Saša Cvetanović zvani Pit Bul ubica Nikole Bojovića, brata srpskog kriminalca Luke Bojovića, preminuo je u zatvoru u Beogradu u kom je služio kaznu za ovu likvidaciju. Cvetanović je bio osuđen na 35 godina, a u nedelju ujutru pronađen je mrtav u svojoj ćeliji. Označen je kao pucač u ratu porodica Šaranović i Bojović, a njegovo uplitanje u ovaj sukob pratila je filmska priča, na kraju koje je i sam ostao bez rođenog brata.
Šta je tačan uzrok Cvetanovićeve smrti, pokazaće obdukcija koju je naložilo tužilaštvo, a prema dosadašnjim informacijama, preminuo je u snu. Navodno, prema tvrdnjama pojedinih medija, imao je kardiološke probleme, a da li je to i uzrok smrti, trebalo bi da rasvetli obdukcija.
Samo nekoliko dana pre Cvetanovićeve smrti, u Crnoj Gori je osuđen njegov pomoćnik Ratko Koljenšić na 30 godina zatvora zbog učestvovanja u ovom ubistvu. Njih dvojica se terete da su 28. aprila 2013. godine, dok je Nikola Bojović išao u posetu svom bolesnom ocu Vuku Bojoviću, presreli ga nasred ulice. Koljenšić je pokazao rukom kuda nailazi Bojović, a Cvetanović je u njega ispalio više od 20 hica. Bojović je preminuo na licu mesta.
Ovom ubistvu prethodio je višegodišnji sukob između porodica Bojović i Šaranović, koja je angažovala Cvetanovića kao ubicu. Ipak, braća Šaranović – Slobodan i Branislav – poznvali su Cvetanovića još od njegovog ranog detinjstva.
Naime, Saša i njegov brat Jugoslav Cvetanović rođeni su u Vranju, ali su stasavali na beogradskom asfaltu pod zaštitom Slobodana Šaranovića. Priča o njihovom životu kreće još ranije, kada je najstariji član porodice Cvetanović, njihov otac, izbo njihovu majku više od 70 puta. Nesrećna žena je ovaj napad preživela, ali je preminula usled teške bolesti.
Sašin brat Jugoslav, koji je takođe ubijen u ovom ratu, često je bežao od kuće, a onda i iz domova u kojima je boravio, pa je u jednom od tih bekstava stigao i do Beograda. Nemirna narav smestila ga je u prestoničke domove za nezbrinutu decu, a pošto su oni bili mahom poluotvorenog tipa, nastavio je da beži. Jedno takvo bekstvo dovelo ga je na prag kazina koji su braća Šaranović držala na Slaviji.
Na jednom od saslušanja Jugoslav Cvetanović je ispričao da je od Šaranovića tražio bilo kakav posao, na šta mu je Šaranović navodno dao 200 maraka i rekao da ne treba da brine, da će mu uvek davati novac. Iako bi na prvi pogled ovaj postupak mogao delovati kao plemeniti čin ka jednom dečaku, ispostavilo se da je odskočna daska u svet kriminala. U to vreme braća Šaranović nazivana su kraljevima kocke, držali su brojne kockarnice na tri kontinenta, a Jugoslav je čak u jednom trenutku radio u njima kao krupije.
Tokom jednog takvog angažmana u Crnoj Gori, posetio ga je brat Saša. Tada Jugoslav upoznaje Sašu sa Šaranovićima, a ovaj im ponovo obećava da će biti pod njegovom zaštitom. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da je Šaranović za svoje dobročiniteljske poteze očekivao nešto zauzvrat.
U to vreme, Šaranovići su zakrvili sa Lukom Bojovićem, a razlog je bio nestanak Šaranovićevog kumčeta Slobodana Radonjića jula 2009. godine. Taj mladić navodno je dugovao novac beogradskim kriminalcima za kokain, tačnije Filipu Koraću, nakon čega je misteriozno nestao. Očajni Slobodanov otac Danilo za pomoć se obratio kumovima Branu i Slobi, koji su ubrzo pokrenuli nešto poput privatne istrage. Ta istraga koštala ih je života.
Iste godine, samo nekoliko meseci kasnije, na Dedinju, ispred kuće u kojoj je živeo, ubijen je Branislav Šaranović. Za njegovog brata Slobodana ovo je bio udarac koji nije mogao da podnese i ponudio je milione za informaciju o ubicama njegovog brata. Dve godine nakon njegovog ubistva, ubijen je i otac nestalog Slobodana u Zemunu. Tada je, može se reći, počeo rat motivisan krvnom osvetom, a svetlo sumnje sve vreme je bilo na Luki Bojoviću.
Kako Šaranovići nisu mogli da mu uđu u trag, jer je u to vreme bio u bekstvu, odlučili su da im meta bude Nikola Bojović. Za ovakav posao, Šaranovićima je bio potreban neko ko u koga imaju poverenja, ko će bezrezervno učiniti sve za njih. To su naravno bili njihovi „dužnici“ još iz davnih dana, braća Cvetanović. Usledilo je Nikolino ubistvo u Beogradu, ali i prva hapšenja, doduše u Crnoj Gori. Slobodan Šaranović je priveden ali nikada nije izručen Srbiji, a sa njim je osumnjičen bio i njegov sestrić Miloš Delibašić, koji je već ležao u zatvoru zbog pljački. Zajedno sa njima lisice su stavljene i nedavno osuđenom Ratku Koljenšiću.
Sumnjalo se tada da je po nalogu Šaranovića, Delibašić organizovao ekipu sa ciljem da u Beogradu likvidira Lukinog brata. Među osumnjičenima našao se i Vranjanac Saša Cvetanović koji se do hapšenja krio u podgoričkom naselju Tološi. Usledilo je suđenje koje su obeležili dramatični trenuci, ali i jedno ubistvo. Ovog puta brata Saše Cvetanovića.
Naime, Saša Cvetanović je često govorio o svom bratu Jugoslavu tokom suđenja, ističiću kako mu je ugrožena bezbednost. Zatražio je zato od suda da se što pre sasluša, jer je bio uveren da će biti ubijen. Šest meseci nakon prvog zahteva, Jugoslav Cvetanović je ubijen u haustrou jedne zgrade u Vranju.
Kada je stigla vest o Jugoslavovom ubistvu, Saša je u besu vikao: „Ubili su ga iz osvete! Ovo je osveta! Ja sam ga čuvao, ja sam ga odnegovao i njega i sestru, i ovo da se desi. Znam da iza svega stoji Luka Bojović“, a onda je na narednom suđenju 4. oktobra 2017. uputio i čestitku Bojoviću: „Čestitam Luki Bojoviću što mi je ubio brata“.
Identična sudbina zadesila je i Slobodana Šaranovića koji je marta 2017. godine ubijen u Budvi. U njega je ispaljeno na desetine hitaca, a preminuo je na licu mesta, na rukama svoje supruge.
Bonus video: Ko je Luka Bojović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare