1
Kad god čovek pomisli da vlast ne može da potone dublje u svom besmislu i da je dno probijeno, oni nas preko svojih glasila uvere u suprotno.
Da glupost i sramota nemaju granice pokazalo se i tokom (još uvek aktuelne) borbe protiv mafije koja se preko noći pretvorila u obračun sa neposlušnim medijima i novinarima.
Za vladajuću stranku i njene agitatore zakonske i granice ljudskosti kao da uopšte ne postoje. Oni mogu da vam sruše kuću usred noći i da prećute ko je među njima ispao idiot, da pilota nastradalog u helikopterskoj nesreći proglase pijancem, da vam vređaju inteligenciju govoreći da je njihovo drugovanje sa zemunskim klanom bilo na osnovu hipokratove zakletve. Oni su u stanju da porodično švercuju oružje, uzgajaju marihuanu, plagiraju dipolome, otimaju radna mesta, bespotrebno prikazuju fotografije odrubljenih glava iz istrage i beksrupulozno prikrivaju ključna dva minuta za istragu o saobraćajnoj nesreći u kojoj je učestvovao član njihove partije.
Naposletku, oni su u stanju i da optuže istaživačke medije za sve svoje „Nevolje“ samo da bi sačuvali oreol svetosti i poštenja koji su sami sebi nadenuli, jer meta je svako ko se drzne da dovede u pitanje njihove „časne namere“.
Ovih dana na nišanu su naše kolege sa istraživačkog portala KRIK, koji su kroz koordinisanu akciju spin centra s Andrićevog venca i kolegijuma režimskih glasila postali (ni manje, ni više) saradnici Veljka Belivuka i prljavih znački.
Da apsurd bude još veći, optužbe iznose predstavnici glasila koji su do pre mesec i po dana imali ukupno dva teksta o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i hrpu afirmativnih vesti i članaka o ljudima koje danas nazivaju korumpiranim policijskim službenicima i saradnicima mafije.
Za ljude koji su navikli obmanjuju svoje okruženje i za koje je laž način života, osećanje sramote je nepoznato i apstraktno. Otuda i ta njihova sposobnost da iznova probijaju dno i borbenost pri pokušajima da sebe predstave kao objektivne tumače stvarnosti, istovremeno ponižavajući sve koji ne posmatraju Srbiju kroz ružičasti prozor.
Ruku na srce, treba biti pošten i reći da oni kao mastiljari u ovoj priči uopšte nisu toliko bitni. Mnogo veći problem su oni koji ih podržavaju i koji im pružaju finansijsku potporu. Ljudi koji stoje iza njihovih naslovnih strana su isti oni koji nama već devet godina upravljaju životima i pokušavaju da nam kroje sudbine.
Iako su predstavnicima vlasti usta puna medijskih sloboda i demokratičnosti, oni iz dana u dan pokazuju da se njihovo poimanje ova dva termina ekstremno razlikuje od onoga što ona zaista predstavljaju.
Umesto da odgovori kako se jedna moćna kriminalna grupa razvijala u periodu kad je Srbija bila „najbezbednija država u poslednjih 20 godina“ i objasni sopstvenu ulogu u čitavoj aferi, režim uporno pokušava da za svoje „Nevolje“ optuži druge – u prvom redu medije.
Ne, dame i gospodo, nisu mediji krivi za to što je deo državnog aparata pretvoren u servis mafije i što nam zemlja liči na leglo kriminala.
Nisu vam novinari stvorili Belivuka, niti su oni sarađivali sa njim, a još manje mu omogućili da stekne moć do te mere da je uspeo da ugrozi, kako tvrdite, i bezbednost predsednika.
Krivi ste vi. On je vaša odgovornost.
Zato budite pošteni makar jednom u životu, bez da optužujete i presuđujete drugima na konferencijama za medije i preko naslovnih strana tabloida. Probajte da budete ljudi i priznajte grešku.
Videćete da istina zaista oslobađa, a možda vam se i dopadne i prestanete da nas lažete.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
