5
Pogibija osam rudara u rudniku "Soko" u Sokobanji je najveća tragedija još od pada transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile, u kome je stradalo sedam osoba na kilometar od aerodroma "Nikola Tesla" 2015. godine. Obe tragedije zavile su veliki broj porodica u crno, a i jedna i druga nesreća zahtevaju odgovore na brojna pitanja - ko je kriv i koje su okolnosti dovele do smrti ljudi.
Prilikom curenja metana u rudniku „Soko“, osmorica radnika treće smene stradala su na licu mesta, dok je njih 20 povređeno. Stradali su Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34).
Iako se najpre navodilo da je došlo do eksplozije u rudniku, ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović demantovala je te navode. Istakla je da je reč o ugušenju metanom, ali i da će nadležne institucije utvrditi sve okolnosti ove tragedije.
Kako je tačno došlo do nesreće, čije su razmere ogromne, nije poznato, ali ono što se tokom petka moglo čuti ispred rudnika „Soko“, bolnice u kojoj su zbrinuti povređeni rudari, ali i od porodica stradalih, jeste da su se zaposleni danima žalili da su u opasnosti.
Zet Branka Čokorila, jednog od preminulih rudara, a koji je želeo da ostane anoniman, rekao je ranije za naš portal da su rudari savesno išli 10 dana u rudnik, iako su znali da su u opasnosti.
„Bunili su se da ne rade, da ne idu, da se to zaustavi ali… Na kraju se obistinilo. Već danima rade na tom mestu, bili su svesni da su u opasnosti jer su kopali ispod jezera. Nama ništa nisu rekli, kad pozovete rudnik oni nemaju nikakve informacije, javlja nam se sekretarica. Mi nemamo saznanja šta se tačno desilo“, rekao je on.
Sa druge strane, jedan od zaposlenih u rudniku rekao je da su upozoravali rukovostvo na to da je moguće da dođe do tragedije.
“Pojavljivao se metan i ranije, kao i dimetil-sulfit. Radnici su upozoravali da kop ne treba da se dira, jer su znali da tu ima gasa, međutim, rukovodstvo je insistiralo da se nastavi sa radom, jer ima dobrog uglja”, rekao je jedan od zaposlenih.
Pročitajte još:
Da li su zaista rudarima bili ugroženi životi, moraće da utvrde institucije, ali i da za to odgovaraju nadležni, ukoliko je zaista došlo do propusta u rukovođenju.
Tragedija u rudniku „Soko“ nesumnjivo je podsetila javnost i na pad helikoptera Vojske Srbije 2015., u kojoj je nastradalo sedam osoba, među kojima je bila i beba. U stravičnom padu letelice poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović – sedmoro mrtvih, a zbog tragedije ni dan danas niko nije odgovarao.
Tog 13. marta 2015. godine posada je poletela jer je trebalo da se petodnevna beba preveze u bolnicu u Beogradu, pošto je bila u kritičnom stanju. S obzirom da je tog dana bilo loše vreme, kao najbolja solucija bilo je angažovanje vojnog helikoptera.
Akciju spasavanja bebe, odnosno transport iz Novog Pazara za Beograd, inicirali su visoki ministri. Ona je realizovana putem helikoptera, pošto transport sanitetom nije bio moguć zbog odrona. Helikopter je tog dana po bebu u kritičnom stanju i ostale članove posede poleteo oko 19.30 iz Beograda, a nakon nešto više od pola sata, nakon što su primljeni u letelicu, poleteo je za Beograd.
Helikopter je stigao do Beograda oko 22 sata, kružio je oko aerodroma, u pokušaju da sleti. Kako se navodilo u saopštenju Ministarstva odbrane, kontrolni toranj je sa letelicom izgubio kontakt u 22.31 sati. Bili su upaljeni reflektori na stadionima Zvezde i Partizana, kako bi se helikopter orijentisao.
Ipak, helikopter se srušio.
U javnosti se ubrzo povela velika rasprava oko toga zbog čega je helikopter, uprkos složenim i nepovoljnim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Vojni izveštaji zaključili su da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma za oblačnost i vidljivost, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na Banjicu (VMA), a potom i u Batajnicu, a ne u Surčinu, gde su pali.
Kako je Insajder svojevremeno pisao, samo 20 minuta pre sletanja Mehiću je rečeno da je prihvat bebe organizovan na aerodromu „Nikola Tesla“. Ova promena odluke gde će se sleteti i dan danas otvara brojne sumnje.
Pomenute sumnje do danas nisu razrešene.
Ipak, ono što je najviše potreslo srpsku javnost jeste činjenica da za pad helikoptera niko nije kriv. Izostala je, kako krivična, tako i politička odgovornost za tragediju neviđenih razmera koja se dogodila.
Tačku na ceo slučaj dalo je Više javno tužilaštvo koje je reklo da niko nije odgovoran za pad helikoptera i da istraga neće biti pokrenuta.
BONUS video: Nikolić, nadzornik spoljnog pogona – uslovi rada su već godinama nikakvi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
