Ovaj ilegalni biznis cveta u Srbiji, a tržište na Zapadnom Balkanu vredi 50 miliona evra: Stručnjak objasnio kako nas je lansirao na 3. mesto po kriminalu u Evropi

Globalni indeks za 2023. godinu ukazuje kontinuirani rast organizovanog kriminala na globalnom nivou, pri čemu 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visokog kriminala.

U izveštaju za Srbiju, jedan od prepoznatih problema je trgovina ljudima. Srbija je u izveštaju prepoznata kao "izvor, tranzit i destinacija" za žrtve trgovine ljudima.„Šverc ljudi se događa na dnevnom nivou, a ne možete ni da zamislite koje se kolilčine ljudi prebacuje teretnim vozilima, železnicom, automobilima, na svakakve načine. Šverc migrana mi radimo vrlo pažljivo i vrlo organizovano. Vidite da svaki dan izbijaju neki kurcšlusi oko toga, čitave grupe ljudi u Srbiji se bave prevozom migranata iz Grčke i Bugarske za Mađarsku i Hrvatsku. To je pravi organizovani kriminal koji se zove trgovina ljudima i vrlo je masovan u celom svetu, a pogotovu kod nas“, navodi kriminolog Radovanović.Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredi najmanje 50 miliona evra godišnje, pokazuju podaci objavljeni u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.Prema procenama, od 2015. godine je kroz zemlje Balkana prošlo oko 1,5 milion azilanata i migranata, uglavnom sa Bliskog istoka i severne Afrike.

Radovanović kaže da sukobi najčešće nastaju na granici, i to između pojedinih krijumčarskih grupa sa pojedinim migrantskim grupama, o čemu je portal Nova.rs u više navrata pisao.“Mreže koje to rade su uglavnom internacionalne i ne pripadaju samo jednoj zemlji. Što se tiče migrantskih grupa, uglavnom se govori o Avganistancima, Pakistancima, Marokancima, ali tu su uključeni i ljudi iz država kroz koje ovi putevi krijumčarenja prolaze. Od toga da najčešće lokalci prevoze ljude od jednog do drugog mesta ili preko granice, preuzimanja, menjanja prevoza do isporučivanja, pa čak i do toga da se uvlače ljudi koji sa tim nemaju nikakve veze na sve moguće načine”, kaže kriminolog i podseća na neke primere koji su zabeleženi u Srbiji:„Da ne zaboravimo slučaj kada su četiri migranta pronađena bez svesti i u teškom stanju u cisterni u Futogu, kao i onaj u Nišu, kada je uhapšen muškarac jer je pokušao da u kamionu prokrijumčari 116 ilegalnih migranata. Takođe, u Zvorniku je pala grupa koja je preko reke Drine, veću grupu migranata prebacivala čamcima iz smera Srbije u BiH“, kaže Radovanović.Načelno govoreći, kako kaže naš sagovornik, svaki organizovani kriminal sarađuje sa državom, bilo sa pojedincima ili sa celim službama.„Postoji gomila naših ljudi koji su uključeni u taj posao. Teorijski moraju biti uključeni neki državni sistemi, jer je najteže švercovati ljude kao robu, to su živa bića, a bez pomoći države. Pošto je posao finansijski isplativ, vrlo često su u taj posao uključeni i ljudi iz bezbednosnih struktura, odnosno i policija, i granična policija, ali i iz vlasti, najčešće lokalne”, kaže kriminolog Radovanović.

On kaže da ne smemo da zaboravimo i veliki problem trgovine ljudima u Srbiji generalno.„Žene i deca su izložena seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak, u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji. Ne govori se toliko o prodaji i preprodaji dece nekih etničkih grupa, ili mladih ljudi, za prostituciju i prošenje na Zapadu. To je takođe ozbiljan problem“, zaključuje naš sagovornik.

Osim ljudi, tu su i "hors" i "koka"

Osim trgovine ljudima, prema Globalnom indeksu, ukazuje se da je Srbija tranzitno čvorište za heroin i kokain, što uključuje više organizovanih kriminalnih grupa, kao i da "postoje dokazi da kriminalne grupe iz Srbije sarađuju sa krminalnim grupama u susednim državama"."Postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim. Zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike a povezana je sa distribucijom kokaina u centralnoj Evropi. Konkurencija između rivalskih kriminalnih grupa u Crnoj Gori prelila se na Srbiju. Registrovan je niz povezanih ubistava u tom kontekstu", navodi se u izveštaju.

Ukazuje se takođe da Srbija ostaje jedan od najvećih proizvođača oružja u Istočnoj Evropi, dok se vatreno oružje preusmerava u ilegalno tržište."Poboljšana kontrola granica, određeni stepen tržišta, zasićenje i povećanje kapaciteta za sprovođenje zakona je dovelo do značajnog pada nivoa krijumčarenja, što pokazuje i smanjenje broja vatrenog oružja i municije presretnute na granicama proteklih godina", ukazuje Globalna Inicijativa.Međutim, kako se ukazuje u izveštaju, tržište nedozvoljenog vatrenog oružja i dalje je značajno, a ilegalna trgovina oružjem "i dalje je popularan izvor prihoda za kriminalne grupe u Srbiji".

Verovali ili ne: Crna Gora iza Srbije

Od zemalja regiona, iza Srbije je po Globalnom indeksu organizovanog kriminala Crna Gora, koja se nalazi na petom mestu u Evropi (od 44 zemlje).Slede Bosna i Hercegovina (zauzima osmo mesto u Evropi), Albanija (na petnaestom mestu), Hrvatska (na šesnaestom mestu u Evropi) i Severna Makedonija (na osamnaestom mestu u Evropi).