitajte još:
Na ovom malom hodočašću, bili su prisutni i članovi tima koji osmišljava koncept budućeg memorijalnog centra.
Svi zajedno, došli su do klizališta Tašmajdan, gde je porodica Aćimović organizovala obeležavanje Angelininog 15. rođendana koja je teško ranjena 3. maja i koja je preminula dvanaest dana kasnije. Ovo mesto je bilo omiljeno mesto zabave za Angelinu i njene drugare. Klizalište je sinoć bilo prepuno mladih drugara iz škole, nastavnika i prijatelja.
Pušteno je 19 balona sa imenima svih ubijenih i sa porukama deci i mladima da nikada neće biti zaboravljeni.
Sećanje na Angelinu i sve druge, u toj meri je živo da se na ovakvim susretima oseća njihovo prisustvo, ne samo kroz prigodne priče i anegdote, već i kroz neizmernu ljubav koja se probija kroz neprebolnu tugu. Ova poseta bila je i u znaku podrške roditelja jednih drugima u teškim trenucima koje doživljavaju u sudskim procesima.
Najčešća tema u razgovoru roditelja bila je suđenje koje je počelo u Beogradu i potvrda optužnica za ubistva u Malom Orašju i Duboni. Opšte nezadovoljstvo načinom na koji je počelo suđenje u Beogradu, brine sve roditelje, a posebna briga vezana je za predstojeće suđenje u Smederevu, jer se pretpostavlja da neće biti pod dovoljnom pažnjom javnosti.
Svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju roditelji kada je reč o egzistenciji i nedostatku trajne podrške države, neizbežna su tema, ali roditelji izbegavaju da govore o tome, ne želeći da izgleda da ih neko zbog toga sažaljeva. Bila je ovo još jedna prilika da čujemo svu kompleksnost problema sa kojima se suočavaju. Zato je veoma važno da država odmah reaguje tako što će se ustanoviti presek problema sa kojima su suočene porodice ubijenih i ranjenih, kako bi se izradio plan trajne podrške i kako njihova egzistencija ne bi bila pod znakom pitanja.
Brojni ranjeni zahtevaju posebnu brigu i negu jer je složenost povreda takva da je izuzetno važan direktni stalni pristup zdravstvenoj podršci. Nužno im je i obezbediti primereni životni standard koji je ugrožen zbog nedostatka prihoda posle teškog ranjavanja.
