2
Nakon devet godina suđenja, tokom kog se promenilo troje sudija, Predrag Simonović, penzionisani inspektor policije koji je radio na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije, konačno je dočekao pravdu. Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu presudu po kojoj je utvrđeno da je Simonović trpeo mobing na poslu od strane dvojice nadređenih starešina, a on u svojoj ispovesti za Nova.rs objašnjava zbog čega se odlučio da podnese tužbu zbog zlostavljanja na radu.
Simonović navodi da je sve počelo kada je 2011. godine raspoređen u Radnu grupu za rasvetljavanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Ističe i da je pre stupanja u Radnu grupu, radio na predmetu gde je otkrio vezu između kabineta ministra i vođe organizovane kriminalne grupe.
„Taj postupak se završio hapšenjem navedene kriminalne grupe, oduzimanjem imovine i prvi put u srpskom pravosuđu izrečena je presuda pravnom licu. Prelaskom u Radnu grupu počinjem da trpim strahovite pritiske i zlostavljanje na radu od strane šefa odseka Nevenka Marića i načelnika Odeljenja Dragana Timotijevića. U početku sam mislio da je u pitanju lični animozitet, jer Marić je po obrazovanju diplomirani geograf, a Timotijevic diplomirani politikolog. U to vreme ja sam završio VŠUP, Fakultet bezbednosti, specijalističke studije na FPN-u u Beogradu gde sam i magistrirao, tako da sam po akademskom i naučnom zvanju bio iznad njih i na taj način ugrožavao njihova rukovodeća mesta. Tek kasnije sam shvatio da je Radna grupa u svom postupanju bila veoma blizu da rasvetli neke segmente “Sablje” što nikakao nije odgovaralo nekima iz MUP-a Republike Srbije“, kaže Simonović.
Pročitajte još:
2
3
0
Simonović dalje navodi da nije odmah hteo da posegne za tužbom, već je problem pokušao da reši medijacijom u kojoj je tražio da prestane zlostavljanje da bi Radna grupa mogla neometano da radi na na rasvetljavanju ubistava novinara, da mu se starešine izvinu i da posle toga svako nastavi da radi svoj posao.
Međutim, umesto mirnog rešenja problema, Simonović počinje da trpi još žešće pritiske i zlostavljanje na radu.
„Zbog toga što sam započeo postupak medijacije načelnik Timotijević je protiv mene inicirao disciplinski postupak zbog prekoračenja Zakona o radu, a tadašnji načelnik UKP Srđan Paskvali – po obrazovanju diplomirani geograf – turizmolog doneo je zaključak o pokretanju disciplinskog postupka. Naravno, nakon nekog vremena disciplinski postupak je obustavljen, jer je služio samo za zastrašivanje. S obzirom da medijacija nije uspela, aprila 2015. godine Višem sudu u Beogradu podnosim tužbu zbog zlostavljanja na radu. U postupku me je zastupala advokat Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, kojima sam neizmerno zahvalan“, navodi Simonović.
Na premetu se promenilo troje sudija. Pred samo donošenje presude, nakon šest godina promenila se i druga sudija, a sudija koja ju je nasledila održava jedno ročište, saslušava svedoka i donosi presudu kojom se delimično usvaja Simonovićev zahtev, odnosno utvrđuje se da je mobingovan.
Nakon toga Apelacioni sud uvažava žalbu Državnog pravobranilaštva koje zastupa MUP u ovakvim postupcima, ukida presudu i predmet vraća na ponovno suđenje.
Simonović navodi i da je indikativno to što se sve dešavalo u vreme kada je objavio svoju knjigu „Operativac“, koju je čak slao MUP-u, BIA i Republičkom tužilaštvu, kako bi ovi organi dali svoje mišljenje, da li njegova knjiga negativno utiče na bezbednost države.
„I onda iznenađenje, ista sudija koja je presudila da sam mobingovan u ponovljenom postupku, sa mnogo više dokaza i veštačenjem sudskog veštaka donosi totalno suprotnu odluku i presuđuje da nisam mobingovan. Koliko sam čuo navedena sudija nakon toga napreduje, što mođždaa i nema veze sa mojim predmetom. Apelacioni sud prihvata žalbu mojih advokata, otvara raspravu – što je veoma retko, utvrđuje se da je jedan od starešina davao lažni iskaz i kreće da ga goni Prvo OJT u Beogradu , ja sam salušan po ko zna koji put, Apelacioni sud ukida presudu Višeg suda u Beogradu i nakon 9 godina donosi konačnu presudu da sam mobingovan dok sam radio na slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića“, kaže naš sagovornik.
U presudi Apelacionog suda, u koju je Nova imala uvid stoji da se MUP obavezuje da na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, povrede dostojanstva, ličnog i profesionalnog integriteta Predraga Simonovića isplati iznos od 450.000,00 dinara sa zateznom kamatom, kao i da na ime pretrpljenog straha isplati iznos od 450.000,00 dinara od dana presuđenja do isplate.
MUP se obavezuje da objavi presudu u svim dnevnim listovima i medijima sa nacionalnom licencom u Republici Srbiji. Takođe, MUP se obavezuje da na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 426.000,00 dinara i na ime žalbenog postupka iznos od 35.250,00 dinara, što ukupno iznosi preko 1,5 miliona dinara. Toliko je građane Srbije koštalo ponašanje ove dvojice visokih oficira MUP.a.
U međuvremenu, Nevenko Marić je od pokretanja tužbe uspeo da napreduje do pomoćnika načelnika Uprave kriminalističke policije, dok je Dragan Timotijević otišao u penziju.
Advokat Goran Stupar za Nova.rs kaže da bi MUP sada trebalo da pokrene regresnu tužbu protiv Marića i Timotijevića.
„MUP bi po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu trebalo da pokrene regresnu tužbu, jer u članu 9 stav 2 ovog zakona jasno piše da poslodavac (u ovom slučaju MUP) koji je nadoknadio štetu koju je prouzrokovalo odgovorno lice ili zaposleni (u ovom slučaju Marić i Timotijević), ima pravo da od tog lica ili zaposlenog zahteva naknadu iznosa isplaćene štete“, kaže Stupar.
Da li će MUP iskoristiti ovo pravo ili će građani Srbije morati od svog novca da isplate štetu Simonoviću, koju je pretrpeo od strane Marića i Timotijevića, ostaje da vidimo. MUP je zbog vrlo sličnog slučaja u Novom Sadu, kada je nekadašnji komandir Policijske ispostave za bezbednost na železnici Zoran Raičević, takođe osuđen zbog mobinga, pokrenuo regresnu tužbu protiv Raičevića.
Na naše pitanje da li je verovao da će dobiti pravdu na sudu, Simonović odgovara da jeste, ali i da je ovo u neku ruku „Pirova pobeda“.
„Posle devet godina čovek poprilično izgubi nadu. Verovao sam da mora da postoji ravnoteža, i da u tom sudu ima časnih i profesionalnih ljudi. Ovo je Pirova pobeda i više će obeshrabriti ljude nego što će ih ohrabriti policajce da tuže MUP i bahate rukovodioce. Nisam siguran da bih opet išao istim putem. Ništa nije vrednije od zdravlja i porodice“ kaže Simonović.
Ipak za kraj ispovesti on poručuje policajcima da ne ćute.
„Poruka za policajce koji trpe mobing je da na neki način dokumentuju svaki događaj koji prepoznaju kao mobing, i da onog momenta kad primate da naređenje koje dobijaju od nadređenih nije u skladu sa zakonom, po istom ne postupaju, nego da se shodno Zakonu o policiji obrate višoj instanci. I da ne ćute, jer svaka reč ima težinu ali I svako ćutanje.
VIDEO: Saobraćajna nesreća na magistralnom putu Zaječar-Bor