0
Suđenje Igoru Stojkoviću (40) iz Niša koji je svojim vozilom „mazda“ 31. decembra 2020. godine pokosio studentkinju Mariju Šulović (25) koja je usled teških povreda zadobijenih u udesu preminula nakon bezmalo tromesečnog lečenja, nastavljeno je danas svedočenjem Slavoljuba Rajkovića, vozača koji je Mariju prevezao do Univerzitetskog kliničkog centra i veštaka Dejana Bogićevića i Zorana Mihailovića.
Udes se dogodio na raskrsnici Donjovlaške ulice i Ulice Miodraga Petrovića Čkalje dok je nesrećna devojka šetala sa ocem, a optužnica Višeg javnog tužilaštva tereti Stojkovića da je skrivio udes u stanju teške alkoholisanosti, sa dva promila alkohola u krvi.
Slavoljub Rajković je pred sudskim većeg Višeg suda u Nišu kazao da se približavao raskrsnici kada je primetio da se nešto tamo događa, zbog čega je zaustavio svoje vozilo „fiat panda“.
„Video sam da se jedno vozilo okreće i manevriše. U prvi mah sam pomislio da je tuča u pitanju. Do mog vozila je prišao čovek i rekao mi: „Prijatelju pomozi mi, ubiše mi dete“. Bio je to otac povređene devojke. On i suvozač iz automobila koji je manevrisao uneli su devojku u moja kola jer nisu mogli da dobiju Hitnu pomoć. Devojku i njenog oca odvezao sam do bolnice gde nas je čekala Hitna pomoć. Ne znam ni sam kako sam stigao tamo“, rekao je Rajković.
On je kazao da se seća da je na mestu udesa bio i vozač „mazde“ i da je pitao oca devojke da je odveze do bolnice, ali da je ovaj to odbio.
Veštak Instituta za sudsku medicinu iz Beograda Zoran Mihailović potvrdio je pred sudskim većem da je Marija u udesu zadobila izuzetno teške i životno ugrožavajuće povrede.
„Tokom lečenja došlo je do umerenog poboljšanja jer je došla svesti, ali njeno opšte stanje bilo je takvo da su komplikacije uvek bile moguće i dovele su do smrti. Komplikacije su počele još tokom lečenja u Nišu i slabile su organizam koji se već borio sa teškim povredama“, rekao je Mihailović.
Na pitanje advokatice okrivljenog da li je plućna embolija koja je uzrok Marijine smrti komplikacija povreda ili lečenja, Mihailović je rekao da je uzrok povreda koje je zadobila i nema veze sa lečenjem.
„Plućna embolija je komplikacija povreda koje je dobila. Bila je bez svesti, priključena na aprat za veštačko disanje. Posle je došla svesti, ali sa povredama zbog kojih je bila vezana za bolničku postelju. Sve vreme je bila pod terapijom protiv tromboze, ali je i pored toga došlo do plućne embolije. Do embolije češće dolazi u prvih nekoliko nedelja lečenja, ali nije neobično i da nastane kasnije. Posledica je dugotrajnog ležanja usled povređivanja. To je poslednja u nizu komplikacija koja je došla usled povređivanja“, izjavio je Mihailović.
Stručni saradnik advokatice okrivljenog Milan Vujanić izneo je tokom svedočenja veštaka saobraćajne struke Dejana Bogićevića niz primedbi na njegovo veštačenje, a između ostalog je kazao da veštak „nije utvrdio, niti jasno objasnio kojom stranom tela je pešak bio okrenut čeonoj strani automobila u momentu udesa“.
„Nema ni jednog dokaza koji precizno određuje mesto sudara, pa nam nije poznata ni okrenutost tela automobilu, brzina kretanja pešaka, ni „mazde“. Usporenje koje je koristio veštak prilikom proračuna nije mereno na tehničkom pregledu. Veštačenje nam ne daje realnu sliku šta se dogodilo i da li ima propusta na strani vozača i na strani pešaka“, izjavio je Vujanić.
Bogićević je rekao da je mesto udesa odredio na osnovu materijalnih dokaza – tragova kočenja „mazde“, obima oštećenja vozila, oštećenja prednjeg vetrobranskog stakla usled nabacivanja pešaka, kao i zaustavne pozicije pešaka i „mazde“ nakon sudara, a uz primenu računarskog programa „PS Kreš“.
„Po tragovima „mazde“ mesto udesa nije bilo moguće na drugom mestu, ni dva metra napred ni dva nazad, jer bi to značilo promenu brzine vozila. Da je mesto sudara bilo dva metra pre to bi značilo da se vozilo brže kretalo, a da je bilo dva mestra kasnije značilo bi da se sporije kretalo od onog što je utvrđeno.. Došlo bi i do višeg ili nižeg nabacivanja pešaka na vetrobransko staklo. Pešak bi bio odbačen više ili manje u odnosu na poziciju na koju je odbačen, a to je pozicija pored ručnog sata na kolovozu“, objasnio je Bogićević.
On je kazao da su se pešaci, po njegovom mišljenju kretali pravilno kolovozom.
Na narednom ročištu, na predlog advokatice okrivljenog, svedočiće predstavnik Zavoda za sudsku medicinu u Nišu kako bi se izjasnio o nalazu koji se odnosi na veštačenje vrste i mehanizma nastanka Marijinih povreda, a na zahtev suda biće urađeno dopunsko veštačenje radi utrvrđivanja stepena alkoholisanosti okrivljenog.
Prema navodima optužnice Višeg javnog tužilaštva Stojković se kretao Donjovlaškom ulicom iz pravca sela Donje Vlase u pravcu Kovanlučke ulice “pod dejstvom alkohola, neprilagođenom brzinom i ne obraćajući pažnju na pešake koji su se nalazili na kolovozu”.
„Na delu krivine koja se pruža udesno kretao se i neprilagođenom brzinom kretanja, osobinama i stanju puta, vidljivosti, atmosferskim prilikama i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, kada nije obratio pažnju na pešake koji su se kretali jedan iza drugog desnom ivicom kolovoza gledano iz pravca ulice Kovanlučke, izgubio je kontrolu nad vozilom i prešao na levu polovinu kolovoza i tom prilikom prednjom desnom stranom svog vozila udario u predelu potkolenice leve noge i karličnog pojasa oštećenu koja je bila sa ocem“, navedeno je u opštužnici.
Automobil je posle naletanja na Mariju, stoji u optužnici, nastavio kretanje, nakon čega je sleteo sa kolovoza na zemljanu površinu i prednjim delom vozila udario u ogradu a zatim i u nekoliko stabala voćnjaka.
Nakon udarca automobila Marija je pala na haubu automobila pa na vetrobransko staklo, a potom je odbačena na kolovoz. Zadobila je teške povrede glave i mozga, kao i brojne povrede koji su zbirno okarakterisane kao “opasne po život”. Posle dva i po meseca lečenja u Nišu prebačena je na Kliniku za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Tu je posle nekog vremena, međutim, zdravstveno stanje ponovo počelo da se komplikuje, zbog dekubitnih promena na telu i bakterije klostridije. To je dodatno oslabilo njen organizam koji se već dugo borio sa teškom povredama zadobijenim u udesu, pa je došlo do trombne embolije u plućima koja je na kraju dovela do smrti 22. marta 2021. godine.
Stojković je pred sudom priznao krivicu za saobraćajnu nesreću, ali ne i za smrt studentkinje, a a odgovornost za njen gubitak života prebacio je na lekare koji su je, prema njegovim rečima „nesavesno lečili“.
Optužnicom VJT Niš Stojković se tereti za teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju za koje se može izreći kazna zatvora od dve do 12 godina.
Bonus video: Teška nesreća na raskrsnici Bulevar Zorana Đinđića i Antifašističke borbe
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
