0
U proteklih pet godina u srpskim zatvorima opismenjeno je 659 osuđenika, a osnovnu školu je završilo njih čak 1.487. Takođe, tokom izdržavanja zatvorske kazne, srednju školu je završilo 534 osuđenika, višu pet, fakultet 38, dok je 1.247 osuđenika završilo neki kurs za stručno osposobljavanje, rečeno je Tanjugu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
U Upravi napominju da se u poslednih 15 godina u srpskim zatvorima obrazuje i obučava sve više osuđenika, koji nakon izlaska iz zatvora počinju da rade poslove za koje su obučeni tokom izdržavanja kazne.
To su najčešće poslovi varioca, fasadera, pekara, uzgoja povrća u plastenicima…
Važnost stručnog usavršavanja osuđenika ogleda se u većoj mogućnosti da nađu posao nakon izlaska iz zatvora, a samim tim se smanjuje i rizik da ponovo počine krivična dela, ističu u Upravi.
Zbog toga Uprava poklanja tome veliku pažnju, pa se u zavodima širom Srbije za osuđenike organizuje opismenjanvanje, dalje obrazovanje, ali i stručno usavršavanje i obučavanje za konkretno zanimanje.
Obuke se mahom organizuju za deficitarna zanimanja kako bi osuđena lica što lakše našla posao kada se nađu na slobodi, ukazuju u Upravi i napominju da se ni u jednoj diplomi ili sertifikatu ne navodi da je dobijena u nekom od zatvora, kako bi se sprečilo zaziranje od njihovog zapošljavanja.
Organizuju se obuke za varioca, bravara, stolara, obuka za rad u sitoštampi koja je na listi deficitarnih zanimanja, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, elektroinstalatera, vodoinstalatera, tapetara, krojača, hidroizolatera, sito-štampara, štampara na tekstilu, limara, armiraca.
Tu su takođe obuke za programere za Auto ked i za Solid vorks, zatim obuka za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama i druga.
U popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici se sprovodi resocijalizacija osuđenika pomoću pasa, što im omogučava da na osnovu dobijenih sertifikata, rade u azilima za pse, ali i zoološkim vrtovima…
U Upravi ističu da nakon stručnog osposobljavanja i radnog angažovanja, osuđeno lice stiče neophodno iskustvo, dobija verifikovan sertifikat i ima bolji tretman u toku izdržavanja kazne.
Inače, u svim većim zavodima, više od 50 odsto osuđenika je radno angažovano.
Oni rade isključivo dobrovoljno i za to dobijaju platu, navode u Upravi, napominjući da je u nekim slučajevima ta plata jedini izvor prihoda za njihove porodice.
Osuđenici imaju pravo na godišnji odmor, kao i na zdravstveno osiguranje.
Kada su u pitanju žene, koje kazne izdržavaju samo u Popravnom zavodu za žene u Požarevcu, njih 50 je prošlo sertifikovanu obuku za frizere, manikire i pedikire u toku Tvining projekta „Unapređenje kapaciteta zatvorskog sistema u Srbiji „, a prošle godine sprovedena i obuka osuđenica za rad na računarima, koju je do sada završilo njih 46 .
Rad, odnosno tretman kako ga zovu u Upravi, sa osuđenikom počinje kada on dođe na izdržavanje kazne. Cilj tretmana je otkrivanje uzroka inkriminisanog ponašanja, ali i suočavanje osuđenog sa tim uzrocima, povećanje njegove samokritičnosti i jačanje motivacije za promenu.
Sa svakim osuđenikom radi se individualno ili/i grupno, u zavisnosti od procenjene potrebe, i to samo na doborvoljnoj bazi.
U Upravi napominju da proces resocijalizacije ne može da se sprovede samo u ustanovi u kojoj osuđeni izdržava kaznu, već da je neophodna podrška i pomoć kada se nađu na slobodi.
Kako je izlazak na slobodu velika promena za osuđenike, njima se pred otpust iz zavoda nekoliko meseci ranije pruža pomoć pri ostvarivanju prava na obezbeđivanje ličnih dokumenata, zdravstvenu zaštitu, privremeni smeštaj, zaposlenje, obnavljanje pokidanih porodičnih veza, kao i ostvarivanje kontakata sa maloletnom decom.
U Upravi ukazuju da se postpenalnim prihvatom u Srbiji pored državnih institucija, bave nevladine organizacije i udruženja koja su angažovana na pružanju pomoći bivšim osuđenicima, kao što je smeštaj, pronalazak posla, pravna podrška.