18
Nakon što je Uroš Blažić izneo svoju odbranu u Specijalnom sudu u Beogradu, gde je danas u toku suđenje po optužbama da je počinio masakr u selima Dubona i Malo Orašje, svoju odbranu iznosiće njegov otac Radiša. Pre toga za reč su se javili advokati oštećenih.
Najpre se za reč javio advokat Nebojša Perović, branilac oštećenog koji je ranjen u masovnoj pucnjavi za koju je optužen Blažić.
„Prvookrivljeni nam je uskratio mogućnost da izvršimo proveru njegove odbrane, kako u postupku, tako i u istrazi. Imajući u vidu neposrednost i radi razjašnjenja svih spornih pitanja, ostali smo uskraćeni za osnovno, a to je – zašto? Moram reći, u ime oštećenih, da je bol još uvećana ovakvom odbranom, gde je okrivljeni probao nas da uvede da su svi bili krivi, a da su njega za nešto zamišljeno iritirali, a ono zbog čega smo ovde i svi pate, na to nismo dobili odgovor. Smatramo da je odbrana tendencizna, sračunata, pogotov što su mu bile potrebne beleške. Smatram da mu ne možemo pokloniti poverenje jer nisu razjašnjene okolnosti. Stavljam primedbu i primedbu na vašu odluku“, kazao je advokat Nebojša Perović,
Potom se za reč javio njegov kolega, takođe branilac oštećenih, Stefan Stefanović.
„Primedbujem na odbranu. Naime, sam okrivljeni je rekao da ne želi da odgovara na pitanja da ne ugrozi poziciju oca, uskraćeni smo za postavljanje pitanja za sam događaj, trebalo je biti dozvoljeno postavljane pitanja, a onda da ih okrivljeni odbije. Sada se nastavlja sekundarna viktimizacija žrtava, uskraćivanjem osnovnog ljudskog prava – istine. Jako je bitno da se rasvetle događaji za to veče. Okrivljeni je priznao delo, dobiće maksimalnu kaznu, ali otežva i nama punomoćnicima“, kazao je advokat Stefanović.
18
5
2
Nakon što su advokati završili svoje izlaganje, za govornicu je izveden Radiša Blažić.
Radiša Blažić, otac Uroša Blažića, podsećanja radi, optužen je za izvršenje krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti. Tužilaštvo smatra da je stariji Blažić bio odgovoran za oružje kojim je počinjeno masovno ubistvo, kada je ubijeno devet osoba, a više njih ranjeno 4. maja prošle godine. Policija je na tom oružju pronašla DNK trag koji pripada starijem Blažiću.
Inače, Radiša Blažić je vojno lice, a na saslušanju u tužilaštvu ispričao je da čin ima od 2008. godine kao pukovnik u Ministarstvu odbrane, kao načelnik vojnog arhiva u Begoradu.
Podsetimo, Uroš Blažić je danas u sudu više puta istakao kako njegov otac nije kriv, te da nije znao ništa o oružju koje je on imao u ilegalnom posedu. Više o tome kako se branio Uroš Blažić možete pročitati u posebnoj vesti.
„Želim svima ode da se obratim, bol i žalost koju osećam zbog tog stračnog zločina gde je tamana sila prirode učinila da moj sin učini masakr, da sam znao da će doći do ovoga, dao bih svoju glavu da predupredim. Zakletvu sam dao 1977. godine, postavljen sam na pukovnički položaj, učestvovao sam u odbrani haških osuđenika. Ovde sam zaprepašćen kako Srbin na Srbina udara. Ne mogu da pravdam sina za bilo šta, da počini šta, a da ja to ne znam, ali želim da kažem da nisam lud. Državni instrument imate, da me ubijete u četiri zida, istina je nepobitna. Malo dete je velika radost, veliko dete je velika žalost. Porodice žrtava, patnja i bol. Više će osećati moje srce od bilo koga ovde što sedi. U ćeliji uz post i molitvu molim se za vaskrsenje. Moj sin je vaspitavan, od moj supruge i porodice, da bude pošten, da uči školu, da bude domaćin. Svi znaju ko sam i šta sam. Akademiju završavao kao najbolji u klasi. Sada me nema nigde u sistemu, ni za glasanje… Prošao sam dril u vojsci, ali se nisam bavio politikom. Posvećen sam poslu, a posle posla se presvlačio da bih radio. Od rane proleća do kasno u jesen kod nas je radilo 15 radnika koji su nam bili kao porodica“, pričao je stariji Blažić dok su petorica stražara stajala oko njega.
Pokušao je da objasni kako je decu vaspitavao da rade i ponovio kako ne bi dozvolio svom sinu da učini ono što je učinio, da je znao da će do toga doći.
„Da dozvolim svom sinu da ubije dečka koji se veslio na veselju, žaliču ga do kraja života. General me je spasio da ne odem na međunarodni sud, a možda mi i to smestitie“, rekao je stariji Blažić i dodao da mu se sin nikada nije poverio da je nekome dužan.
„Štedeo sam od svoje plate, sin mi se nije poverio da je nekome dužan. Da pročitam u medijima u fašista, a uhapšen je u majici koju je moja majka uzela na pijaci za 200 dinara dece koja su bila na ekskurziji. Moj sin je položio prijemni, psihofizičke testove i sad sam ja kriv ovde što sina nisam vezao lancima. Pitaju šta će mi oružje, a ja stalno prolazio bezbednosne provere. Osudite me na smrt, razumem (stao mirno)“, kazao je Blažić.
Dodao je potom da oni svi porodično rade, da je Uroš trebalo da ubije njega, a potom je počeo da plače.
„Nije kriva supruga moja, mučenica, kriva je mračna sudbina, viša sila. Sve sam prošao, zaboravljen bio, torture preživeo… I sad opet preživljavam. Žao mi je što nisam u tuđem zatvoru, nego u srpskom, koji sam branio. Meni ne treba ništa, živeo sa skromno, meni je trebala samo porodica. Oženio sam sina, štedeo sam godinama za svadbu, bilo je preko 1.000 ljudi. Da bih, prilikom hapšenja, bio primoravan da kažem da se pucalo na svadbi“, kaže Blažić.
Radiša Blažić je kazao kako nikada nije primetio da se Uroš ponaša nasilno.
Advokat Radiša Blažića potom ga je pitao kako je izgledao Uroš kobnog 4. maja i šta su komunicirali.
„To je bilo dva dana pre naše slava, Đurđevdana. Uroš, Lazar unuk i ja samo otišli u Dubonu, da kupimo ovcu sa slavu. Dovezli smo u porodični dom, uredili su, ja ne prisustvujem klanju. Rekao je u 7.00 će doći, u 12.00 su me probudili pozivom – Dolazi u centar sela, tvoj Uroš ubio dovjicu. Ja sam doživeo šok. Nisam primetio ništa čudno i nenormalno, da bi ukazivalo da može da se desi neka svađa. Nije bilo rasprave, a kamoli da dođe do pokolja, do ovakve strahote… Bili smo kući sve vreme. Uhapšen sam desetog, šest dana posle toga“, ispričao je Blažić.
Blažić je potom upitan da opiše kakav je odnos imao sa sinom Urošem.
„Uvek me oslovljavao sa tata. Jedina moja želja je bila da se ne bavi kriminalom i alkoholom. Hteo sam da se sa njim pošalim, želeo sam da legnem pored njega. Ja sam najsrećniji bio kad se on rodio. Nije mi se poveravao o ozbiljnim problemima. Pitao sam ga da li ga je neko tukao ili nešto. Ja sam rastrzan od posla, imam dosta imanja, on je pomagao, kad je loše vreme išao je kod drugara u Beograd. Poznato mi je da je zaustavljen sa motorom i ovo što je imao sa majstorom. Savetovao sam ga da do toga ne sme da dolazi, nikad nisam otišao da ga štitim, ako je zaslužio kaznu, neka ga kazne. Nije tačno to za socijalni rad. Moj sin je imao oči, video je sve probleme kroz koje samo prolazili. Nisam pričao o oružju ispred njega, nisam mu metak pokazao. Iznenadio me kada je 2020. godine hteo na akademiju“, priča Blažić opisujući odnos sa sinom.
Na pitanje zbog čega je uzimao puške, rekao je da ne zna šta da odgovori, da su ga drugari nagovarali da bi nekada išao u lov. Na kraju u lov nikada nije otišao, a puške su stajale pod ključem.
„Pričali smo o tom revolveru koji je posedovao, regularno za dozvolu. Rekao sam da ga ne drži na stolu zbog unuka. NIje mi se žalio da se oseća nebezbedno, sam je pokušavao da izađe iz toga, da nađe rešenje“, kazao je Blažić.
Opisao je i kako je imao automatsku pušku i pištolj, da je „komandovao jedinicama koje su imale puške kao ovu iz koje je pucao Uroš“.
Radiša Blažić je potom odgovarao na pitanja advokata, pa je tako objasnio kako je njegov DNK nađen u „mercedesu“ koji je Blažić koristio tog 4. maja.
„Uroš i ja smo godinama koristili isti automobil, ali sam koristio i gradski prevoz i službena kola. A taj „mercedes“ koristio sam i za odlazak i dolazak po radnike, za prenos goriva. Opet napominjem ja sam sve vreme radio, a kada se vratim sa posla skinem uniformu i obučem staro odelo i radim“, rekao je Blažić.
Odgovarajući na pitanja advokata Stefana Stefanovića, ko mu je prvi javio da je njegov sin počinio zločin, Blažić je kazao kako nije mogao da se seti njenog imena, ali joj zna prezime.
Advokat Nebojša Perović potom ga je upitao da li je ikada otišao do kuće u Šepšinu u kojoj je živeo njegov sin i pretresao prostorije da vidi šta radi i čime se bavi, a Blažić je odgovorio kako nije vršio pretres.
„Moj posao je da stvaram, a ne da proveravam da li mi se sin drogira, to nije bila moja obaveza. Žena je rekla da se ne drogira“, kazao je Blažić.
Nakon što su advokati završili sa pitanjima, suđenje je završeno, a nastavak sledi sutra.
Bonus video: Porodice ubijenih dolaze na suđenje Blažiću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
