Rijaliti akcije: Hapse pred kamerama, a na sudu nema dokaza

Izreka "tresla se gora, rodio se miš" verovatno bi najdoslednije mogla da opiše svaku od ovih policijskih operacija. U protekle dve decenije, uhapšene su desetine, pa i hiljade ljudi, dok je tek nekolicima, na kraju, ipak procesuirana.Poznati srpski kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za naš portal da je kod ovih akcija zapravo reč o masovnim hapšenjima koja su imala za cilj skupljanje političkih poene partije koja je u tom datom bila na vlasti."Masovna hapšenja imaju uglavnom neku političku manifestaciju. Odnosno, uhapsiti ogromni broj ljudi da se pokaže građanima kako se mi zaista borimo protiv kriminala, a onda se sva ta lica posle puste na slobodu. Nije strašno čak ni to što se oni veoma brzo nakon privođenja puste iz zatvora, odnosno pritvora, već činjenica da se krivično ne procesuiraju. Prosto nema krivičnih presuda. Pa, onda ispadne "gde si bio-nigde", "šta si radio-ništa", iako je činjenica da su proveli neki period u pritvoru", kaže Radovanović.

Kako ističe kriminolog, nedopustivo je da se takav princip rada dešava u jednoj pravnoj i demokratskoj državi."Nedopustivo je sa pravne, policijske i sa strane ljudskih prava, jer, da bi čovek bio uhapšen, moraju da postoje materijalni dokazi za tako nešto. Kod nas je situacija da se uhapsi čovek, pa tek onda sledi prikupljanje dokaza protiv njega. Ipak, mislim da je u svemu ovome zapravo veći problem činjenica da tužilaštvo, policija i pravosuđene nisu nezavisni organi, kako bi trebalo da bude. Bez obzira koja politička partija se nalazi na vlasti", navodi kriminolog.

Čuvena "Sablja" - obračun sa kriminalom

Najpoznatija policijska akcija u istoriji Srbije jeste čuvena "Sablja" koja je otpočela 12. marta 2003. godine, ubrzo nakon uvođenja vanrednog stanja zbog ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.Premijer je ubijem hicima iz snajpera pred ulazom u Vladu Srbije, a država je nakon njegove likvidacije gotovo bila primorana da se obračuna sa svim kriminalom u državi. Istog dana kada je izvršen atentat, MUP Srbije saopštio je da iza ovog zločina stoji "zemunski klan" i njegove vođe – Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija.

Akcija je trajala do 22. aprila iste godine, a tokom nje privedeno je čak rekordnih 11.665 lica povezanih sa organizovanim kriminalom.Podneto je 3.560 krivičnih prijava za više od 5.000 krivičnih dela, među kojima je bilo i 29 ubistava. Ipak i pored velike prašine koju je podigla "Sablja" u javnosti, mali je broj nakon nje zaista završio iza rešetaka."Nakon "Sablje" procesuirano je svega desetak odsto lica, a možda i manje od toga. Rezultat toga bilo je to što je dosta tih lica uhapšeno bez ikakvog rešenja, uskraćeni su im bili braonici, a samim tim i njihova prava, ali i zbog nepostojanja dokaza Samim tim, posle je došlo do odsustva kaznene politike", ističe kriminolog Radovanović.Prema zvaničnim podacima, procenjuje da je od 11.665 ljudi, tek nešto više od 200 lica zaista i osuđeno. "Sablja" je papreno koštala državu, pa su tako na ime odštete zbog neosnovanog pritvora i lišenja slobode, ali i kršenja prava, isplaćeni milioni uhapšenima. Penzionisani vojni general Aca Tomić, zbog provedenih 100 dana u pritvoru tokom vanrednog stanja 2003. dobio je čak šest miliona dinara na ime odštete, dok je u slučaju tadašnjeg sudije Okružnog suda u Beogradu Živote Đoinčevića, koji je bio označen kao saradnik "zemunaca", cifra bila malo manja, te je on dobio 4 miliona dinara. Ipak, ovo su samo neki od velikog broja slučajeva nepravedno pritvorenih tokom "Sablje, a ni dan danas nije poznata prava cifra koju je država dala za plaćanje penala.

Advokat Borivoje Borović, tvrdi za naš portal, da je posledica neprocesuiranja upravo činjenica da su iza ovih akcija uvek stojale političke odluke, a ne stvarna težnja da se kriminalci kazne."Sve te takozvane "masovke" su uvek bile sumnjivog karaktera i uvek iza njih stoji politička odluka da se, baš u tom trenutku, krene u borbu protiv korupcije i kriminala. Sa druge strane, policija je vrlo često dobro odrađivala svoj deo posao, međutim tužilaštva, koja uvek slušaju šta će im reći izvršna vlast, nisu bila spremna da sprovedu istražne postupke. Kao za vreme "Sablje". Uhapšene su gotovo sve kriminalne grupe u Srbiji, međutim, kada su predmeti došli do sudova, odnosno tužilaštva, nisu postojali mehanizmi da se oni sprovedu do kraja. Dokazi protiv tih lica su nezakonito pribavljani, okrivljeni su isto tako ispitivani, što znači da zapravo nije postojala ozbiljna namera od strane izvršne vlasti da se ti postupci zaista sprovede", kaže Borović.Kako ističe, jedna velika istina je da iza ovih akcija uvek stoje pokreti izvršne vlasti, pa su samim tim i krajni rezultati tih operacija katastrofalni.

"Morava" sklonila dilere s ulica

Nekolikog godina nakon "Sablje" u Srbiji je 2009. sprovedena još jedna velika operacija pod nazivom "Morava". Za nekoliko sati ove operacije pretrešeno je više od 600 objekata, privedeno 654 lica, a zaplenjeni su brojni luksuzni automobili, oružje, kao i veća količina narkotika, pretežno marihuane.

"Balkanski ratnik" i Darko Šarić

Iste godine, ali van teritorije Srbije, sprovedena je međunarodna akcija "Balkanski ratnik", u kojoj su učestvovale policije nekoliko država, među kojima i srpska. Tada je zaplenjena rekordna količina droge, 2,1 tona kokaina na jahti "Maui" usidrenoj u luci Santjago Vasked, nedaleko od Montevidea u Urugvaju.

Uhapšene dve osobe, a spekulisalo se da je u tovaru droge učestvovao Darko Šarić, koji je u Srbiji osuđen na 15 godina zatvora zbog trgovine 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. Tada je i šira javnost u Srbiji prvi put čula za Šarića.

"Geto" odneo najčistiji kokain

Policija je tokom 2011. godine na području Beograda, Novog Pazara, Kraljeva i Tutina sprovela intezivnu akciju pod kodnim nazivom "Geto" u kojoj su uhapšene dve kriminalne grupe koje su duže vreme delovale na ovim delovima Srbije. Tokom akcije zaplenjeno je oko 170 kilograma najčistijeg heroina, a pronađena je i laboratorija droge.

U akciji "Ares" zaplenjeni luksuzni automobili

U opsežnoj policijskoj akciji "Ares" 2017. godine policija je uhapsila 360 osoba zbog raznih krivičnih dela, među kojima su neovlašćena proizvodnja droge, iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, zlostavljanje i mučenje, kao i brojne iznude, otmice i teške krađe. Zaplenjeno je 167 kilograma narkotika, veliki broj oružja, luksuznih vozila, ali 150 gigabajta pedofilskog materijala.

"Armagedon" pokosio pedofile

Još jedna od najobimnijih akcije srpske policije jeste čuvena operacija "Armegedon" koja se sprovodi od 2010. godine na teritoriji naše zemlje. Od početka ove akcije uhapšeno je više od 250 osoba koje se sumnjiče za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloetnika za pornografiju.  Ipak, mnogi od privedenih u ovoj akciji trenutno su na slobodi.U još jednoj velikoj intervenciji policije januara 2019. privedeno je nekoliko bezbednosnih interesantnih osoba, među kojima je bio i Novak Buha, brat prvog srpskog svedoka-saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, ali i Zvonko Mateović, bivši telohranitelj nekadašnjeg komandanta Srpske dobrovoljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubijen 2000. godine u hotelu "Interkontinental" u Beogradu. Ipak, obojica su ubrzo nakon famoznog privođenja pušteni na slobodu.Po svemu sudeći, većina lica hapšenih u ovim akcija trenutno se, ipak, nalazi na slobodi.  Postavlja se pitanje da li su ove akcije zaista bile velike, ili im je, zapravo, samo ime takvo.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram