1
Slučaj penzionisanog pukovnika Gojka Lalovića, koji se polio benzinom i pretio da će se spaliti ako pokušaju da ga isele iz stana u Vespučijevoj ulici na Bežanijskoj kosi u Beogradu, dobio je novi nastavak. Ubrzo pošto je Nova.rs objavila priču sa njim, oglasilo se i Ministarstvo odbrane Srbije, koje je redakciji poslalo mejl sa svojom verzijom priče prema kojoj penzionisani pukovnik bespravno koristi pomenuti troiposobni stan. Na ovu konstataciju reagovao je i penzionisani pukovnik, koji je demantovao navode Ministarstva odbrane, priloživši brojne presude u njegovu korist, a poručio im je da je po zakonu bio na svom radnom mestu, do ovoga ne bi nikad došlo.
Ministarstvo odbrane Srbije u svom pismu navelo je da stan koji trenutno Lalović bespravno koristi mogao da bude dodeljen porodici vojnog lica koje na njega ima pravo ili bilo kom stambenom intresentu koji nema rešeno stambeno pitanje u skladu sa propisima o stambenom zbrinjavanju u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Da postupak iseljenja Lalovića iz navedenog stana nije u nadležnosti Ministarstva odbrane, već je u nadležnosti javnog izvršitelja i sprovodi se po osnovu prasnažne presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu iz razloga što Lalović nije uplatio sredstva na koja se obavezao ugovorom”
Pukovnik Lalović oglasio se pismom u kome je izneo sve ono što smatra da je Ministarstvo odbrane Srbije netačno navelo u svom saopštenju i kao dokaz priložio brojne sudske presude u svoju korist, kojima pobija njihove navode.
“ Rešenje o dodeli stana u ulici Vespučijevoj doneto je 14.10.2005. kao zaposlenom profesionalnom licu, kojem je u toku službe odbijan od plate deo sredstava za rešavanje stambenog pitanja, koje mi stambeni organ Ministarstva odbrane nije priznao kao deo učešća ličnim sredstvima, niti mi je priznao vrednost 56 kvadrata stana u garnizonu republike BiH koji od 6.4.1992. godine nisam mogao da koristim zbog ratnih dejstava, a za koje se Republika Srbija obavezala da nadoknadi.
Dodeljeni stan na Bežanijskoj kosi prema važećim propisima koje regulišu zakoni, Pravilnici i ostala opšta akta (a ne kreira ih Gojko Lalović) uz učešće ličnim sredstvima trebao je biti useljiv dana 14.1.2006. godine, na koji dan su i važili uslovi učešća. Međutim, umesto 2006. useljivost je usledila tek 2008. godine, jer stan nije bio završen i useljiv, na šta Gojko Lalović nije mogao da utiče. Tadašnji ministar odbrane samoinicijativno, bez saglasnosti nadležnih organa menja uslove učešća, uvodi povoljnije okolnosti koja su primenljiva na pojedina lica, ali povoljnosti se na dan useljenja ne priznaju pukovniku Laloviću.
Zahtevano je da se prizna dotadašnjom potvrdom utvrđeni iznos uplate u Vojno – stambeni fond kao deo učešća i navedeno da mi je upravo nezakonitim penzionisanjem 15.11.2005. onemogućeno da kao zaposleno lice rešim ostatak uplate. Nije priznata ni vrednosti 56 kvadrata u BIH, za koje se država Srbija obavezala da će nadoknaditi. Pod ucenom da ću izgubiti legalno dodeljeni stan, a svestan da ću zbog nezakonitog penzionisanja biti vraćen u vojsku oslonio sam se na sigurnost obezbeđenja dela sredstava učešća kao zaposleno profesionalno lice i ugovor potpisao“, naveo je u svom pismu pukovnik Lalović.
On je takođe naveo:
“ Netačno je da se ne može vezivati nezakonito lišavanje prava na rad – službu i ometanje rešavanja stambenog pitanja ako postoji podatak da je na dan nezakonitog lišavanja prava na rad pukovnik Gojko Lalović upozorio nadležne da će navedena nezakonitost imati posledice i po statusno i po stambeno pitanje, što su nadležni sudovi i potvrdili sa šest presuda, kojima su poništena naredbodavna akta, oglašena nezakonitim, a to je bio uslov da se pukovnik Lalović vrati u službu, što se nije desilo.
U pomenutom stanu u Pohorskoj ulici pukovnik je nekada živeo kao podstanar, a status podstanara potvrđen je od stambenog organa Ministarstva odbrane rešenjem UP 2 br 154/02 od 30.4.2002. godine, gde između ostalog piše, citiram: “u predmetnom stanu stanije kao podstanar”, te je Ministarstvo danas došlo u situaciju da demantuje sopstvena dokumenta. Da navedeni stan poseduje vlasnika dokazalo je i Ministarstvo odbrane koje vlasniku stana (J.Z.) dostavlja uplatnice za izmirenje obaveza održavanja do današnjeg dana.
Što se razrešenja od vojne službe tiče, pukovnik od dana 28.3.2012. godine nije ni vraćen u službu, niti razrešen od službe u izvršenju presude U 8778/11 od 28.3.2012. Time je pukovnik Lalović jedinstven slučaj u vojsci R. Srbije kom su nezakonito oduzeli pravo na rad, a sada žele da me liše i utvrđenog prava na stan od 6.4.1992. godine i sramno navode da je nevraćanjem u službu i izbacivanjem na ulicu slučaj pukovnika Lalovića rešen. Iz tog razloga, pukovnik Lalović će svoja ustavna i zakonska prava braniti golim životom do daljnjeg.
