Povodom teksta objavljenog na portalu Nova.rs pod naslovom "Žene Belivuka i Miljkovića se terete da su krvavim novcem kupovale stanove i zemlju" objavljujemo reagovanja advokata Nikole Jerkovića, koji zastupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
„Pre svega naročito naglašavamo da je, kako ste u uvodu teksta sami i naveli, u toku postupak koji ima za cilj da rasvetli da li su ili ne podnosioci krvavim novcem kupovali neku imovinu.
To znači da tužilaštvo smatra da postoji sumnja da je učinjeno kažnjivo delo, ali da takva tvrdnja nije ni dokazana ni nesporna budući da tužilaštvo prethodno mora da dokaže da je
odnosna tvrdnja uopšte tačna. Ako postoji eventualno nerazumevanje i nejasnoća, da razjasnimo da tužilaštvo ne utvrđuje postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti:
Naprotiv, tužilaštvo isključivo vodi postupak krivičnog gonjenja protiv lica za koje koje se sumnja da je učinilo krivično delo. Kraće rečeno, u ovom momentu podnosioci nisu niti se mogu smatrati izvršiocima krivičnog dela kupovine imovine krvavim novcem, već je jedina istina oulid did da poanosiocI podnosioci nisu nisu Krvavim novcem kupovali imovinu.
S tim u vezi podsećamo da odredbe najvišeg pravnog akta ove zemlje, ali i krivičnih propisa, te i Zakona o javnom informisanju i medijima, na isti način definišu pravo pojedinca pojedinca na pretpostavku nevinosti. Pomenuto pravo podrazumeva da se poiedinac ne mora braniti i objašniavati da nije učinilac kažnjivog dela – to se po zakonu pretpostavlia, već da onaj ko tvrdi suprotno takvu tvrdnju mora dokazati u sudskom postupku. Stoga i u medijima kao učinilac krivičnog dela odnosno kao kriminalac može biti označen samo onaj pojedinac koji je pravnosnažno osuđen za krivično delo.
S obzirom na to, predstavlja kršenje zakonskih obaveza medija objaviti neistinu i bilo koga označi kao kriminalca ukoliko ne postoji pravnosnažna sudska odluka koja to potvrđuje (član
73. Zakona o javnom informisanju i medijima). Kršenje je zakona i objaviti neistinu da je nekakva finansijska istraga utvrdila da su pripadnici ozloglašenog klana novac stečen kriminalom ulagali u nekretnine, skupocene predmete, ali i automobile. To iz razloga što istraga ne može utvrditi postojanje krivičnog dela (to radi sud), kao što nije ni da medij do te mere ,,slobodno interpretira“ propise te da kod prosečnog čitaoca dopušteno stvori potpuno neosnovan pogrešan zaključak da su podnosioci kriminalci čija je odgovornost nesporno utvrđena.
Verujemo da Vam je to siguro poznato – ipak se radi o osnovnom zakonu za medije. Uz uvažavanje Vaše želje da budete medij koji štiti javni interes, molimo Vas da se nadalje uzdržite od ovakvih i sličnih netačnih navoda kojima se obmanjuje javnost, te krši zakon i nanosi šteta podnosiocima, kako lično, tako i u odnosu na postupke koji se protiv odnosioca vode.
Takođe, pozivamo Vas da prestanete sa lošom praksom osude i označavanja podnosilaca (ali i svakog drugog lica) kao kriminalaca bez sudske odluke, ne samo zato što je takva loša praksa zabranjena zakonom, već i zato što je necivilizovana, nazadna i tabloidna. Na kraju, ukazali bismo i na to da se, shodno članu 74. Zakona o javnom informisanju medijima, informacije iz krivičnog postupka koji je u toku (dakle i istrage, te faze ispitivanja optužnog akta) mogu objaviti samo ako su iznete na glavnom pretresu ili ako su pribavljene ili
su mogle biti dobijene od organa javne ylasti na osnovu zakona kojim se ureduje pristup informacijama od javnog značaja.
U skladu sa tim, zamolili bismo i da ne tabloidizirate krivični postupak koji tužilaštvo želi da inicira protiv podnosilaca, posebno zbog činjenice sud još nije dao svoju ocenu podnetog
optužnog akta. U nadi da ćete postupiti profesionalno, te ovaj odgovor objaviti u narednom broju bez izmena i u celosti, uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u odnosu na lične podatke podnosilaca“.