Novica Antić, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije, koji je proveo skoro šest meseci u pritvoru Okružnog zatvora u Novom Sadu za portal Nova.rs, po prvi put od izlaska na slobodu, opisuje kako je uhapšen, osumnjičem, ali i kako su se drugi zatvorenici odnosili prema njemu.
Novica Antić je dugo godina bio vojnik i to u bojnoj policiji, zadužen na poslovima suzbijanja kriminala. Osim toga je i pravnik, kome nedostaje pravosudni ispit da bi postao advokat. Ali, sudbinu mu je skrojila druga funkcija, funkcija predsednika Vojnog sindikata Srbije i to „buntovnog i nepodobnog“ vođe sindikalaca koji se bespoštedno borio za prava zaposlenih u Vojsci Srbije i izosio u javnost brojne afere i zloupotrebe, kako u vojsci, tako i u Ministarstvu odbrane. Zbog toga su nosioci vlasti zloupotebili sve resurse da ga slome, ali nisu uspeli.
Antić za Nova.rs govori o svemu što se prethodnih meseci dešavalo.
„Kada sam izlazio iz zatvora, jedan stariji zatvorski čuvar mi je rekao: „Ne govori doviđenja, nego zbogom, da se nikada ne vratiš ovde“. Ja sam vojnik, spreman sam na sve, boravak u vojsci je teži nego boravak u pritvoru. Jesam smršao, ali zato što sam postio. Uslovi u pritvoru su loši, ali kako je bilo drugima, tako je bilo i meni. Zatvorenici i čuvari su se dobro odnosili prema meni. Kada sam primljen u Okružni zatvor u Novom Sadu, dočekao me je upravnik što nije uobičajne procedura. Zatvorski čuvari su znali ko sam i i zbog čega sam tu i imali su korektan odnos prema meni. Neki od njih su pre toga bili u vojsci, pa su me znali odatle. Zatvorenici su u početku imali distancu, čak su mi se obraćali sa Vi, jer sam bio najstariji u sobi. A onda, posle nekoliko dana, na televiziji, a u zatvoru se emituju samo programi sa nacionalnom frekvencijom, su videli da je među njima „ruski špijun“, pa su se zapanjili. Za ta tri meseca pritvora, mogao sam samo da gledam prorežimske TV stanice, to je takvo ispiranje mozga da nemam reči. Zato sam ja uglavnom čitao“, kaže Antić za portal Nova.rs.
Ipak, bivši vojnik koji je navikao da komanduje ljudima, ali i pravnik po struci, brzo je stekao poštovanje svojih cimera, a bilo ih je svakakvih, neki od njih boravili su u zatvoru zbog teških krivičnih dela.
„Jedan je bio narko diler, već osuđivan. Drugi je bio tu zbog nasilja u porodici, višestruki povratnik, po treći put u pritvoru. Treći se tu nalazio kao član organizovane kriminalne grupe, tu je bio i osumnjičeni za pokušaj ubistva. Niko od njih nije imao obrazovanje više od osnovne škole. Na kraju sam im pisao žalbe i podneske sudu, jer sam pravnik po obrazovanju. Nisam imao nikakve probleme sa njima. Problema nije bilo ni sa zatvorskim čuvarima, naprotiv. To su ljudi koji rade izuzetno težak posao za bednu platu. Zatvor je pretrpan i uslovi su neljudski. U sobi od 12 kvadrata bilo je nas šestorica. Morali smo da jedemo na smenu. Postoji mali stočić, između kreveta, ali za njega mogu da sednu samo dva čoveka. I tako smo jeli, dva po dva. Sve je klaustrofobično, vrućina je nesnosna. Tu su i stenice, koje prskaju jednom nedeljno ili na dve nedelje. Ko je alergičan na ujede insekata, mora da prima injekcije“, objašnjava Antić.
Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije je zapravo bio politički zatvorenik, a o tome govori mnogo argumenata. Njemu je pritvor, koji je mera kojom se obezbeđuje normalan tok istrage i sudskog postupka, zapravo pretvoren u kaznu. Državni funkcioneri i nosioci pravosudnih funkcija zloupotrebili su svoj položaj u obračunu sa nepodobnim sindikalcem koji im je godinama bio kost u grlu jer je ukazivao na brojne zloupotrebe u Vojsci Srbije i podnosio krivične prijave.
„Tu je bilo mnogo nezakonitih postupaka u odnosu na mene i na Vojni sindikat Srbije. Mesec dana pre nego što sam ja uhapšen kod nas je u kontroli bio poreski policajac. Pitao sam ga po čijem nalogu obavlja kontrolu, pitao sam ga za broj predmeta. Iako je po zakonu trebalo da mi to kaže, odbio je da odgovori. Ja sam rekao da ću tražiti njegovo izuzeće iz predmeta, on je odgovorio da bi to najviše voleo. A onda, na moj rođendan, 27. febrauara mi je upala u kuću policija. Mislim da onaj ko ih je posao nije slučajno izabrao baš taj datum. Inspektori su bili korektni i oni su postupali striktno po zakonu. Ja sam godinama radio kao vojni policajac i mnoge od tih ljudi sam znao sa terena. Bilo im je neprijatno. Pokazali su mi nalog i zatražili da im predam predmete zbog kojih su došli, što sam i uradio. To je bio računar koji sam koristio za sindikalne svrhe i mobilni telefon. Onda su me odveli u Novi Sad“, objašnjava naš sagovornik.
Sam upad poreske policije i kriminalističke policije u Vojni sindikat i hapšenje njegovih rukovodilaca je skandal svoje vrste i predstavlja kršenje brojnih međunarodnih konvencija i normi čiji je Srbija potpisnik.
„Ovo je prvi put da se u Evropi, nakon hapšenja Leha Valensa u Poljskoj osamdesetih godina prošlog veka, neko proganja zbog sindikalnih aktivnosti. Naš sindikat je bio reprezentativan i ima svojevrsnu autonomiju i država mora da se suzdrži od svakog progona sindikalnog rukovodstva. Znamo da je Vojnobezbednosna agencija (VBA) pratila, progonila i zastrašivala članove i rukovodioce sindikata i njihove članove, a to je sve činjeno protivzakonito. Naime, VBA ima ingerenciju nad Vojskom Srbije, a mi smo, iako u nazivu imamo vojni, zapravo udruženje građana. Bilo je jasno ko stoji iza ovoga i delimično su uspeli u tome. Vojni sindikat Srbije bio je reprezentativan, brojao je više od 7,5 hiljada članova. Za šest meseci, koliko sam bio u pritvoru, zbog pritisaka se većina ljudi iščlanila iz sindikata, koji je spao na nešto više od 1.000 članova. Izabrano je novo, politički podobno rukovodstvo“, objašnjava Novica Antić.
Po njegovim rečima, situacija u Srbiji je kao da je 1948. godina i jedino nedostaje Goli otok gde bi vlast zatvarala političke protivnike, ali i sve one koji im nisu po volji. Oni koji bi trebalo da brane državu i štite zakon zapravo ga najviše krše.
„Vojska već dugo nema generalnog inspektora koji bi kontrolisao rad tajnih službi. Takođe nema ni civilne, skupštinske kontrole nad tajnim službama. Mi ne znamo šta ti ljudi rade. Eto, na primer, direktor Vojnobezbednosne agencije Đuro Jovanić je protivzakonito na toj funkciji od septembra prošle godine. On je nosilac javne funkcije, njega postavlja Vlada, ali nigde nemate ukaz predsednika Republike o njegovom postavljenju“, kaže Antić, a potom se osvrće i na postupak protiv njega:
„Neverovatno je to da postupajuća tužiteljka u našem postupku, Gordana Rainović, traži da nas drže u pritvoru jer nije ispitala dva svedoka koji se uporono ne odazivaju, iako je pre toga ispitala skoro 200 ljudi. U pitanju je pritvorski predmet, znam da je sudija za prethodni postupak predlagao da se mera pritvora ublaži blažom merom, zabranom prilaska i komunkacije, ali da se ona žalila u roku od sat vremena a Apelacioni sud je ekspresno usvajao njenu žalbu. Zbog toga sam 5. jula podneo krivičnu prijavu protiv nje. Zbog svega toga što nam se dešavalo sam zatražio od vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac da me sasluša, u prisustvu advokata, jer imam saznanja da su najviši državni funkcioneri, neki tužioci iz Tužilaštva za organizovani kriminal, umešani u krivična dela trgovine uticajem i zloupotrebu službenog položaja. Zbog toga što su na visokim položajima, to je stvar isključivo za vrhovnu tužiteljku, ali se ona do sada nije odgovorila“.
Da sve bude još gore, napad na Novicu Antića i VSS najavio je tadašnji ministar odbrane a sadašnji premijer Miloš Vučević, u jednom gostovanju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, gde je izjavio da ne vidi razlog za postojanje sindikata u vojsci.
„On je čak i u Skupštini rekao da su ga službe obavestila o miiionskim zloupotrebama u VSS. Koje službe? Kakve to službe mogu da istražuju, nadziru, prate i proganjaju sindikat? Pri tome je on to rekao u Narodnoj skupštini. To samo govori da su institucije države potpuno urušene“, ogorčen je Antić.
Ovaj hrabri čovek je bio izložen svim mogućim pritiscima, ali je doživeo i jedan lični udarac.
„Moja supruga i ja ne možemo da imamo decu prirodnim putem. Dobili smo prvo dete veštačkom oplodnjom, a za 29. februar bio je zakazan početak postupka veštačke oplodnje jer želimo još jedno dete. Moja supruga uskoro ulazi u godine kada to više neće biti moguće, nekoliko puta sam to naglasio tužiteljki Rainović. Ona je odgovorila: „Znam“, ali je ipak insistirala da ostanem u pritvoru“, kaže ovaj sindikalac.
Ističe da tužilaštvo nema dokaza protiv njih iz jednostavnog razloga – nikakav zakon nisu prekršili.
„U onome što nam se stavlja na teret, zbog čega smo uhapšeni, nema elemenata krivičnog dela. Zbog toga je i prilikom prvog hapšenja, 27. februara, sudija za prethodni postupak nije hteo da nam odredi pritvor, jer, jednostavno, ne može se nekom odrediti pritvor ako nema elemenata krivčnog dela. Pitanje je da li će i kada optužnica biti podignuta. Ja, lično, bih voleo da bude podignuta i da suđenje bude javno. Nemaju nikakvog osnova da ga zatvore za javnost, pa bi bilo lepo da svi čuju sve što imam da kažem“, objašnjava Novica Antić, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije.
BONUS VIDEO: Novica Antić o pozadini svog hapšenja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare