Suđenje Nišliji Aleksandru M. (47), koji je optužen da je 2002. godine sa još dvojicom saučesnika, Bojanom N. i Zoranom R., u Francuskoj oteo tri žene koje su primoravali na prostituciju, od kojih je jedna preminula zbog svireposti, nastaviće se i u 2024. godini pošto je Viši sud u Nišu prihvatio zahtev advokata okrivljenog i samog okrivljenog da se ne odustane od dovođenja svedoka iz Francuske i Ukrajine.
Pred sudom u Nišu trebalo bi da daju izjave petoro svodoka, od kojih četvoro u Francuskoj, a jedna svedokinja u Ukrajini. Ukrajinka i Francuskinja, jedna od četvoro svedoka iz te zemlje, žrtve su trgovine ljudima. Sud je posredstvom Ministarstva pravde uputio pozive za svedočenje petoro svedoka od kojih je četvoro u Francuskoj, a jedna svedokinja u Ukrajini, ali se za sada niko od njih nije pojavio u Nišu.
Viši javni tužilac Andrija Igić predložio je da se zbog otežanog pozivanja svedoka oni ne ispituju u sudu u Nišu, već da se pročitaju njihove izjave sa suđenja u Francuskoj. Igić je rekao da bi se tim putem uticalo na efikasnost sudskog postupka.
Advokat okrivljenog Milan Petrović, kao i sam okrivljeni, usprotivili su se tom predlogu.
Petrović je rekao da je u interesu okrivljenog da se postupak ubrza pošto se nalazi u pritvoru, ali da je u interesu pravde i Aleksandra M. da svedoci daju izjave u niškom Višem sudu.
„Neophodno je saslušati svedoke. Nejasne su okolnosti pod kojima su svodečili u Francuskoj. Ne zna se da li su govorili o okrivljenom ili nekome drugom“, izjavio je Petrović.
On je od sudije Aleksandre Mojašević zatražio da „urgira“ kod Ministarstva pravde kako bi se svedoci pozvali. Petrović je izrazio čuđenje zbog čega se uopšte Aleksandru M. sudi u Srbiji.
„Neverovatno je da tužilaštvo posle 20 godina prihvati da se predmet nađe pred sudom u Srbiji, umesto da se reševa tamo gde je i bio. Predmet je bio u Ministarstvu pravde i 2008. godine, ali je vraćen Francuskoj nakon što je Aleksandar saslušan u Specijalnom sudu“, istakao je Petrović.
Aleksandar Z. takođe je zatražio da se svedoci pozovu, uz objašnjenje da su se druga lica u Francuskoj predstavljali njegovim imenom i prezimenom, kao i da su u hotelu ostavljali dokumenta sa njegovim imenom.
Aleksandar M. je u Francuskoj osuđen na 30 godina zatvora koliko je dobio i njegov saučesnik Bojan N., dok je Zoran R. u međuvremenu preminuo. Kako Aleksandar M. nije bio dostupan njihovim organima gonjenja oni su raspisali poternicu pa je uhapšen u Srbiji.
Prema optužnici Višeg javnog tužilaštva Aleksandar M. je tokom 2002. godine u Parizu u saizvršilaštvu sa Bojanom N. i sada pokojnim Zoranom R., Olgu S. koju su kupili za 5.000 evra, tri meseca držali zatočenu kako bi je prisilili na prostituciju.
“Zoran R. joj je po Mirčićevom nalogu sekirom odsekao deo malog prsta, nakon čega su je prebacili u Tuluz da bi je seksualno eksploatisali. Sva trojica su Mramer K. , koju su prisiljavali na prostituciju u Tuluzu i šire, zlostavljali da bi im kazala šta su ona i pokojna Vesna R. rekle u policiji kada su saslušavane zbog sumnje da su žrtve seksualne eksploatacije. Mramer K. je naga vezivana, zakivani su joj ekseri pod nokte, udarena je lopatom u glavu pre nego što je vraćena iz Pariza u Tuluz gde je nastavljena njena seksualna eksploatacija. Vesnu R. takođe u cilju da saznaju šta je kazala policiji, takođe su zlostavljali. Aleksandar je naložio Bojanu da je muči, a prilikom udaranja u glavu ona je odletela ka zidu i zadobila povredu od koje je preminula na licu mesta. Aleksandar je doneo kofer pa je Bojan u njega smestio leš koji su odneli u šumu gde ga je Bojan zakopao dok je Aleksandar čuvao stražu“, navedeno je u optužnom aktu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.
Najtragičnija figura pomenutih događanja je svakako Vesna R. Prema dobrim poznavaocima ovog slučaja, ona je bila divna žena, odličan đak, perspektivna u svakom pogledu, ali se zaljubila u čoveka koji je to iskoristio da je seksualno eksploatiše. Nevladina organizacija „Astra“ koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima jednu knjigu je posvetila baš njoj.
Suđenje će biti nastavljeno 31. januara.