3
Ministarstvo unutrašnjih poslova zakazalo je tri termina za javne rasprave o tekstu nacrta novog Zakona o unutrašnjim poslovima, kojim su planirane izmene postojećeg Zakona o policiji. Ovim potezom, novi ministar policije Bratislav Gašić jasno je stavio do znanja javnosti da će nastaviti tamo gde je stao njegov prethodnik Aleksandar Vulin, uprkos tome što je javnost više puta apelovala da će ovim izmenama, u Srbiji, konačno biti satrti i poslednji tragovi demokratije i slobode, i učiniti je policijskom državom u službi vlasti.
Nakon burnih reakcija javnosti, nevladinog sektora i drugih stručnjaka, ovaj nacrt je dosad nekoliko puta vraćan na dopune, ali je svaki put, uz određene „kozmetičke“ izmene, suština ostala ista. Tako je i ovog puta, a javne rasprave, opet su zakazane u specifičnom terminu – pretprazničnoj, novogodišnjoj groznici, kada je pažnja javnosti na rad Skupštine i državnih organa znatno smanjena.
Kao i svih prethodnih puta, i u najnovijem nacrtu planirala se legalizacija naprednog softvera za praćenje i identifikaciju. Osim što bi u svrhe ovog softvera, samo u Beogradu, bilo raspoređeno osam hiljada kamera, policiji bi na raspolaganju bile sve informacije o nekom pojedincu – od biometrijskih do onih o kretanju.
To znači da bi policija u svakom trenutku mogla da rekonstruiše kretanje koga god poželi, da proverava s kim se ko i gde sastaje, što direktno ugrožava bezbednost građana, njihovo pravo na privatnost i slobodno kretanje. Iako se u nacrtu pominje regulisanje akata koji bi ograničili upotrebu ovog softvera i sprečili eventualne zloupotrebe, javnost opravdano strahuje da to ne može biti garancija bezbednosti podataka, imajući u vidu na sve zloupotrebe koje su se događae pod krovom MUP poslednjih godina.
Ukoliko bi ovaj zakon zaživeo, prvi koji bi mogli da osete direktne posledice su novinari, a samim tim i čitava javnost.
„Ako uzmemo u obzir da napredni softver omogućava praćenje određenog lica na osnovu prepoznavanja lika iz lične karte, postavlja se pitanje koji će novinarski izvor ikad pristati da se susretne s nekim medijskim radnikom i s njim podeliti nešto što se zove informacija od javnog značaja, a što vladajući režim uspešno pokušava da uguši već čitavu deceniju“, kazao je za „Novu“ izvor iz MUP.
Novim Zakonom se takođe predviđa da pojam i oznaku „policija“ mogu da koriste i „drugi subjekti“ , uz dozvolu ministra. Ako se prisetimo na ne tako davne julske proteste iz 2020, ali i brojne druge javne skupove i demonstracije na kojima su neuniformisane osobe, sa očiglednim naznakama pripadnosti kriminalnim organizacijama, sprovodile represivne mere umesto pripadnika MUP, postavlja se pitanje da li će to biti „subjekti“ koji će moći da budu označeni kao policija. Ovim se direktno atakuje na pravo slobode okupljanja i iskazivanja građanskog nezadovoljstva, jer bi parapolicijske snage imale pravo da iste razbijaju i zastrašuju građane.
Pročitajte još:
Takođe, policija bi po novom Zakonu mogla da primeni 11 različitih sredstava prinude (palica, fizička snaga, konji, psi…) ukoliko se nakon prvog njihovog upozorenja grupa građana ne raziđe, a pošteđeni će biti samo invalidi, deca mlađa od 14 godina, trudnice i „očigledno bolesni“.Još jedna sporna odredba novog Zakona o policiji odnosi se i na ovlašćenja prilikom intervencija na privatnim posedima, u kućama ili stanovima. Po starom Zakonu policija nije imala prava da ulazi na privatni posed bez naloga suda, što bi joj sad bilo omogućeno.
BONUS VIDEO: Gašić sa migrantima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
