1
Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović povukao je obavezno uputstvo koje je krajem prošle godine, mimo zakonskih ovlašćenja, izdao osnovnim tužilaštvima na teritoriji glavnog grada, kada je naložio da se ukinu posebna odeljenja koja su se bavila procesuiranjem dela iz oblasti nelegalne gradnje.
Ovo nije bila prva sporna, a nadasve blamantna naredba, koju je Stefanović doneo od kako je zagospodario Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, a kojom je jasno stavio do znanja javnosti da osim što ne poznaje granice sopstvenih ovlašćenja, često „proklizava“ i na onom što bi kao javni tužilac trebalo da drži u malom prstu – Zakon o krivičnom postupku (ZKP).
U tužilaštvima širom Srbije se još uvek, kao vic, prepričava njegova odštampana naredba pripadnicima MUP i BIA (!?!) da u prostorijima VJT u Palati pravde moraju da nose vidno istaknute legitimacije. Osim epskog besmisla, ova naredba je bila sporna i zbog toga što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama zakona koji regulišu upotrebu legitiumacija navedenih državnih organa.
Povezane vesti:
Poslednju naredbu o ukidanju odeljenja za nelegalnu gradnju, Stefanović je, podsetimo, doneo na predlog Odeljenja za profesionalni nadzor (koje je sam formirao), a koje je navodno utvrdilo da nije neophodno da se ovim delima bave posebna odeljenja, to jest pojedini specijalizovani zamenici koji se time bave godinama unazad, već da se ravnomerno dodeljuju svima.
Ova odluka naišla je na osudu kako stručne tako i laičke javnosti posebno što je doneta u trenutku kada sa čitava država suočava sa procvatom nelegalne gradnje, ali i bespravne legalizacije.
Sporno je bilo i to što je Stefanović dao sebi za pravo da izdaje ovakve naredbe podređenim tužilaštvima, što je po svojim zakonskim ovlašćenjima mogla da uradi samo republička tužiteljka Zagorka Dolovac. Činjenica da je na ovaj način zašao u prostor njenog „nevidljivog“ delovanja, protumačena je u javnotužilačkim krugovima kao Stefanovićeva samopreporuka i pretenzija ka fotelji glavnog tužioca u državi.
„Očigledno da ga je neko povukao za uho i objasnio gde mu je mesto i koja su mu ovlašćenja. Kako ne bi izazvao podsmeh među kolegama, svoju pokajničku odluku o povlačenju ranije izdate naredbe dopunio je zahtevom da osnovna tužilaštva urade dopunu godišnjeg rasporeda poslova, kako bi povećali efikasnost procesuiranja dela iz oblasti nelegalne gradnje“, kazao je za portal „Nova.rs“ dobro obavešten izvor.
Stefanovićevo Odeljenje za profesionalni nadzor je utvrdilo da se većina ovih postupaka okončava sporazumima o priznanju krivičnog dela, što je u intervjuu za „Novosti“ konstatovao i jedan od njegovih najbližih saradnika i pratilaca, kako karijernih u tužilaštvu, tako i u partijskom „gongo“ Udruženju sudija i tužilaca – Lazar Lazović.
U pomenutoj ispovesti, Lazović je izneo sve one tvrdnje koje je činila Stefanovićeva naredba o ukidanju posebnih odeljenja, a koje je takođe obrazložio time da su kazne za nelegalnu gradnju u osnovnim tužilaštvima „pitome“.
Inače, postupci za nelegalnu gradnju uglavnom su dosad i vođeni pred osnovnim tužilaštvima i bili su zapravo, manje-više, jedini procesuirani slučajevi iz ove oblasti. S obzirom na nadležnost, ovi postupci ticali su uglavnom pojedinačnih preduzimača i individualnih graditelja koji su nešto nelegalno zidali, dograđivali ili kršili mere zabrane gradnje.
„Svaki građanin Srbije zna da bi istog trenutka kada bi kao anonimni pojedinac krenuo nešto bespravno da zida ili se oglušio na zabranu inspekcije, momentalno bio procesuiran. Upravo su to primeri većine slučajeva koji se vode pred osnovnim tužilaštvima, za koje je sasvim normalno da se okončavaju sporazumima jer su to mahom osobe bez krivičnog dosijea. Oni drugi – javni funkcioneri, kontroverzni biznismeni, graditelji, preduzimači i ostali prikriveni perači sumnjivog novca trebalo bi da su u nadležnosti Stefanovića i Lazovića, ali se njima, iz nekog razloga, ne bave“, dodaje naš sagovornik.
Inače, čuveno Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u okviru Višeg javnog tužilaštva, nije se proslavilo u radu još od čuvene izjave predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića o nepostojanju predmeta visoke korupcije, a posebno je zabrinjavajuće što ne reaguje čak ni na one slučajeve, koje im nezavisni novinari serviraju na gotovo.
Tako Nenad Stefanović, ali ni Lazar Lazović, ni posle skoro devet meseci od otkrića BIRN-a, nisu saopštili javnosti šta se dogodilo sa slučajem bespravnog ozakonjenja stambenog bloka u Mirijevu, iza kog stoji bivši gradski sekretar za legalizaciju Nemanja Stajić, kao i njegov brat Novak. U trenutku kada je trebalo da se povede istraga o ovom slučaju Stefanovićevo tužilaštvo povelo je protiv Stajića drugu, za neuporedivo lakše krivično delo, u čijem fokusu nije stambeni blok, već šupe na Pašinom brdu.
BIRN je u međuvremenu nastavio da istražuje, pa je nedavno objavio da u Beogradu ima najmanje pola miliona nelegalnih kvadrata. Ni ovo istraživanje, potkrepljeno dokazima i servirano na „izvol‘te“ nije bilo dovoljno da VJT počne da radi svoj posao iz oblasti nelegalne gradnje, odnosno korupcije i pranja novca.
Umesto toga, a sudeći po poslednjem medijskom istupanju Lazovića, u fokusu im je samo postupanje podređenih kolega, bespravno zazidanih terasa, proizvoljno povučenih međa i spratova više na porodičnim kućama na obodima grada.
Bonus video: Da li je brza pruga baš svima donela dobro
