Završeno suđenje Belivuku, nastavak sutra, otac Lazara Vukićevića otkrio: „Tanja Miljković imala istetovirano ime mog sina i srce“

Sudija je prekinula suđenje zbog kraja radnog vremena, a Miljković će sutra nastaviti da ispituje Vukićevićevog oca.

Miljković: Koga ste imenovali od tih što su vam prišli da Vam pokažu snimak?

Vukićević: Nikog.

Miljković: Da li svedok zna da je lažno prijavljivanje krivično delo?

Vukićević: Znam, a znaš i ti vrlo dobro Marko.

Miljković: Da li su Vaš sin i Nikola Mitić pripadnici škaljarskog klana?

Vukićević: Ma kakav škaljarski klan.

Miljković: Da li ste čuli da je Šarac trebalo da nas ubije za škaljarski klan?

Vukićević: Da li si ti ikad čuo da je moj sin ikog ubio?

Miljković: Nisam.

Vukićević: Gruja je video kako lovite Mitića. Laki te je nazvao na neki broj, rekao ti je da Mitić nema veze s njima, da ga pustite. Pitao da li hoćeš pare. Ti si rekao da ćeš da ga tučeš satima, da ga pošalješ u Urgentni. Čoveka si istranžirao. zapamtite ovo ako ispliva negde sa "Skaja". Moj Lazar nikad nije bio član nijednog klana, on nije trpeo autoritete. Imao je 70 kila, a ovaj Miljković nabildovani, od 120 kila, ili Belivuk, ga se boje, ne smeju da mu se jave. Doktorka koja je Miljkovića spasila korone je bila Lakijeva švalerka, ona mu je dala njegov broj.

Miljković: Da li je Vaš sin bio pripadnik navijačke grupe?

Vukićević: Nije bio pripadnik, bio je simpatizer, voleo je kad Zvezda igra negde, da časti drugove, da idu negde na utakmice.

Miljković: Spominjali ste Kiću. Koji Kića?

Vukićević: To je Kića kog ste ubili Belivuk i ti. Jako dobar momak, Lazarov školski drug. Ne znam ime, živeo je u Lazarevićevoj ulici, bio je lep, krupan čovek. Lazar je plakao kad je ubijen u Grčića Milenka.

Miljković: A sad je ubijen, nije nestao.

Vukićević: Nije nestao, Marko, ubijen je.

Miljković: Rekli ste da je Šarac bio kod Vas.

Vukićević: On je došao kod mene u stan blindiranim vozilom. Rekao je da je otišao da se vidi sa nekim Kapetanom i da ste naručili njegovo ubistvo. Rekao je da se ne brinem, da će, ako su ga oteli, da udaraju na keš, da neće da ga ubiju. Ja Šarca, nažalost, nisam shvatio ozbiljno. Mislili smo da su Lazara ubili u nekim napuštenim stanovima. Šarac je hteo da provali u stanove ako nema Lazara. Šarac me je zvao taj dan i rekao: "Gotovo, gasim telefon, hapsi me murija". Sutradan sam čuo da je nastradao, ubio ga je čovek Lazar Ilić, koji radi za tebe. Kada je uhapšen zvao me je iz zatvora.

Miljković: S kog telefona je zvao?

Vukićević: Nije telefon, strpi se Miljkoviću, sad ću da objasnim. Sve si temeljno radio kao i ja. Došao je jedan bradonja ćelavi, tražio je novac da saznam sve o Lazaru. On mi je pustio moj razgovor sa Lazarom Ilićem. Nije mi dao da slikam telefon, otišao sam u kopirnicu da napravim slike, te slike sam dao u SBPOK. Rekao je da je 12. oktobra trebalo da ubije Lazara, rekao je šta smo vozili i kako smo bili obučeni. Bio sam u šoku. Rekao je da je naređeno da ga ubiju u zatvoru, a da on Lazara nikad ne bi ubio jer mu je Lazar pomogao u Stokholmu.

Miljković: Kad ste prvi put videli snimak?

Vukićević: Tad, na kaseti.

Miljković: To se zove snimak, kasete su prošle. Da li Vam se i kada sin požalio da mu je pretila navodna Vračarska grupa?

Vukićević: Nikad mi se nije požalio. Nije ni za vašu, nisi me dobro razumeo.

Miljković: Vi ga oslovljavate sa debeli. On ima ime, zove se Marko Budimir. Gde ste sedeli?

Vukićević: Marko, jako ti to dobro znaš, ti si policijski čovek.

Miljković: Sin, policijski sin. Da li se Lazar žalio na mene u pritvoru?

Vukićević: Nikad se nije žalio. Ali ne možemo sada da ga pitamo, to možeš ti da kažeš.

Miljković: Pitaćemo ga kad dođe. S kim je bio Budmir?

Vukićević: Ja ne bih nikog da uvredim, ali bio je onaj neki zrikavi... Ne znam kako se zove. Imao je neke tetovaže, neke žvrljotine na desnoj ruci. Bio je neki zec.

Miljković: Zrikavi u našoj grupi je samo Spasojević.

Vukićević: Ne zna, neki čovek jajaste glave je čekao u autu.

Miljković: Da li je Lazar ranije pucao?

Vukićević: Nije.

Miljković: Ima izjava svedoka da je njegov sin pucao na Nikolu Vušovića. Sad ću da pročitam.

Vukićević: Hajde, pročitaj, kasno si počeo da čitaš.

Miljković: Sad ćemo da pročitamo gospodinu... Pardon, nije gospodin.

Vukićević: Ako sam ja to potpisao, to je meni podmetnuto. Što bi on pucao na Vuševića, on je jedan debeljko koji je dolazio na pljeskavice.

Miljković: Hoćete da kažete da Vam je policija podmetnula da potpišete?

Vukićević: Ne.

Miljković: Onda je Vaša izjava. Odakle Vam saznanja da sam prodavao drogu?

Vukićević: Što bi ja to trebalo da znam? Pitajte Aleksandra Purkovića, on je tako pričao. Tražio mi je novac, nisam mu dao.

Miljković: Koliko smo mi čuli, Purković je pucao na njegovog sina, a ovde mu traži pare. Kada ste prvi put mene prijavili?

Vukićević: Tebe sam prijavio, recimo, početkom 2020. godine.

Miljković: Kad Vam je Lazar rekao da ima problema sa mnom?

Vukićević: Lazar mi to nikad nije rekao jer tebe nije video kao problem.

Sudija: Miljkoviću, ne možete tako, pitanja moraju preko predsednika veća, u pitanju je posebno osetljiv svedok.

Miljković: Izvinite, svedok je malo bezobrazan. Gde sam stao?

Vukićević: Kod Tanje.

Miljković: Svedok da ne spominje moju ženu i decu, da ja ne bih počeo da spominjem tvoju ženu i decu.

Za sudsku govornicu je zatim izašao Marko Miljković.

Miljković: Da li je svedok policajac me prvo interesuje?

Sudija: Odbija se.

Miljković: Interesuje me da precizira taj dan, te kasete, kakve kasete kako su izgledale?

Vukićević: Nije kaseta, telefon, nisam dobro rekao. Prišao mi je debeli i pokazao mi snimak. Miljkoviću, upoznat si da je ceo grad video taj video i on je bio koban po mog sina. Puštali su taj snimak u Beču, Stokholmu... Na 20-30 kolacija na Vračaru, da njega nerviraju.

Miljković: Zašto niste oteli telefon?

Vukićević: Što bih ja išta otimao?

Miljković: Je l' to video ili audio snimak? Ako je nešto bledo, onda je gledao, ako je slušao, onda audio.

Vukićević: Snimak gde čoveka nazivaš manekenom. Vidim na telefonu Marka Miljkovića s nekim zagrljen i šalje poruku. To su sve ozbiljne pretnje. Ta devojka stvarno stanuje tamo gde je on rekao, a rekao je da je siluje.

Miljković: Nije precizno rekao.

Vukićević: Rekao sam, nego se Marko uzbudio, pa nije čuo.

Miljković: Da li se Lazar Vukićević i ja poznajemo?

Vukićević: Iz viđenja. Kad mu je stavljena bomba ispod "poršea" išao je kod tebe da pita da li znaš nešto o tome. Rekao mi je da si se zaklinjao da nemate ništa sa tim ni Belivuk ni ti. Bacio vam je 400 evra za ručak, nije ni Laki bio lud.

Miljković: Sudija, ja sam se video s njim, ali ja sam bio sam, a on sa kumom i to je bilo pre eksplozije "poršea" jer je došao baš tim "poršeom". Posle sam video u novinama za bombu. Da li znate Mirka Kojića?

Vukićević: Poznavao sam ga, ali bolje da ga njega ne spominješ. Kad već spominjemo, Marko Miljković je ubio svog rođaka Zorana Miljkovića 2014. godine. Ubio ga je i zakopao. Rekao mi je Koja, zato je i ubio Koju. Miljković ne zna da ceo grad sve zna, on je lud čovek. Tada su preveli dva auta na svoje ime.

Miljković: Ja nisam čuo kako se zove taj Miljković?

Vukićević: Jako si dobro čuo, posle si vozio njegovog "bentlija", samo tad nisam znao da si to ti.

Miljković: Jeste imali vi fast fud koji je izgoreo jer smo dugovali pare za kamatu?

Vukićević: Jeste, baš je zbog toga izgoreo (smeh).

Za reč se javio advokat Aleksandar Šćekić, punomoćnik oštećenog svedoka Milorada Vukićevića, koji je Lazarevog oca pitao da objasnio za koje delo je njegov sin bio osuđen, na šta mu je ovaj odgovorio da je Lazar bio osuđen na 20 meseci zbog prekoračenja nužne odbrane.

Na pitanje kome je prijavio nestanak, Milorad Vukićević je odgovorio policiji i dodao je da je odmah tada počeo da sumnja u Marka MIljkovića.

"Rekli su 'mnogo problema sa njim imamo'", ispričao je Vukićević.

Na pitanje Šćekića čime se još bavio Lazar, Milorad Vukićević je rekao da je bio i tumač u sudu u Stokholmu.

"Kada uhapse neke Srbe, on je više puta išao u sud kao tumač", dodao je on.

Šćekić: Da li vas je neko od njih kontaktirao posle nestanka Lazara?

Vukićević: "Toga dana kada sam prijavio nestanak, kod mene je došao Aleksandar Šarac, nikada ga pre nisam video, ali je bio dobronameran. Rekao mi je da je Lazar otišao da se vidi sa Kapetanom, i da ne brinem jer je Lazar dobar izvor keša i da niko neće njemu ništa. Sećam se da je 18. avgusta došao Lazar s puta i da sam ga pitao da li ima neki problem s Miljkovićem, rekao je 'ja nemam nikakav problem s njim', ponovio je to više puta, rekao sam mu da su 'kompeksi najgora stvari'."

Milorad je rekao i da ga je pitao za Belivuka, koga je "jednom video kako je nasred Mačvanske zaustavio audi i počeo da mokri nasred ulice, a iza njega je išao još neki auto".

Vukićević: "Inače, od ljudi ovde poznajem osim Draganića i Nemanju Đurića. Dva puta je probao da nam proda Lazarov leš, posle njegovog nestanka. Nemanja Đurić je u Palmotićevoj, u kafiću na ćošku imao prvi sastanak sa jednim Duletom, drugi put kod Male Slavije. Drugi put je sve pogodio. Ja sam pustio priču po gradu da je Lazar nosio novog gloka sa plavim šaržerom, a u stvari je šaržer bio zlatan, znao je i za Barselona ranac i kakve je patike nosio. Rekao je 'požurite sa novcem dok se ne raspadne, blizu je, kod Lipovačke šume', ali se nešto uplašio i nije se više javljao."

Šćekić: Da li je Lazar pominjao Belivuka?

Vukićević: Jeste, rekao je "to mi nije neprijatelj", reko je da je to "jedan konobar sa Banjice", i da mu je stalno polirao čaše jer ga je Laki čašćavao.

Šćekić: Je l' bilo više opservacija kuće?

Vukićević: Svaki put sam prijavljivao, četiri puta nedeljno, lažno, pravo, s drugog telefona. Kad sam video da je đavo odneo šalu, stalno sam prijavljivao. Uhapsili su Drakulu i još jednog ubicu.

Šćekić: Zbog čega ste lažno prijavljivali?

Vukićević: Naša ulica je slepa, ja sam znao da mi je dete ugroženo iako on to nije hteo da prizna. Ja sam Lazaru dao slike sa graničnog prelaza mene i njega, sa četiri različita prelaza, ne znam da li je Dijana Hrkalović ili ovaj Goran Papić koji je namerno ćutao sedam dana o ubistvu Lazara. Isplivaće sada i jedna iznuda u Višem tužilaštvu, i tri kuće na Dedinju koje su oteli. Senad Rešović je sa lažnim policajcima to uradio, sve imamo dokaze.

Milorad Vukićević je rekao da se pridružuje krivičnom gonjenju i da ističe imovinsko-pravni zahtev, ali da će naknadno da kaže visinu zahteva.

"Ovi ljudi izgledaju kao bebe, ali imaju milione evra skriveno, jer su samo uzimali. Koliko god da im uzmem, to što su Lazi uradili, to ima ne opraštam. Svako ko ne svedoči, nek je proklet od boga", izjavio je Vukićević.

Milorad Vukićević je kazao i da mu je Lazar za Nikolu Mitića rekao da je u pitanju Grujin drug i da je radio za pokojnog Kiću Markovića.

"Gruja je prepoznao Senada Rešovića i pratio ih je. Posle toga je našao auto u kom je bio Mitić parkiran na Kanarevom brdu. Zvao je policiju", rekao je on.

Milorad je tokom svog izlaganja na sudu rekao i da Vlada Draganića zna od 2005. godine i tom prilikom je naveo da ga nije video dugo i da je čuo da se ovaj bavi kriminalom.

Vukićević se zatim obratio Draganiću:

"Poslednji put kad je video Lazara dao mu je čokoladu, a posle ga je ubio. Kako te nije sramota Draganiću, da pustiš da ga onako ubiju?"

Milorad Vukićević je naveo i da može da prepozna Budimira, za kog je rekao da je "ovaj debeli što sedi ovde i što se mršti".

"Imam čak i snimak ispred kuće, recimo da je to bilo 15. septembra 2020. imao je kačket, pravili su Lakiju sačekušu. Ceo taj period, svakog drugog ili trećeg dana sam obaveštavao policiju i SBPOK i stanicu Vračar u kojoj su imali mnogo doušnika, ali unutrašnja kontrola odlično funkcioniše", izjavio je Milorad Vukićević.

On je rekao da je Marka Miljkovića prvi put video 2017. godine i da je to bilo u zatvoru sa njegovim sinom.

"Stajao sam u redu za paket. Iza mene je došla devojka, ispijena, kao da je namučena. Nisam je odmah prepoznao, to je bila Lazareva bivša devojka, njegova prva ljubav, Tanja. Rekla je da je došla kod muža, da joj je muž ubio nekog na šinama. Zamolila je mene da sednem za staklo broj jedan, a da ona ode na staklo broj pet, što govori o Miljkovićevoj ljubomori", rekao je on.

"Pokazala mi je sliku svog starijeg deteta, rekla mi je: 'To je moj Laki, promašila sam za šest dana'. Prvo nisam znao šta to znači, ali onda sam shvatio da je dete rođeno ili prvog ili 12. juna, jer je Lazar rođen 6. juna", dodao je još.

Milorad Vukićević je naveo i da kada je Lazar slavio rođendan u zatvoru, Tanja Miljković je na radiju poslala više ljubavnih poruka.

Rekao je i da je imala tetovažu na ramenu, na kojoj je pisalo Lazar i bilo je nacrtano srce.

"Neka mi gospodin Miljković objasni šta je bio motiv, ako nije ljubomora", izjavio je on.

Sudija je nakon toga upitao Milorada Vukićevića zašto je Lazar bio u zatvoru, ako nije imao kriminalni dosije, na šta mu je odgovorio da je Lazar bio u zatvoru jer je pucao kada ga je Belivukova grupa napala u diskoteci.

"Hteo sam da prijavim nestanak, a svi su već znali. Video sam u novinama da je nestao Lazar Vukićević. Odmah sam posumnjao na Miljkovića. Poznavao sam i Nikolu Mitića, najveća im je greška što su njega ubili", rekao je Milorad Vukićević.

On je naveo i da mu je Aleksandar Grujić dao sve informacije koje sam dao policiji.

"Gruja je išao taj dan da se nađe sa Mitićem tog dana kad je Mitić nestao", izjavio je Vukićević.

Pošto je Miljković završio sa ispitivanjem Jelena Veličković, sudu se obratio Milorad Vukićević, otac Lazara Vukićevića.

"Krećem od 2017. godine, kada su mog sina Lazara pokušali da ubiju u diskoteci Kazina. Skočilo je devet pripadnika obezbeđenja Belivuka i Miljkovića na njega i to sve pred Dijanom Hrkalović, koja je slavila rođendan. Oteo je pištolj, pucao dva puta i pobegao", rekao je otac Lazara Vukićevića.

On je naveo i kako je "policajac Purković, 'poslušnik Belivuka', četiri puta je pucao u njega".

Tokom obraćanja sudu, Milorad Vukićević je rekao da je sina Lazara poslednji put video 14. oktobra, oko 15 ili 16 sati, "kada je Lazar došao kući da se presvuče".

"Bio je jako nervozan. Uzeo je neki novac i otišao. Kući je dolazio samo povređeno jer su mu Miljković i Belivuk pretili. Ovaj debeli Budimir mi je jednom prišao kada sam sedeo u kafiću. Drugo lice je bilo preko puta kafića. Taj debeli Budimir mi je prišao i pokazao mi je kasetu na kojoj je bio gospodin Marko Miljković zagrljen sa ovim mršavijim Budimirom. Marko je rekao da prenesem Lazaru i rekao: 'Manekenu, dođi da te zakoljemo. Zaklaću tebe, tvog debelog smrdljivog ćaleta koji rasteruje sačekuše baterijskim lampama, silovaću ti devojku, ubiću ti brata i još jednog čoveka'", ispričao je Vukićević i dodao da je slučaj prijavio policiji.

Milorad Vukićević tvrdi i da njegov sin nije bio "član klanova i da se nije bavio nezakonitim poslovima", ali da Belivukov klan "pokušava da namesti da izgleda kao da je bio u nekom klanu".

Miljković: Goga ste sve nabrojali kad ste prijavili?

Veličković: Nisam nikog, policija je sve našla u njegovom telefonu nakon što je ubijen.

Miljković: Nije ubijen. Da li svedok poznaje Vukašina Gošovića?

Veličković: Bili su dobri prijatelji, ali je i on ne stao, gubi mu se svaki trag.

Miljković: Da li se njen suprug pazio prilikom života, pre nego što je odlučio da pobegne?

Veličković: Ko ga pobegne?

Sudija: Gde da pobegne, ko da pobegne?

Miljković: Pa gde god da je pobegao 3. avgusta.

Veličković: Pa da se pazio ne bi ga ubili.

Miljković: Je l' tačno da nije išao kući posle pet?

Veličković: Pre ne, u psolednje vreme da, od kad smo dobili sina, a i imao je nanogvicu.

Miljković: Da li ste imali priliku da vidite Hrvatinovu izjavu?

Veličković: Imala sam prilike, ali nisam čitala.

Miljković: Da li ste u početku sumnjali na Veljka i mene?

Veličković: Ne želim da odgovorim na ovo pitanje.

Miljković: Da li je vaš suprug imao radnike?

Veličković: Jeste, za stolariju.

Miljković: Ja govorim o kriminalnim radnjama.

Veličković: Sve sam već rekla.

Miljković: Da li Vas je iko od nas dvojice kontaktirao, pretio?

Veličković: Kako ja to mogu da znam? Bilo je nešto na društvenim mrežama, nešto sa prstom.

Miljković: Kako je njen suprug na to reagovao?

Veličković: Moj muž je tada već bio mrtav, a vi ste bili na slobodi, radili ste svoj posao.

Nakon što je Belivuk završio sa ispitivanjem, Jeleni Veličković pitanja postavlja drugookrivljeni Marko Miljković.

Miljković: Nema potrebe da se donose fotografije koje je Vučić pokazivao na televiziji, mi ih imamo u registratoru i ja bih voleo da ona te fotografije pogleda i da kaže da li su to te fotografije koje su pokazane na televiziji. Želeo bih da se prikažu fotografije sa Ajfona Mirjane Ranisavljević.

Jelena Veličković je istakla da nije imala priliku da vidi pomenute fotografije.

Miljković: Sudija, svedokinja je rekla da može da prepozna svog muža na ovim fotografijama koje je pokazao predsednik Vučić.

Sudija: Ja stvarno ne znam koje je fotografije pokazivao Vučić, kažete da to nisu te fotografije.

Kada su otvorene druge fotografije, Jelena Veličković rekla je da je njen suprug na fotografiji. Fotografije novinarima nisu prikazane iz tehničkih razloga, te se ne zna na kojim fotografijama i u kojoj situaciji je Jelena Veličković prepoznala Gorana.

Miljković: Da li vam se suprug nekad žalio na mene?

Veličković: Ne.

Miljković: Da li znate nekog od nas?

Veličković: Ja sam rekla da ne poznajem nikog od vas.

Miljković: Svedok je rekla da je, kad je videla one isfotošopirane slike, rekla da je prepoznala svog supruga. Da li i dalje veruje u taj dokaz?

Sudija: Odbija se pitanje.

Miljković: Ja pitam samo zato što sam ja našao komunikaciju Žutog, koji na skaju piše Filipu Koraću i dogovaraju se oko narkotika. Onda to nije njen muž, ako je on PVC majstor. Ko je uzimao novac sa stadiona?

Veličković: Sve sam već rekla.

Miljković: S kim je njen suprug bio na neredima 2017. na južnoj tribini?

Veličković: Ne znam.

Miljković: Rekli ste da ste videli Hrvatina dva puta. Jednom pri odlasku kod hirurga. Kad je bio drugi put?

Veličković: Ne znam.

Miljković: Kada ste prvi put čuli ime Bojan Hrvatin?

Veličković: Rekao mi je suprug.

Miljković: Pre 15 minuta je rekla da je saznala iz medija. Dobro, kad ste od supruga saznali?

Veličković: Vrlo kratko pre ubistva.

Miljković: Da li ste videli kod supruga "Skaj" aparat?

Veličković: Telefon kao telefon, ništa specijalno ni neobično.

Miljković: Gde je na burmi bilo vaše ime i datum svadbe?

Veličković: Sa unutrašnje strane. Ugravirano je. Burma je od žutog zlata.

Belivuk: Ja molim svog advokata da pokaže fotografije koje su pokazivane na televiziji, da sud vidi na šta to liči, tu ne može da se vidi da je osoba, a kamoli ko je. Da li se vaš muž bavio prodajom narkotika?

Veličković: Ne.

O kokainu

Belivuk je potom predočio Hrvatinov iskaz u kom je rekao da se Veličković bavio prodajom kokaina.

Belivuk: Da li Hrvatin govori istinu?

Veličković: Ne bih znala.

Belivuk: Da li je nekom dugovao novac i da li je neko njemu?

Veličković: On nije dugovao, a koliko znam nije ni njemu niko bio dužan.

Belivuk: Da li je tačno da ste išli po novac za kokain kojim je trgovao Vaš suprug?

Veličković: Naravno da ne.

Belivuk: Saradnici su rekli da je Veličković bio u kontaktu sa Filipom Koraćem i da je Jelena Veličković znala za sve njegove kriminalne radnje.

Kada i kako su se upoznali Goran i Hrvatin i kada je Hrvatin pušten na slobodu?

Veličković: Ne znam.

Belivuk: Rekli ste u iskazu kada je Hrvatin pušten. Odakle vam ta saznanja?

Veličković: Ja se stvarno više ne sećam.

Belivuk: Da li ste bili u Tužilaštvu za organizovani kriminal ili se videli sa tužiocima bilo gde, osim ova tri puta kad ste davali iskaze?

Veličković: Ja se stvarno ne sećam, ja sam tri godine pod terapijom.

Belivuk: Da li ste bili prisutni kada je Hrvatin Goranu doneo novac za sto grama kokaina?

Veličković: Nisam.

Belivuk: Da li je Goran konzumirao drogu ili alkohol?

Veličković: Alkohol.

Belivuk: Rekla je da Goran nije odlazio da se ne javi. Hrvatin je rekao da je umeo da uzme kokain i da ode s devojkama, da se ne javi po četiri-pet dana.

Veličković: Evo, meni je to baš zanimljivo.

Belivuk: Da li ste prijivili u policiji da Hrvatin ima "Skaj"?

Veličković: Ne.

Belivuk: Hrvatin je rekao da je prijavila sve koji imaju "Skaj", a da njegovo ime nije rekla. Ako je znala da se njen muž nalazi sa Hrvatinom, što ga nije prijavila? Hoćemo imati pravo na primedbe? Kad će to da bude? Ja ću sada da završim, da ne pravimo cirkus.

Nakon pauze je nastavljeno suđenje ispitivanjem Veličkovićeve.

Belivuk: Koliko je svedoku predočeno fotografija iz Višegradske?

Veličković: Nije bilo fotografija, bio je neki mutan snimak.

Belivuk: U spisima piše da su pokazane dve fotografije, ne spominje su nikakav video materijal.

Veličković: Da, bile su fotografije, ali mutne, sa snimka sa neke kamere.

Belivuk: Da li je svedok upravo konstatovala na tim fotografijama da je njen suprug u beloj košulji, a Vuk Vučinić u sivoj majici?

Veličković: Tada da, misleći da je to Vuk Vučinić.

Belivuk: Izjava od 28. jula 2021. je kontradiktorna u odnosu na ovu. Svedok kaže tužiocu da joj je krivo što se tiče Vuka Vučinića, ali da je mislila da su i organi gledali snimak i zato je potvrdila da je to on. Da li je ona ikada gledala snimak ili nije?

Veličković: Nije.

Belivuk: Ko je od svedoka tražio da ona samo potvrdi?

Veličković: Nije niko tražio.

Belivuk: Pitano je da li ona prepoznaje, a ona posle kaže da je iz tog razloga potvrdila da je on. Ko vam je tražio da potvrdite? Razlika između "ja sam mislila da su organi gledali, pa sam potvrdila" je velika u odnosu na "prepoznala sam".

Veličković: Snimak je sa leđa, ne vidi se glava.

Belivuk: Da li ste rekli tužiocu da su lošeg kvaliteta i da ne možete da prepoznate?

Veličković: Ne.

Belivuk: Ali ste ipak odlučili da prepoznate Vuka Vučinića i svog supruga?

Veličković: Svog supruga bih prepoznala bilo gde, u pola dana ili noći.

Belivuk: Što se nije prvi dan, ni sledeća dva, setila da je njen suprug imao "Skaj" i koji mu je nadimak? Što se setila tek posle Hrvatinovog iskaza? Da li je svedok imala "Skaj"?

Veličković: Ne.

Belivuk: Rekla je da je na fotografiji bez glave prepoznala supruga po širokim leđima i glavi. Gde je i kada saznala za te fotografije?

Veličković: Kada je Vučić izašao na prvu koferenciju da govori o tome.

Belivuk je potom izjavio da se on nalazio u zatvoru dok su se napadi na Veličkovića dešavali.

Belivuk: Dok su se svi ovi napadi dešavali, sudija, ja sam bio u pritvoru, a posle u kućnom zatvoru. Marko Miljković i ja. Tako da je nemoguće da smo mi u bilo kakvoj vezi s ovim.

Veličkovićeva je izjavila da je mogao da zove svoje saradnike i izdaje im naredne.

Belivuk: Ono što nikom nije jasno ovde je da okrivljeni saradnici, a sada i svedoci, dobiju naknadnu pamet i da se konstantno sećaju novih detalja. Umesto da dopune iskaz, oni menjaju na štetu nas okrivljenih. Jelena Veličković je rekla da Goran ide da se nađe sa drugom kog nije imenovao.

Veličković: Nije tačno, niste dobro obaveštani. Ja ga prvi put nisam pitala kako se zove.

Sudija je potom pročitala deo iskaza gde se navodi da je Veličkovićeva rekla da njen suprug nije imenovao prijatelja, a ona je dodala da nije ušlo u transkript da je ona rekla da nije ni pitala kako se taj Veličkovićev prijatelj zove.

Belivuk: Kada je uhapšen Hrvatin, svedok je naprasno tražila da dopuni iskaz i rekla da je Goran trebalo da se nađe sa Bojanom Hrvatinom. Da li je svedok upravo nama rekla kako je u tužilaštvu rekla da je suprug išao da se nađe sa Bojanom Hrvatinom?

Za reč se javio tužilac.

Tužilac: Dajete komentare koji uopšte nisu u saglasju sa ovim što čitate. Sudija, puštate ih da konstantno predočavaju. Predočavanje postoji samo ako postoji nesaglasje. Ne može da se čita.

Sudija: Sada je svedok rekla da je rekla da se kasnije setila da je Fabula i da nije ušlo u transkript.

Tužilac: Jeste vi to rekli?

Veličković: Ne, ja sam samo rekla da nije ušlo u transkript da sam rekla da nisam pitala za ime.

Belivuk: Sudija, tužilac ovde skače, ne traži reč, uči vas kako da radite svoj posao.

Jelena Veličković je napomenula da ne može da se seti svakog detalja i datuma.

Veličković: Prošlo je mnogo vremena, lekovi su u pitanju, deca su u pitanju, stvarno ne vidim poentu ovakvih pitanja. Ja sam rekla da bih najviše volela da je on živ, ali nije tako.

Belivuk: Zašto 15. jula niste rekli sve o Hrvatinu?

Veličković: Zato što sam naknadno saznala. Setila sam se.

Sudija: Jeste saznali ili ste se setili?

Punomoćnica Jelene Veličković Vesna Golubović rekla je da je Jelena Veličković laik, da je nabrojala više psihijatrijskih dijagnoza, da koristi psihijatrijsku terapiju, svedoči o smrti muža.

"Ja vidim jasnu razliku u njenom držanju na početku ročišta i sada. Ja razumem da u sudskom postupku svaka reč ima svoje značenje, ali hajde da pustimo ženu da priča", rekla je Golubović.

Jelena Veličković zatražila je pauzu i sudija je odredila pauzu u trajanju od 20 minuta.

Nakon što je Veličkovićeva završila svedočenje, pitanje je krenuo da joj postavlja prvookrivljeni Belivuk.

Belivuk: Odakle svedoku saznanja da je Miljković rekao da je Goran bio najhrabriji?

Veličković: Iz novina.

Belivuk: Gde je pročitala da je Goran išao po pištolj?

Veličković: U optužnici.

Belivuk: Rekla je da smo se videli u restoranu na stadionu. Da li je to restoran koji su zvali bunker?

Veličković: Ne znam da li je to taj restoran, ali to je bilo 2015.

Belivuk: Da li svedok zna od kad se Goran i ja poznajemo?

Veličković: Ne.

Belivuk: Kako ste znali kakvo je znanje na tribini?

Veličković: Preko supruga.

Belivuk: Da je svedok znala da je Goran spremao moju likvidaciju?

Veličković: Ovo je i više nego smešno.

Belivuk: Da li je Vaš suprug učestvovao 2017. u tuči na južnoj tribini kada su Hrvati napali Srbe pod vođstvom filipa Koraća.

Veličković: Nije. Ja nisam poznavala Filipa Koraća. Mislim da Goran jeste taj dan bio na tribini. Nakon toga je nastavio da ide na utakmice na istočnu tribinu.

Belivuk: Zašto nije išao na jug?

Veličković: Ne znam

Belivuk: U tužilaštvu je rekla da je pretnja nastala na južnoj tribini, kada je Goran posumnjao i da su Janičari, Šedousi, sa Veljkom Belivukom uzeli celu južnu tribinu. Ko je od koga šta preuzeo?

Veličković: Oni su uzeli južnu tribinu.

Belivuk: Iz principa postoji od 2019.

Veličković: Janičari su preuzeli. Valjda od Alkatraza i ne znam koga još.

Belivuk: Ako se tuča dešava 18. maja 2018. godine, kako ga tuku "Principi"?

Veličković: Pitanje je besmisleno, nisu nosili zastave da bi se znalo tačno koja je grupa. Ali znalo se odakle potiče. Videlo se da je gospodin Rošavi među policijom.

Belivuk: Svedok je rekla da je Belivuk predvodio "Janjičare", da su bili tu i drugi. Zanima me koja je njihova uloga.

Veličković: Ne znam stvarno, bezvezno mi je da sad ovde pričamo o navijačkim grupama.

Odgovorajući na pitanje advokatice Vesne Golubović o tome ko su bili ljudi koji su pretukli Veličkovića, svedokinja je rekla da je reč o članovima grupe "Iz principa", koju su vodili Belivuk i Miljković.

"Sukob se nastavio jer se posle toga desilo da su nam gledali ispod kola i da su nas pratili. Mi lokacije nismo menjali, imali smo iste rute, vodili smo dete u vrtić, uvek smo išli u istu piceriju. Oni su postavili svoju drugaricu bili tamo i kad je ona otišla, oni su namestili da uđu policajci koji su razoružali mog muža. Pričalo se da sarađuju sa policijom i na kraju se ispostavili da jeste tako", odgovorila je.

Osvrnula se i na postupanje policije nakon prijavljivanja njegovog nestanka.

"Nisam znala ništa o nestanku svog supruga. Policija i inspektori mi ništa nisu rekli. Morala sam da angažujem sve moguće veze da mi neko pomogne. Nisam izgubila kuče, nego muža s kojim sam bila 17 godina. Tek posle šest-sedam meseci sam došla do nekih saznanja i to kroz medija. Ponašanje policije nije bilo adekvatno. Kad sam došla da prijavim nestanak supruga, pitali su me za tablice kola, ja ne znam da li ovde pola ljudi zna svoje tablice", dodala je.

"Od 3. avgusta 2020. sam samu sebe tešila da će da se vrati. Međutim, kako je vreme proticalo, došlo je do toga da treba da se dođe na identifikaciju. Ja sam došla. Bilo je jako teško videti sve to. Tada počinju problemi. Imam psihičke probleme, pojavili su se problemi sa štitnom žlezdom i tako je došlo do Hašimota", rekla je ona.

Navela je i da su joj porodica i prijatelji okrenuli leđa "kao da su najveći zlikovci, a ne da su žrtve".

"Kada sam sve videla, imala sam košmare, videla sam užasne stvari. Ljudi su se distancirali od nas, kao da smo zlikovci. Od ćerke takođe. Ja sam joj rekla da joj je otac umro, da je na nebu, ali drugarica joj je rekla da joj je otac ubijen, verovatno jer su njeni roditelji pročitali iz medija", rekla je.

Jelena Veličković je tokom svedočenja govorila o dešavanjima na južnoj tribini i sukobu s Belivukom grupom.

"Belivuk je bio Janjičar, a kada je Sale Mutavi ubijen, prešao je u Principe. Grupa mog muža je otišla na istok jer su počeli da maltretiraju, da uzimaju sav novac. Desila se situacija da je došlo 50 do 100 sa motkama i krenuli su ka autobusu mog muža koji se nalazio sa istočne strane. Moj muž je prvi istrčao, zato što je moj muž hrabar, kao što je i sam Miljković rekao, da se iznenadio kako je hrabar. On priča da je moj muž živ, a ja bih to volela, da budemo negde na Adi Ciganliji, ali to nije moguće", rekla je Veličković.

Ona je istakla i da Belivuka poznaje odranije. Ostale optužene ne zna.

"Moj muž je dobio prelome obe ruke i šest rana na glavi. Hrvatina sam videla dva puta, jednom kad ga je moj muž vodio u Urgentni centar za ruku. Ti navijači se ni ne predstavljaju imenima, samo nadimcima. Moj muž se bavio stolarijom. Ja nisam radila, on je radio dva posla da bi ćerki i meni bilo što bolje, pošto sin tada još nije stigao", rekla je ona.

O Skaj aplikaciji

Veličkovićeva je istakla da je njen suprug imao Skaj aplikaciju na kojoj je bio upisan kao "Žuti". Govoreći o tome kako je Veličković bio obučen onog dana kada ga je poslednji put videla, istakla je da je imao belu košulju, tri četvrt farmerice, plave mokasine, kačket i "armani" torbu, a da je na licu imao masku.

Navela je da nije imao oružje, kao i da je tek u optužnici pročitala da je tog dana navodno išao po oružje. Jelena Veličković osporila je tvrdnje Hrvatina da se nalazila sa njim u kafiću na Banovom Brdu.

Na pitanje da li je njen suprug kupovao oružje, rekla je da najpre o tome ništa nije znala, ali da je, nakon što su Veličkoviću polomljene obe ruke, videla dva momka koja su nešto radila ispod njegovog automobila.

"Kad smo odvezli auto na dizalicu, nismo ništa našli. Najverovatnije je stavljen lokator, pa su skinuli. Jeste imao pištolj, sa kojim je bio uhvaćen i imao je nanogicu zbog tog poštolja. On je verovatno znao za te pretnje, ja nisam znala. Da sam znala, sve bih uradila da odemo iz ovog Beograda, naročito zbog dece. On je nosio burmu na kojoj piše moje ime i datum venčaranja. Imao je i ikonu u novčaniku. Imao je i novac, ali ne znam koliko", rekla je ona.

Veličkovićeva je istakla da se pridružuje krivičnom gonjenju i da ističe imovinsko-pravni zahtev.

Pred govornicu suda izašla je potom Jelena Veličković, supruga ubijenog Goksija.

"Ostajem pri iskazima koje sam dala u tužilaštvu. Oštećeni mi je bio suprug. Imamo dvoje dece. Imao je tada 30 godina", rekla je supruga Goksija, koji je nestao avgusta 2020. godine, a tek nakon pada klana Belivuk otkriveno je da je ubijen u "klanici" u Ritopeku.

Ona je potom govorila o danu kada je on nestao.

"Bili smo kod mojih roditelja na ručku i dogovorili se da se nađemo u Višegradskoj ulici. To je bilo 3. avgusta 2020. oko pola pet u Višegradskoj ulici. Krenuli smo da se nađe sa drugaro. Ostavio je auto, pa sam pitala kako i kada će da se vrati. Rekao je da će prijatelj da ga doveze ili da će da dođe taksijem i da će brzo da se vrati. Nikada se nije vratio kući", rekla je ona.

Nakon nekog vremena je zaspala, a kada se probudila njega još uvek nije bilo.

"Kad sam se probudila, njega nije bilo. Ponovo sam pozvala njegovog druga, on je rekao da ne zna ništa. Odvezla sam dete u vrtić, a stigla mi je poruka da spava i da će da se javi. On to nije izgovarao, uvek se prvo javljao. Rekla sam prijatelju da pita šta mu je kupio za rođendan, a stigla je poruka da ne smara. Kada je ponovio pitanje, stigao je odgovor: "Dobićeš ti paket ispod 'BMW'-a"", dodala je.

Istakla je da Veličković nije dobijao pretnje telefonskim putem, ali da je bio okoreli navijač Partizana. Tokom svedočenja je ispričala i da je saznala da su se nakon nestanka njenog supruga na internetu pojavili neki snimci u kojima se navodi da "Neće Goksi stići kući".

"Jako sam bolesna. Lačim se od Hašimota, idem kod psihijatra, jako mi je teško. On je bio častan i pošten čovek koji nema nikakav kriminalni dosije. Jako mi je teško u ovoj situaciji koja je, nažalost, zadesila moju porodicu. On je dečko iz doma, ja sam sve što sam imala. Gledala sam da spasim ćerku koja je tada imala sedam godina od vesti u mesijima, pričama u školi, u vrtiću. Prolazim kroz životni pakao koji traje tri godine", rekla je Veličkovićeva.

Iako je za danas bilo predviđeno saslušanje I. S., njegova punomoćnica nije došla na ročište jer se nalazi na putu.

Ona je pismenim putem zamolila da I. S. svoje svedočenje iznese na nekom od ročišta u septembru.

Podsetimo, I. S. je mladić koga su pripadnici kriminalne grupe silovali na stadionu u Humskoj.

Sudija Vinka Beraha je najpre pročitala ko je prisutan i tom prilikom je ustanovljeno da se advokatica Milica Lovrić, koja je po službenoj dužnosti dodeljena Nemanji Đuriću, nije pojavila. Priložena je njena medicinska dokumentacija i ona je zatražila da je razreše dužnosti.

"Pošto advokat po službenoj dužnosti nije došla, ja želim da ponovo opunomoćim advokate Jerkovića i Malovića", rekao Đurić.

Na današnjem suđenju trebalo bi da svedoči Jelena Veličković, supruga ubijenog navijača Gorana Veličkovića Goksija.

Takođe, danas bi trebalo da bude saslušan i I. S., mladić koji je silovan i pretučen na stadionu u Humskoj od strane optuženih.

U Specijalni sud, nešto posle 14 sati, su stigli optuženi koji se brane sa slobode - Vlado Georgiev, Slađana Sekulić, Filip Ivanovski i Boris Karapandžić.