Specijalni sud Foto:TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Za samo jedan dan, advokati koji zastupaju okrivljene za teško ubistvo, mogu da zarade mesečnu platu doktora. Samo što uđe u policiju da prime rešenje o zadržavanju osumnjičenog, branilac „zaradi“ 112. 500 dinara. Za svaki obavljeni razgovor sa osumnjičenim koji je uhapšen ili se nalazi u kućnom,„normalnom“ pritvoru ili na izdržavanju kazne, braniocu se isplaćuje 67.500 dinara. Advokati angažovani po službenoj dužnosti, naplaćuju duplo manje iznose.

Zbog povećanja tarifa braniocima i novih usluga koje mogu da naplate, sudski i tužilački budžeti će u narednoj godini biti dodatno opterećeni, pa njihovo normalno funkcionisanje može da bude dovedeno u pitanje.

O ovoj, ali i drugim temama žustro se raspravljalo na okruglom stolu „Izmene zakona i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije“ koji je prošle nedelje održan u organizaciji OEBS-a.

Pročitajte još:

Tako se na pomenutom skupu moglo čuti da sudovi i tužilaštva, naročito njihova koruptivnih odeljenja, nemaju dovoljan broj stručnih sudija i tužilaca, ali i da, shodno novim zakonima, mandat sudije koji je upućen na rad u drugi sud ili tužilaštva ograničava na godinu dana bez mogućnosti ponovnog upućivanja.

Mladen Nenadić, glavni tužilac za organizovani kriminal, rekao je na pomenutom skupu da jedna od poslednjih odluka Advokatske komore Srbije omogućava braniocima da naplate čak i sastavljanje troškovnika.

„S obzirom na povećanje advokatske tarife i na nove stavke koje se tarifiraju, budžeti tužilaštava i sudova u 2024. godini biće izuzetno opterećeni, pa se postavlja pitanje da li će biti dovoljno novca za funkcionisanje rada tih institucija. Povećana je osnovna tarifa, a uvedene su i nove stavke koje se ranije nisu posebno tarifirale. Na primer, ispostavljanje troškovnika. U postupcima u kojima je za okrivljene predviđena kazna doživotnog zatvora ispostavljanje troškovnika se naplaćuje više od 100.000 dinara“, kazao je na skupu tužilac Nenadić.

Mladen Nenadić Foto:RTS javni servis

Komenatrišući podatak iznet na skupu da je iz baze MUP-a nestao spisak sa kog su se regrutovali policajci specijalizovani za borbu protiv korupcije, glavni javni tužilac za organizovani kriminal je rekao da ova činjenica mnogo utiče na rad tužilaštva i sudova. Prema njegovim rečima, Srbija trenutno ima izuzetno mali broj inspektora koji imaju iskustvo sa radom na privrednom kriminalu.

„Isti problem imaju sudovi i tužilaštva s obzirom na to da u koruptivnim odeljenjima u tužilaštvima širom Srbije rade tužioci koji su tu od 2018. godine i koji nikada pre toga nisu imali ni jedan predmet privrednog kriminala. U koruptivnim odeljenjima i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal treba da rade tužioci koji su obučeni i koji imaju prethodno iskustvo. Na žalost, mi u ovom trenutku u tužilaštvo dovodimo ljude koji nikada u životu nisu uradili ni jedan predmet privrednog kriminala, koji o tome ne znaju ništa i apsolutni su početnici. To će nam se osvetiti. U koruptivna odeljenja dolaze ljudi koji nikada nisu radili privredni kriminal, a JTOK tek čeka taj problem. Mi još imamo mogućnost da dovodimo stariji, obučeniji i kadar sa iskustvom iz koruptivnih odeljenja. Onoga trenutka kada oni budu otišli u penziju, JTOK neće imati ni jedno stručno lice koje će se baviti privrednim kriminalom. To je tragedija“, kazao je tužilac Nenadić na okruglom stolu.

Specijalni sud Foto:TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Primedbe su iznete i na račun mreže sudova i tužilaštava. Objašnjavajući suštinu problema, glavni javni tužialc za organizovani kriminal naveo je hipotetički primer sladoledžije iz Prijepolja koji je proneverio 5.000 dinara i koji zbog toga odgovara pred Posebnim odeljenjem za borbu protiv korupcije u Kraljevu. Ako se postupak, naglasio je Nenadić, već vodi u Kraljevu koje je 188 kilometara udaljeno od Prijepolja, mora da se postavi pitanja koliko suđenje košta.

„Mi ćemo od 5.000 dinara kolika je bila pronevera, napraviti troškove od 500.000 dinara: putni troškovi okrivljenog, branilaca, veštaka. Postavlja se pitanje da li je to cilj zakona? Svakako da nije. Smanjivanjem nadležnosti sudovima, mali gradovi ostaju bez njih.. Navedimo primer Guče koja je nekada imala sud. Onog trenutka kada je sud ugašen, ni jedan diplomirani pravnik se nije vratio u svoje mesto. Odlaze i sudije, tužioci, advokati… Ta mala mesta se gase. Mi ćemo, ne vodeći računa o širim interesima, ugasiti mala mesta“, kazao je tužilac Nenadić i naglasio da to ne govori s mesta funkcije koju obavlja već kao građanin.

VIDEO: Snimak nesreće u kojoj je povređen hrvatski ministar odbrane

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar