0
Komandir Dušan Jovanović iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva Zemun apelovao je na građane da nakon boravka u prirodi ne ostavljaju za sobom staklene flaše i smeće, kao i da ne bacaju opuške kroz prozor automobila, da ne bi došlo do požara. Ako do požara ipak dođe, na primer u stanu, savetuje da se prostorija napusti sa mokrom krpom preko lica, a da se za sobom obavezno zatvore vrata.
Jovanović kaže da je činjenica da leti imamo mnogo požara na otvorenom prostoru, ali da deluje kao da je svake godine sve gore.
„Iskoristio bih priliku da apelujem na građane da izbegavaju paljenje na otvorenom prostoru kada je trava suva, a neretko dođemo i u situaciju da onaj ko je odgovoran za požar bude žrtva. Zakonom je zabranjeno paljenje, non stop se apeluje na sugrađane da se ne pali vatra, da li ne razmišljaju ljudi ili o čemu se radi… Statistički u 95 odsto slučajeva je ljudski faktor uzrok požara, a samo preostalih pet odsto su udar groma i neke prirodne pojave“, objašnjava on.
PROČITAJTE JOŠ:
Navodi da su situacije razne – od bačenog opuška kroz prozor automobila, do paljenja vatre na otvorenom…
„Vrlo malo je dovoljno da dođe do požara, dovoljno je da se ne ogradi ložište, velike su šanse da dođe do požara, jedna od stvari koju ljudi rade nakon roštijanja – neophodno je da dobro ugase sav preostali žar, zatrpaju zemlljom, poliju vodom, tek kad vidite da više nema žara, možete otići, treba ostati tu dok se ne uverite da nema rizika od ponovnog nastanka vatre, pa ni mogućnosti da se pretvori u požar“, kaže Jovanović.
Kaže da su oni kao dobrovoljno vatrogasno društvo podrška sektoru za vanredne situacije, kao i da se odazivaju na svaki poziv.
„Stvarni se trudimo da pomognemo kolegama iz profesionalnog sastava, ali jednostavno ne možemo da utičemo na nekog, ako taj neko ne želi da nas sasluša i ne želi da se informiše. Radimo sa vrtićima i školama, imamo neretko vežbe na Zemunskom keju… Požar može da se desi svakom, ne postoji način da se kaže da je neko bezbedan“, kaže.
Teoretski, navodi, početni požar „može da se ugasi čašom vode, ako znate kako to da izvedete“.
„Najbolja stvar ako se nađete u stanu koji je zahvaćen požarom, ako ne možete sami da ga ugasite, a idealno bi bilo da svaki građanin ima u svom stanu protivpožarni aparat i zna da rukuje njim – ako je požar većih razmera, pokvasiti krpu, staviti preko lica i napustiti stan tako što zatvorite vrata za sobom“, kaže on.
Objašnjava da je to „čuveni vatrogasni trougao“.
„Imamo kiseonik, gorivu materiju i toplotu, to su tri faktora neophodna za požar, onog trenutka kada uklonite jedan, požar će se ugasiti. Zatvaranjem vrata sprečavate dotok kiseonika i vatrogascima olakšavate posao. Krpa preko lica služi da bi se zaštitili disajni organi, da ne bi došlo do gušenja“, objašnjava.
U program se iz Bara uključio glavni i odgovorni urednik Radija Bar Milan Vujović, koji je rekao da se sinoć u Baru ponovo razbuktao požar koji je besneo.
Rekao je da je došlo i do lažne dojave iz Čanja da tamo nešto gori, pa su vatrogasci išli i tamo.
Prilikom gašenja požara, kaže on, povređeni su jedan vatrogasac i jedan građanin.
„To su lakše povrede, bili su u bolnici u Baru, njihove povrede su sanirane, jer su bile lakše prirode. Još uvek se ne zna šta je uzrok požara, pretpostavlja se da bio neki opušak, ali nije utvrđeno, gorelo je nisko rastinje…“, rekao je Vujović.
Jovanović navodi da je vetar veliki neprijatelj, jer potpomaže širenje požara.
„Požari na otvorenom se šire velikom brzinom, koliko god nama sa strane deluje da lagano napreduje, u trenutku može da proguta veliku površinu upravo uz pomoć vetra“, kaže on.
Teško je čuti, kaže, da je povređen ili nastradao vatrogasac.
„Svi smo to kroz karijeru čuli ili preživeli, sreća je ako nastane samo dehidratacija, ali kada imamo smrtne ishode vatrogasci moraju da završe posao, da ne bi bilo još žrtava. Na kraju vas sve to stigne, kada se završi akcija, kada se ugasi požar, svaka takva vest ostavlja ožiljak na svakom pojedincu u tom našem timu. Vatrogasci su specifični ljudi tako da smo jedni drugima najjača podrška, uz porodicu“, kaže on.
Na pitanje koja mu je najteža akcija, kaže da mu je najsvežije sećanje na požar u kineskom TC u Bloku 70.
„Tu noć sam proveo tamo, pomagali smo kolegama iz profesionalnog sastava celu noć, a ujutri sam otišao na posao i došao kući u osam uveče. Mi dobrovoljci smo entuzijasti, mi ovo radimo iz ljubavi, nemamo platu, nije nam ovo profesija od koje živimo“, kaže Jovanović.
Aleksa Vukićević ispred Koalicije 27 objasnio je uticaj požara na životnu sredinu.
„Kada vegetacija nestane, sposobnost zemljišta da prima vodu i da ima funkciju plodnosti je sve manja. Vremenom zemljište postaje sve krhkije i biva gore. Godine koje dolaze doneće nam sve više kiša koje su intenzivnog karaktera, sve više požara, mislim da moramo da smislimo zajednički plan kojim ćemo se boriti protiv svih ovih stvari“, kaže on.
Pomenuo je i platformu dim.rs, gde građani mogu videti aktivne požare.
Jovanović se slaže da svi negativni produkti sagorevanja ostaju u zemljištu.
„Naredne godine, naredno sejanje, doći ćemo u situaciju da će ljudi da koriste u ishrani upravo to seme koje se nalazilo u zatrovanom zemljištu. Nije rešenje spaljivati biljne ostatke posle žetve, možda to deluje kao najbrže i najlakše rešenje, ali nikako nije dobro. Recimo to se radi pored auto-puta, dim prelazi preko puta, smanjuje se vidljivost… To je uticanje na bezbednost, kako ljudi, ekologije, tako i saobraćaja. Direktno utičete na nečiji život“, upozorava on.
Ponovio je apel da se ne bacaju opušci, ne pali vatra, ne podstiču požari na bilo koji način, ne spaljuju biljni ostaci na njivama, ne baca otpad…
„Ako se roštilja, budite sigurni da ste ugasili žar i da ste dobro ogradili vatru pre paljenja“, apeluje.
Govoreći o požarima u stanu, kaže da se mora voditi računa gde će sveća, ako je upalimo, da stoji.
„Ne možete da je stavite na prozor pored zavese, ne možete je ostaviti upaljenu i izaći iz prostorije, da ne pričam o odlasku do prodavnice… Ako nemate aparat, a imate požar na električnim instalacijama, onda ugasite struju, osigurače, čim nemate struju u stanu, sprečavate širenje, posle možete i vodom da ugasite, jer nema napona“, kaže.
Ističe da treba kontrolisati elektroinstalacije.
„Vremenom dođe do zamora materijala, isti ti kablovi u zidovima popuste, usled pojačane potrošnje dođe do pregrevanja i paljenja samih kablova. Ne treba ostavljati klimu upaljenu ako niste u stanu, u današnje vreme klima za dva minuta ohladi stan“, savetuje.
Trebalo bi, ističe, svako da nabavi protivpožari aparat da ima u stanu.
„Kada se ljudima zapali ulje na šporetu, refleksno polivaju vodom, to je greška. Dovoljno je uzeti poklopac ili pokvasiti krpu i baciti preko, ukloniti dotok kiseonika i požar će se ugasiti“, kaže on.
BONUS VIDEO: Preševo požar
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
