Nova oprema u sudovima: Zločinci u sudnici, žrtve u "sobi"

"Žrtva će biti fizički odvojena od ostalih učesnika krivičnog postupka, a u posebnoj prostoriji koja odiše ambijentom prijatnog dnevnog boravka, osećaće se bezbedno, što omogućava kvalitetan iskaz pred sudom odnosno organom postupanja", objašnjava Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu.

Na ovaj način izbegava se sekundarna viktimizacija žrtava i svedoka i njihovo neposredno susretanje sa optuženim pre, tokom i posle glavnog pretresa. Ujedno, ovo doprinosi i davanju kvalitetnijih iskaza pred sudom."Često se dešava da od njihovog iskaza zapravo zavisi i sam ishod krivičnog postupka, a neretko i sudskih odluka. U tom smislu mislim da treba da se stvori atmosfera u kojoj će svedoci i žrtve moći da se osećaju slobodno, da mogu da svoju izjavu pred sudom daju bez traumatičnog ponavljanja posledica kroz koje prolaze prilikom svedočenja u sudskom postupku, naročito kada se radi o najtežim krivičnim delima protiv života i tela, protiv polinih sloboda", naglašava Stepanović.Činjenica da se tako dat iskaz snima, znači i da žrtva ne mora više puta tokom postupka da ponavlja svoj iskaz, kao što je to do sada bio čest slučaj.„Svako takvo svedočenje predstavlja i ponavljanje stresne situacije. Uz pomoć ove opreme postupak je i za žrtve i za svedoke mnogo bezbolniji, čime se ubrzava i proces oporavka žrtve“ – ističe Ljubinka Marković, savetnik za pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela Višeg suda u Beogradu Videokonferencijska oprema u vrednosti od 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.

Donacija predstavlja i doprinos efikasnijem radu pravosudnog sistema, jer otvara mogućnost umrežavanja više različitih sudova. Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ukazuje i da se ovim umrežavanjem sudova eliminiše i potreba da svedok koji živi u drugom graduputuje da bi svedočio, te da se ovo odnosi i na regionalna suđenja, pa i na postupke pred inostranim organima.Sve ovo ubrzava postupke i smanjuje troškove, a u situaciji pandemije umanjuje i epidemiološke rizike. Značajno je i to što na ovaj način neposrednu komunikaciju sa žrtvom ili svedokom vodi isključivo sudija."Pitanja, naravno, mogu postavljati svi oni koji su procesno u toj mogućnosti, ali će sudija prilagoditi pitanja, isključiti sve one faktore koji destabilišu oštećenog, koji su pežorativni ili na bilo koji način žrtvu mogu učiniti emocionalno nestabilnom i nesposobnom da da pravi odgovor", objašnjava sudski savetnik Ljubinka Marković.

Evropski dan žrtava kriminala obeležava se širom Evrope od 1991. godine, a cilj mu je da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava. Procene su da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala.U periodu pandemije registrovan je i dodatni porast kriminala, što zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju daposvete još više pažnje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram