Tužiteljka Bojana Savović, koja je široj javnosti postala poznata nakon što je proterana iz antikoruptivnog odeljenja Višeg tužilaštva u Beogradu, (VJT) neposredno nakon što je naložila hapšenje osumnjičenih za zloupotrebe u EPS, bila je gošća Miljane Nešković, u ovonedeljnom potkastu "Snaga uma", na portalu Nova.rs.
Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ i potpisnica „ProGlasa“ je tokom duge karijere u pravosuđu imala priliku izbliza da vidi kako se postaje „korupmpiran“, ali i da se kako se i kada zbog ovakve alavosti zažali, ali i kako je haotičnost sistema idealna podloga za cvetanje korupcije.
Rekli ste da je „ProGlas“ tu da nas probudi. Koliko dugo ta uspavanost traje u pravosuđu i da li je upravo to plodno tlo za nekontrolisanu korupciju?
Mislim da to jeste ispravan utisak. Državne institucije su Meka za ljude koji su neradnici, jer su sankcije teške i spore. Veliki sistem ih ne prepoznaje. S druge strane, sistem ne ume dovoljno da nagradi ljude koji iskaču iz tog sistema, koji prekomerno rade, koji rade baš da pokriju sve te neradnike i koji bi negde u privatnom sektoru sigurno bili mnogo više istaknuti i nagrađeni nego u državnom sektoru. Tako da se u tom odsustvu nagrade i kazne u državnom sektoru svodi sve na lični entuzijazam. Imam utisak da smo vi utonuli u uspavanost godinama. Posle 5. oktobra je bio jedan talas optimizma i nade u svima nama. U jednom momentu je krenulo da ide na bolje. Međutim, kad je krenulo da ide nizbrdo… Mislim da smo sada došli do alarmantne tačke.
Vaš utisak o novim generacijama u pravosuđu?
Imam utisak da su oni izgubili ideale da rade nešto što je za opšte dobro. Ko god dođe u državnu institituciju, on mora da pristane da neće nikad biti bogat. Jako je pošteno da to sa sobom raščistite. To nije mesto gde bi trebalo da se obogatite, u nekom privatnom sektoru možete. Nažalost, postoje pojedinci koji su kroz državni aparat i javna preduzeća uspeli da se obogate, ali to su anomalije. Ako pogledate vozni park oko Palate pravde ili nekog javnog preduzeća, prirodno je da tamo vidite stare automobile. Ko ima mnogo, već privlači pažnju i znak je za uzbunu. Pranja novca ima mnogo. Forbsove liste su pokazale koliko imamo milionera i milijardera, u jednoj maloj i siromašnoj zemlji. Vidite na ulici koliko je nenormalno skupih automobila. Skoro da nema parkinga gde nema dva ili tri nenormalno skupa automobila. Tu vidite da postoji ogroman priliv prljavog novca, što nekad nije postojalo, kao i ogromno raslojavanje ljudi. Verujem, a i pokazuje se, da to neće naše društvo učiniti srećnim. Naprotiv, dovodi do još većeg nezadovoljstva građana, samo ne prepoznaju svi građani to nezadovoljstvo na pravi način.
Da li smo mi kao društvo skloniji korupciji od drugih?
Često se to provlači kao stav, da li prilika stvara kriminalca. Verujem da smo više plod neuređenog sistema i prilike koja se pruža ljudima da taj sistem opljačkaju. Dok sam radila u antikoruptivnom odeljenju videla sam kako u javnom sektoru vlada potpuni haos. Mislim da je to potpuno smišljeno. Ne postoje pravilnici u kojima se jasno određuju neke procedure, načini iznošenja dokumentacije, način poslovanja… Onda kada vidite da postoji neki manjak ili neki višak novca, neka nepravilnost, ne možete nijednom konkretnom licu to da pripišete, jer je tu sveopšti haos. Lov u mutnom. Opšta anarhija. Verujem da kada bi ljudima u inostranstvu dali da rade i žive u jednom potpuno neuređenom sistemu, i da mogu da uzimaju taj novac, da kradu bez posledica, što se kod nas dešava u najvećem broju slučajeva, verujem da bi i oni vrlo lako postali iskvareni. Verujem da je to neka ljudska priroda.
Pričali ste da, na primer, dileri umeju da iskažu stid. Kakva je situacija sa okrivjenim u korupciji?
U korupciji su ljudi koji su navikli da se bave kriminalom. Oni angažuju pravne savetnike, advokate. Oni već te strategije žive godinama, imaju fiktivne firme, uhodane šeme i prosto su se saživeli sa tim. Često vidite neku drugu stranu njihovog života kad ste u našoj poziciji, slušate njihove razgovore, imate fotografije gde su sve radili. S druge strane, dolaze njihove žene koje na primer ne znaju da im muž vodi paralelno dvostruki ili četvorostruki život. Te žene i plaćaju advokate, dolaze i mole za njih, ali vi njima ne možete da kažete da on u isto vreme ima još tri žene, pet firmi i drugu porodicu. Tu vidite jednu drugu vrstu nemorala. Kroz posao smo prošli na hiljade i hiljade predmeta, ljudi za koje znate da govore istinu ili znate da lažu. Jako je zanimljivo gledati njihovu gestikulaciju i govor, i kod onih koji govore istinu i kod onih koji lažu. Amnestija nemoralnih stvari je opasna. Neko ko je kriminalac treba da ostane u podzemlju, a ne da bude rehabilitovan po svakom osnovu, pa da postane glavna zvezda ili glavni političar. Mislim da je moral iznad svega toga. Kada se ispucaju svi drugi društveni mehanizmi, pre svega moralni, krivično pravo je stvoreno da sankcioniše samo najozbiljnije oblike ponašanja.Nije sve stvar krivičnog dela. Postoji stvar obraza ili morala.
Glavni tužilac VJT prijavio Vas je Etičkom odboru zbog navoda koje ste o njemu iznosili u medijima?
Drago mi je što Nenad Stefanović prati, snima i beleži svaku moju izjavu. Ili je dokon jer je rešio sav kriminal u Beogradu ili je moj najveći obožavatelj. Inače, u toku je postupak donošenja novog Etičkog kodeksa, zbog ustavnih i zakonskih izmena, a sve u skladu sa novim položajem javnih tužilaca. Zanimljivo je što Etički odbor još nije uredio novi Kodeks, već je umesto toga, čak 12 incijativa stavio na gomilu, i dao neko uopšteno uputstvo. Ono je prepuno uopštenih fraza koja se dvojako tumače, kako kome ogovara. Sve je „okruglo, pa na ćoše“ .
VIDEO: Tužiteljka Bojana Savović o odgovorima Nenada Stefanovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare