14
"Nema neposrednih saznanja da Srbiji preti teroristički akt", izjavio je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije Ivica Dačić posle sednice tog tela održane 23. marta, a nakon terorističkog napada u Moskvi. Ipak, posle umirujuće izjave beogradske tržne centre preplavili su ljudi u crnim uniformama, sa dugim cevima i pancir prslucima, što je izazvalo uznemirenje među građanima.
To su bili pripadnici specijalnih jedinica svih mogućih službi, od „obične“ interventne jedinice beogradske policije preko pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice. Građani su, posle dužeg vremena mogli na ulicama da vide i Bezbednosno-informativnu agenciju, jer su se pojavili i ljudi u pancirima i kačketima na kojima je pisalo BIA.
Neki od građana su ih doživeli kao atrakciju, pa su ih slikali, pa su slike bezbednjaka sa heklerima preplavili su društvene mreže. Neki građani se baš nisu osećali prijatno, pa su požurili da što pre izađu iz objekata. Naoružani ljudi nisu nikoga sprečavali da ih slika, ali je cela situacija definitivno uznemirila građane.
Pročitajte još:
14
110
15
„Kod nas se sednice Saveta za nacionalnu bezbednost često održavaju, možda i previše često. Poslednja je sazvana posle terorističkog napada u Moskvi, a posle toga je saopšteno da nema opasnosti od terorističkog napada, pa ipak je na ulice izašla policija. Valjda je to urađeno da bi se pokazalo da vlast brine o narodu“, kaže za Nova.rs kriminolog Dobrivoje Radovanović.
Terorizam je pošast 20. i 21. veka, a poslednji napad u Moskvi, kada su četvorica terorista ubila najmanje 137 osoba i ranila više od 140, potresao je ceo svet, pa i srpsku javnost.
Ali, takvi napadi se ne sprečavaju izvođenjem teško naoružanih policajaca i vojnika na ulice i njihovim patroliranjem tržnim centrima. U svakoj evrospkoj metropoli, pa i u Beogradu, ima previše „mekih meta“ gde se sakupljaju ljudi i praktično je nemoguće ih sve zaštititi.
„U borbi protiv terorizma najvažniji je preventivni rad. Pre svega, tu je otklanjanje uzroka terorističkih napada. Potrebno je vršiti stalan nadzor i procene opasnosti, nadzirati komunikacije, velike službe vrbuju članove takvih grupa da rade za njih. Tu je i puštanje raznih informacija i dezinformacija kao poseban način obaveštajnog rada na suzbijanju terorizma. Izuzetno je važna i saradnja sa drugim, partnerskim službama. Male zemlje, kao što je naša, nemaju dovoljno resursa da dobijaju obaveštenja iz drugih delova sveta i zbog toga je važno da te informacije dobijaju od moćnih država koje imaju dovoljno i resursa i kontakata da dođu do bitnih informacija“, objašnjava direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.
Po njegovim rečima, čak i kada tajne službe, koje treba da se bave nadzorom ekstremističkih grupa i preventivno reaguju na sprečavanju terorističkih napada, odluče da nekog uhapse, to ne rade one, već taj posao prepuštaju policiji.
„Te službe, kao što im i samo ime kaže, su tajne i ne bi trebalo da se eksponiraju u javnosti. Oni prikupljaju podatke, i kada procene da nema druge mogućnosti za eliminisanje pretnje, sakupljene dokaze prosleđuju tužilaštvu, a policija hapsi osumnjičene“, pojašnjava Petrović.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ima u svom sastavu jedinicu specijalizovanu za takvu vrstu posla, a to je Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) koja ima iskustva upravo u najrizičnijim hapšenjima i rešavanju najtežih i najrizičnijih situacija, uključujući i talačke krize ili hapšenje ili eliminisanje ubica. Ipak, srpske vlasti su odlučile da u subotu u tržne centre izbace sve moguće pripadnike, svih mogućnih jedinica, pa i BIA.
„To se, uglavnom, radi nakon izvršenog napada. Istraživanja su pokazala da razmeštanje teško naoružanih pripadnika policije ili vojske gotovo da ne daje rezultata u sprečavanju terorističkih napada. To se više radi da bi se građanima ulila sigurnost nakon takvih napada. Kod nas je to marketinški potez koji će različito delovati na građane. Neke će prisustvo teško naoružanih policajaca možda ohrabriti, ali neke će i uplašiti. Zbog velikih tenzija u društvu i događaja posle izbora od 17. decembra prošle godine, neki građani koji se ne slažu sa politikom vladajuće stranke mogu to doživeti kao vid represije“, upozorava Petrović.
Inače, poslednji teroristički napad u Beogradu dogodio se 1983. godine, kada su jermenski ekstremisti izvršili atentat na turskog ambasadora, a osim njega stradao je i jedan mladi student u pucnjavi koja je usledila posle napada.
BONUS VIDEO: Srpski specijalci u akciji kod Subotice
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare