0
Kada je Vladan Rovčanin (43), radnik u Bezbednosno informativnoj agenciji, te 2003. godine ušetao u svoju kancelariju u Nišu, pozdravio svog kolegu i tražio mu upaljač, niko nije mogao ni da pomisli da će se nekoliko trenutaka kasnije Rovčanin krenuti u dvadesetominutni krvavi pir u kom je ubio petoro svojih kolega, a više njih ranio. Deset godina kasnije, Rovčanin je pronađen mrtav u sobi Specijalne zatvorske bolnice, na odeljenju psihijatrije.
U to vreme Vladan Rovčanin je 11 godina radio u bezbednosnim službama, prvo je radio u Resoru državne bezbednosti MUP Srbije, a potom i BIA. Kada je u Nišu formirano odeljenje za Kosovo i Metohiju u leto 1999. godine, Rovčanin je iz Prištine premešten u taj grad. Na prvi pogled karijera Rovčanina delovala je uobičajeno i niko ne bi mogao da pomisli da će biti vinovnik jednog od najvećih zločina koje Srbija pamti.
Kobnog dana Rovčanin je došao na posao u zgradu odeljenja BIA u niškom Lutkarskom pozorištu. Ušao je u kancelariju, uzeo upaljač i izašao. Nekoliko trenutaka kasnije čula se pucnjava.
Rovčanin je najpre ušao u kancelariju načelnika odeljenja Radoja Novićevića (49). Dok je ulazio u tu prostoriju, unutra je ugurao i sekretaricu Anu Radulović (27). Prvo je nešto porazgovarao sa njima, a onda je nekoliko minuta kasnije krenuo da puca. Ubio ih je oboje. Potom je ušao u susednu kancelariju gde je zatekao pomoćnika načelnika Momčila Momčilovića, gde je došlo do rasprave. Momčilović je pokušao da izbegne metak tako što je iskočio kroz prozor. Uhvatio se za klimu, ali mu je Rovčanin prišao i on je pao i polomio obe noge.
Rovčanin je nastavio dalje, ušao je u kancelariju u kojoj su bili Nebojša Vasić, a zatim i u prostoriju u kojoj su bili Rade Aksić i Nebojša Delikravić.
0
0
0
„Pogledali smo se i uglas rekli: ’To je Vlada’. Pokušali smo da blokiramo vrata, ali je on pucao kroz njih i obojicu nas ranio. Кada je ušao, uhvatio sam ga za pušku. Rvali smo se, a kada sam mu oteo hekler, dohvatio je pištolj. Posle pucnjave, uspeli smo da izađemo na ulicu, gde nam je ukazana pomoć“, rekao je kasnije ranjeni Aksić na suđenju.
I tu nije bio kraj. Rovčanin je krenuo ka izlazu i na stepenicama sreo kolegu Tomislava Dragovića u kog je takođe ispalio rafal. Ispred zgrade je u tom trenutku već stigla policijska patrola po pozivu Aksića. Ubica je na izlazu iz zgrade ugledao kolegu Momčilovića koji je prethodno pao sa prozora i polomio obe noge. Prišao mu je i ubio ga, a potom se mirno predao policiji.
O tome šta je Rovčanina nagnalo na ovako tragičan čin govorilo se kasnije u postpuku koji se protiv njega vodio. Rovčaninova supruga je iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči pred sudom, ali je bez obzira na to pročitan njen iskaz koji je dala u policiji. Ispričala je da je Rovčanin bio uveren da ga kolege prate i proganjaju.
Deceniju kasnije, 2023. godine, dok je Rovčanin boravio na odeljenju psihijatrije u Specijalnoj zatvorskoj bolnici jer je utvrđeno da je bolovao od paranoidne psihoze, medicinsko osoblje pronašlo je njegovo beživotno telo. Rovčanin se zavesom obesio o prozor.
O ovom događaju za beogradske medije govorio je otac ubijene Ane (27), posebno nakon što je obnarodovana vest o njegovom samoubistvu.
„Bolje je što se Rovčanin obesio, nego da ja zbog njega idem u zatvor. Međutim, trebalo je to da uradi odmah, a ne da čeka deset godina. Rane su i dalje duboke, i da je prošlo sto godina, ne bih mogao da zaboravim ubistvo moje ćerke. Bio sam nezadovoljan sudskom odlukom kojom je Rovčanin proglašen ludim i poslat u psihijatrijsku bolnicu. To je bila nepravda za naše najmilije koji su stradali od njegove ruke. To sam smatrao tada, to smatram i danas i tako ću misliti dok sam živ. Znao sam da Rovčanin može da izađe na slobodu i želeo sam da se to desi. Nisam se toga plašio, on je trebalo da se plaši“, kazao je ogorčeni otac.
Bonus video: Drama na Autokomandi – Čovek pretio samoubistvom