2
Sve više slučajeva napada pasa povelo je pitanje najopasnijih rasa, a na spisku "dežurnih krivaca" uglavnom se nalaze rotvajleri, pit bul terijeri, američki stafordi, šarplaninci. Ipak, najopasnija rasa su, po mišljenju veterinara, neodgovorni i agresivni vlasnici.
Šarplaninac koji je juče prepodne na smrt izujedao Miloratku Veljković (69) smešten je u karantin „Zoohigijene“ u Kragujevcu i trebalo bi da bude eutanaziran. Nesrećna žena stradala je u svom dvorištu, a do smrti ju je izmrcvario pas koga je znala i kome je svakodnevno odnosila hranu. Životinja je, kako prenose medji, bila izuzetno agresivna, što je karakteristika svih ovčara, a pogotovo ove rase, pa su policajci morali da sačekaju šintere kako bi došli do tela žrtve.
pročitajte još
Ovo, nažalost, nije prvi napad pasa u Srbiji koji se završio fatalno po žrtve. Najmanje jedna jeziva smrt dešava se, otprilike, na godišnjem nivou. Tako se u martu ove godine dogodio slučaj u Senti, kada su dva psa skoro rastrgla dečaka D. B. (4). U pitanju su bila dva rotvajlera, mužijak i ženka, inače porodični psi, sa kojima se dete pre toga igralo i uz koje je odraslo.
U Pančevu je 2019. godine pas rase američki staford napao i usmrtio 66-godišnju ženu, a povređena je još jedna osoba koja je žrtvi pokušala da pomogne. Vlasnik psa je bio sin žene koja je stradala, koji je svog ljubimca ostavio na čuvanje.
Pitbul je 2017. godine u mestu Šišinac kod Leskovca usmrtio staricu Nataliju K. (96) iako je životinja godinama živela u dvorištu pored Natalije.
Dva američka staforda 2016. godine napali su i rastrgli Đuru Marčetu (84) iz Petrovaradina. On je nađen mrtav u svom dvorištu. Nesrećni čovek je izašao rano ujutru da zalije baštu kada su ga napala dva komšijska psa i izujedala ga na smrt.
Ono što je zajedničko za ove napade je što su „počinioci“ ozloglašene rase pasa: rotvajleri, američki stafordi, pit bul terijeri, šarplaninci. Ipak, stvar nije tako jednostavna, jer po rečima veterinara Marka Ćurčića, svaki pas je ličnost za sebe i skoro po pravilu je za „zločin“ psa zapravo odgovoran ili njegov vlasnik ili neki drugi čovek, a ponekad i sama žrtva. Ipak, kada su u pitanju velike rase, treba biti izuzetno oprezan, jer ti psi nisu za svakoga.
Nahuškao psa na komšiju
U Radincu kraj Smedereva se 2008. godine dogodio nezabeleženi zločin. Jovica Nedeljković se u svojoj kući posvađao sa prijateljem i komšijom Draganom Arsićem (48) a povod je navodni dug. Tada je iznervirani Nedeljković, naredio svojoj nevenčanoj supruzi da mu dovede psa. Rotvajlera je nahuškao na nesrećnog Arsića, koga je pas skoro rastrgao. Kasnije je na suđenju supruga svedočila da je Nedeljković 15 minuta izdavao psu naredbe za napad. Obdukcijo je utvrđeno daje na telu Arsića bilo 68 ujeda. Njegovo unakaženo telo Nedeljković je bacio u bunar, gde je leš kasnije pronađen. Nedeljković je ubio i psa. Na kraju je osuđen na 20 godina zatvora.
„Treba znati da su za dve trećine ujeda i napada odgovorni mali psi koji su temperamentniji i mnogo češće napadaju ljude. Ja vakcinišem pse i nikada se nije dogodilo da me napadne neki od takozvanih velikih pasa, uvek su to bili oni manji, prgaviji. Problem je što nije svaki pas za svakog vlasnika. Ja se naježim kada vidim malu devojčicu kako šeta Akitu ino, koja je teža od te devojčice. Akita je jedna od omiljenih rasa trenutno u Srbiji, ali to je ozbiljan pas, velika životinja sa jakim karakterom i nije za svakoga“, zaključuje Čurčić.
Po rečima ovog veterinara i ovde problemi najčešće nastaju kada zataji „ljudski faktor“.
Odgovornost za napade snose vlasnici, ali i zakonodavac, jer zakoni postoje, ali se ne primenjuju. Veliki i opasni psi kao što su rotvajleri, pit bul terijeri, bordoske doge i slične rase su opasne kao oružje. One mogu da reaguju na drugog mužijaka, da osete miris drugog psa na čoveku i da napadnu, naizgled, bez vidljivog razloga“, kaže Marko Ćurčić.
On objašnjava da je svaki napad slučaj za sebe ali i da se kod nas uopšte ne radi na preventivi. Postoje zakoni koji se ne primenjuju. Veliki psi bi trebalo da su na povocu i da imaju korpu na njušci. Ne zna se u kakvim uslovima su živele životinje koje su napale i usmrtile ljude, kakav im je bio vlasnik, a kakva je bila osoba kojoj su ostavljeni na čuvanje. Kao primer kako deluje zakonska regulativa u zamlji u kojoj postoji vladavina zakona, Ćurčić navodi primer iz Nemačke.
„Imam poznanika koji je imao psa u Nemačkoj i šetao ga je parkom. Naišla je policijska patrola na konjima i pas je počeo da laje na njih. Završilo se tako što je pas „proteran“ iz Nemačke i evo ga sada u Beogradu. Neophodno je raditi na prevenciji i edukaciji i primenjivati zakone koji već postoje, ali su mrtvo slovo na papiru“, kaže veterinar Marko Ćurčić.
BONUS video: Saobraćajka u centru Zemuna
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
