Prijatne, visoke temperature koje se proteklih dana smenjuju sa kišom u Srbiji namamile su na gradska kupališta, kako ona uređena, tako i divlja, veliki broj građana. Proslave završetka školske godine koju đaci tradicionalno obeležavaju kupanjem na nekim od gradskih kupališta i fontana, nažalost, odnele su dva mlada života. Dečaci stari svega 16 godina utopili su se u Savskom jezeru na Adi Ciganliji, beogradskom jezeru na kom sezona još nije počela. Zbog toga nije zgoreg podsetiti šta nikako ne smemo raditi na gradskim plažama, te koje greške nas mogu koštati života.
Dečaci koji su se u utorak utopili u Savskom jezeru su bili učenici Saobraćajne škole u Zemunu i Tehničke škole „Lola“ u Železniku. Pretpostavlja se, premda nije zvanično saopšteno, da su na Adi Ciganliji obeležavali kraj školske godine. Ronilačka ekipa je po izlasku na teren ubrzo pronašla dva beživotna tela, a kako je objasnio komandir u Ronilačkoj jedinici Žandarmerije Marko Mladenović, sve se dogodilo u delu jezera koje kajakaši koriste za treninge.
„Oni su bili na mestu gde kajakaši imaju svoje treninge. Tu su skakali sa nekog pontona“, naveo je Mladenović. Ipak, podvukao je da nema informacije da li su dečaci bili pod dejstvom alkohola. Upravo konzumacija psihoaktivnih supstanci, alkohola i narkotika, često kumuju tragedijama na kupalištima, na šta je u ranijem razgovoru za „Nova“ podsetio Goran Radivojević, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine.
„U 20 odsto od ukupnog broja davljenja reč je o neplivačima, a u čak 80 odsto slučajeva radi se o plivačima. Uzroci davljena su razni, neretko je reč o sportovima na vodi, ronjenju, međutim najčešći je korišćenje psihoaktivnih supstanci. Čovek koji je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, alkohola ili narkotika, veoma je ograničen u pogledu kretanja, bez obzira koliko dobar plivač bio. Kao što je i čovek, koji je pod dejstvom alkohola, ograničen u sposobnosti hodanja“, kaže Radivojević, dodajući da se nikako ne smemo opuštati prilikom zabave pored vode u tolikoj meri da zaboravimo na svoju bezbednost.
Mesta na kojima vreba najveća opasnost svakako su neobeležena i neuređena, divlja kupališta. Uprkos tome što često nude nešto mirniji boravak u prirodi, daleko od gradske verve, brojnih kafića, restorana i plažnih barova, divlja kupališta su opasna upravo zbog toga što nemaju uređene prilaze plaži i izlaze iz vode, na njima na motre profesionalni spasioci i vrlo često zapravo ne znamo šta se nalazi ispod površine vode.
Tako da vrlo lako može doći do povređivanja u vodi, a dodatni problem nastaje kada pomoć ne može doći do povređenog kupača i ne može ga izvući iz vode. Utapanja na ovakvim kupalištama svake godine nažalost ima mnogo, uprkos apelima nadležnih da ih zaobiđu.
Jedan od apela nadležnih koji uvek stoji jeste da u vodu ne treba ulaziti naglo i bez prethodne pripreme, posebno ukoliko smo duže vreme bili izloženi sunčevim zracima.
Kako je Nova.rs ranije pisala, tragedije na vodi neretko postaju veće jer se u postupak spasavanja uključuju građani koji za to nisu obučeni. Takav je slučaj tragedije koja je potresla Srbiju 2016. godine, a koja se dogodila na Srebrnom jezeru, kada je jedan dečak upao u vodu, nakon čega je njegov brat skočio za njim da ga spase. Ipak, ni jedan, ni drugi nisu preživeli.
Upravo zbog ovakvih slučajeva, iako može delovati iznenađujuće, Radivojević je u ranijem razgovoru za portal Nova.rs istakao da je spasavanje jako rizičan posao i apelovao na sve građane da se ne upuštaju u tako nešto ukoliko ne znaju pravila, ali i ukoliko u svojoj blizini nemaju sredstva koja im mogu pomoći u tom procesu.
„Ukoliko nikoga niste spasili u vodi, pretpostavka je da vi to ne znate da radite. Potrebno je da znate da pomognete da biste se usudili da se upustite u takav proces i, naravno, da imate opremu. Uglavnom, što se tiče spasavanja, koriste se neka priručna sredstva. To su uglavnom neki plovni objekti, dušek, lopta ili neki predmet za izvlačenje poput konopca, vesla ili bilo šta drugo što bi moglo da se pruži davljeniku“, kaže Radivojević.
Predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine istakao je tada da je spasavanje komplikovani proces i da onaj koji nije obučen za to zapravo ni ne treba da prilazi davljeniku.
“Da bi neko bio spasilac, pre svega, mora načelno da zna pravila spasavanja. Prvo i osnovno je da brine o svom životu, jer ako dovede u pitanje svoj život, neće moći da pomogne davljeniku i tad više nije u pitanju jedna žrtva, nego dve. Znači, davljenik se isključivo spasava podsredstvom neke opreme, nikako drugačije”, navodi naš sagovornik.
Bonus video: Tinejdžeri se utopili u jezeru na Adi Ciganliji, za dečacima kod Apatila se još traga: Kako biti bezbedan na vodama Srbije?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar