13
Viši javi tužilac Nenad Stefanović (47) obreo se u pravosuđu 2008. godine, kao sudijski pripravnik u nekadašnjem Drugom opštinskom sudu, gde je, prema navodima iz svoje zvanične biografije proveo dve i po godine. Ovaj sud međutim, nije bio njegov prvi izbor, već se u njemu našao nakon što ga u tadašnji Prvi opštinski sud nije primio predsednik tog suda, sudija Miodrag Majić, koji se u poslednjoj emisiji „Utisak nedelje“ prisetio da nije bio impresioniran njegovim prosekom sa fakulteta.
Pitanje studija u Stefanovićevoj biografiji nije vremenski precizno određeno, s obzirom na to da je nakon završene srednje škole, najpre pohađao i završio Višu medicinsku školu, a potom sa zvanjem sanitarnog inspektora radio u periodu od 2001. do 2004. u Saveznom sanitarnom inspektoratu pri opštini Čukarica.
Upućeni kažu da je Stefanović uvek bio daleko ambiciozniji i da je, nakon više škole, upisao Pravni fakultet 1997. a diplomirao 11 godina kasnije. Nakon pripravničkog staža koji se poklopio sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2010. svoje mesto našao je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde je tri godine radio kao sudijski pomoćnik.
Ono što se pokazalao kao prepreka za ulazak u sud na čijem je čelu nekada bio sudija Majić, nastavilo je da bude smetnja i za izbor sudije, a stvari su se dodatno po Stefanovića zakomplikovale kada su tadašnje zakonske izmene predviđale da polaznici Pravosudne akademije imaju prednost pri izboru za sudije i tužioce. Ovakav poredak isprovocirao je Stefanovića da formira strukovno udruženje sudijskih i tužilačkih saradnika, kojim je pokušao da skrene pažnju na njihov neravnopravan položaj u odnosnu na polaznike Pravosudne akademije.
Shodno liku i delu Stefanovića, ta borba često nije bila junačka i časna, već se pretvarala u otvoreni linč i obračun sa Pravosudnom akademijom.
Do prekretnice u njegovom delovanju dolazi zbog promena ZKP i uvođenje tužilačke istrage 2013. godine, koje je zahtevalo je da se znatan broj sudijskih pomoćnika preusmeri kao ispomoć na tužilaštvo, pa je tako Stefanović, ohrabren mišlju da će lakše biti izabran za tužioca nego za sudiju, našao u Višem tužilaštvu kao saradnik.
Pročitajte još:
13
5
15
Kako bi ubrzao svoj izbor u zamenika tužioca priključio se Udruženju tužilaca Srbije i postao štićenik tadašnjeg predsednika tog udruženja i zamenika republičkog tužioca Gorana Ilića. Godinu dana kasnije, tačnije 2014. izabran je za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu, čime je konačno dobio samostalnu pravosudnu funkciju.
Tokom rada u ovom tužilaštvu postao je poznat i u javnosti, a sve zbog slučaja koji je vodio protiv nekadašnjeg svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, optuženog da je supruzi poklonio ukraden automobil. Optužnica protiv Buhe se tih dana neprekidno širila najpre zbog napada na policiju, a potom i pretnji Stefanoviću, sa kojim se sreo ispred jednog hotela u Beogradu. Paralelno sa karijerom u tužilaštvu, Stefanović se borio i za svoje mesto u Udruženju, pikirajući mesto predsednika, a u kom je bio aktivan i na izradi novih ustavnih amandmana.
Međutim, nakon što nije dobio podršku na izborima, napustio je udruženje sa nekoliko svojih bliskih saradnika i na temeljima nekadašnjeg saradničkog, formirao novo Udruženje sudija i tužilaca.
Od zagovornika promena ustavnih amandmana preko noći je postao najljući protivnik istih, a u javnosti se neprekidno obračunavao sa svojim nekadašnjim zaštitnikom Goranom Ilićem. Vrlo brzo se otvoreno stavio na raspolaganje vladajućoj kasti, što ga je dovelo u sukob sa najbližim saradnicima. Sa druge strane, novo udruženje mu je bila ulaznica za Više javno tužilaštvo, gde je izabran za zamenika 2018. godine.
Pročitajte još:
Privrženost režimu počeo je svakodnevno da iskazuje radom na brojnim predmetima koji su imali prizvuk državnih, a verovatno najpoznatiji među njima je slučaj Potočari i progon dvojice policajaca zbog odavanja službene tajne. Istovremeno kad se ovaj predmet okončao pravosnažniim fijaskom, Stefanović je posle samo tri godine postupanja u Višem tužilaštvu, postao i njegov prvi čovek.
Da iza njega stoji režim videlo se na samom izboru jer je uprkos tome što je bio treći na rang listi, odlukom Vlade izguran na prvo mesto, a potom i izabran. Odmah po dolasku u VJT kenuo je da se obračunava sa kolegama sa kojima je imao nesuglasice uz prošlosti, a prvi na listi za odstrel su bili zamenik i šefica odeljenja za korupciju – Ivan Duzlevski i Ana Borojević. Šikana kojoj su bili izloženi naterala ih je da zauvek napuste pravosuđe, a Stefanović je tužilaštvo nastavio da puni neizabranim i poslušnim zamenicima iz nižih tužilaštava, zloupotrebom instituta upućivanja.
Vlastodržačke afere nastavio je da zdušno krije i brani od nezavisnih medija, a njegovo poltronstvo doživelo je vrhunac pokušajem procesuiranja inspektora Slobodana Milenkovića koji je razotkrio Jovanjicu.
Za godinu dana koliko je prvi čovek VJT, Posebno odeljenje za korupciju nije imalo nijedan veći predmet u radu sve do slučaja EPS koji je nedavno pokrenut hapšenjem osumnjičenih, a zatim i progonom tužiteljki koje su na njemu radile. Na meti Stefanovića često je i njegov dojučerašnji saradnik koji se distancirao od njega u trenutku kada je video čemu će služiti Udruženje tužilaca i sudija u čijem je formiranju učestvovao.
U pitanju je član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović koji je u vreme dok je se Stefanović nudio vlastima, stekao ugled i poverenje stručne ali i laičke javnosti, posebno zbog svog uspešnog rada na predmetu paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.
BONUS VIDEO: Tužiteljka Zorana Ćurčić u „Utisku nedelje“
