2
Zoran Nedeljković (62) preminuo je 29. maja od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila krvnički pretukao Zorana danas je na slobodi, a Nemanja Nedeljković, sin nasmrt pretučenog muškarca, priča za Nova.rs o momentu kada je saznao da mu se otac bori za život, trenutku kada ga je prvi put video sa monstruoznim povredama koje je zadobio ali i nizu propusta koji su doveli do toga da napadač na njegovog oca sada bude kod kuće.
Problemi porodice Nedeljković, tačnije preminulog Zorana, počinju prošle godine kada je odlučio da kupi kuću na Zvezdari.
„Prilikom kupovine, sa starim vlasnikom i advokatom mog oca bio je i geometar kako bi premerili zajedničko dvorište, jer svako ima određeni deo. Moj otac tada nije bio tu, ali kako su nam ispričali, sin porodice koja živi pored je izašao iz kuće i zapretio rečima: „Šta vi to radite, nemate pravo, ja ću to da kupim“. Advokat mu je rekao da se slobodno obrati nadležnim organima. Ove godine je moj otac počeo da renovira tu kuću, a tada počinju ozbiljniji problemi sa pomenutom porodicom“, započinje Nemanja.
Od marta je, prema rečima njegovog sina, Zoran redovno obilazio kuću kako bi pratio radove.
„U toku renoviranja dotična porodica bez ikakvog dogovora sa nama zagrađuje deo zajedničkog dvorišta koje je dugo godina ranije koristio stari vlasnik, a pri kupovini je pripao mom ocu. Nepunih dva meseca od početka radova, 25. aprila, došlo je do rasprave, a onda i do udaraca na trotoaru ispred njihove kuće, koji su bili kobni po mog oca. Taj muškarac je udario mog oca u predelu lica, a kada je pao usledili su i udarci nogom u glavu, o čemu svedoče snimci sa nadzornih kamera sa komšijske kuće“, kaže Nemanja.
Kako navodi dalje, iako je nasilnik izjavio da se ne seća da je njegovog oca šutirao, povrede koje je Zoran zadobio potvrđuju monstruoznost udaraca koje je pretrpeo.
„Mom ocu je svaka koščica na licu bila polomljena, imao je prelom lobanje. Bio je jak i zdrav čovek, lavovski se borio mesec dana ali je preminuo od posledica monstruoznih udaraca. Sada taj čovek govori da ga je udario samo jednom. Kada je moj otac preminuo njega su uhapsili i zatvorili na 48 sati, nakon čega ga puštaju na slobodu“, kaže razočarani sin.
Nemanja Nedeljković Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs
Sin preminulog Zorana kaže da u kuću i dvorište na Zvezdari izbegava da ide jer ga porodica, čiji je sin naneo njegovom ocu smrtonosne povrede, provocira.
„Svaki put kada sam otišao do kuće oni prijavljuju policiji, jer se tobože osećaju ugroženo. Prilikom jednog odlaska sa tatinom sestrom, sestra tog nasilnika me je pitala da neću možda da tučem njihovu majku, koju sam pitao kada će skloniti ogradu. Ja sam rekao da mi ne pada na pamet, da je mene otac vaspitao da ne kradem i da ne lažem, a da se nadam da će zakon da reši nepravdu koja je počinjena mojoj porodici, a pre svega mom ocu“, kaže Nemanja i dodaje:
„Istraga je i dalje u toku. Otuda peticija. Pokrenuli smo je upravo zbog činjenice da pojedinci pokušavaju da zataškaju slučaj. Ne želim da kažem da institucije ne rade svoj posao, postoje ljudi koji zaista rade, ali… Zbog toga je pokrenuta peticija, nismo mogli više da slušamo i da gledamo kako lažu. Oni su u policiji rekli da je motiv napada zajedničko dvorište, da bi u tužilaštvu taj detalj preskočili“, ističe Nemanja, sin stradalog Zorana.
Nemanja kaže da je stigao obdukcioni nalaz, ali i da nikoga od njegove porodice nisu pozvali da daju bilo kakvu izjavu.
„Pušten je jer je od događaja prošlo mesec dana, to je sramota. Šta god da je, ne možeš nekome naneti takve monstruozne povrede i biti na slobodi. Ne znamo zašto je uhapšen tek kada je moj otac preminuo, a slučaj je odmah prijavljen. Nama nisu javili iz policije te večeri da je moj otac odvezen u Urgentni centar. Moja tetka je zvala bolnice sutradan jer joj je bilo čudno što nije došao kući i onda je saznala da je u Urgentnom centru na respiratoru“, kaže potreseni sin.
Nemanja navodi da mu je žao što je poslednje čega se seća sa ocem činjenica gde on leži u bolnici sa užasavajućim povredama, neprepoznatljivog lica.
„Moj otac je stalno svirao harmoniku, i sada, neprestano misleći na njega, jedino čega se setim jeste njegova muzika. To mi onako probudi blagi osmeh i želju da ne odustanem. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je nepravedno izgubio život, ali još manje da neko, tako bahat i bez imalo empatije, neće biti odgovoran za učinjeno“, zaključio je potreseni sin.
Zoran je duži niz godina držao menjačnicu nadomak Cvetkove pijace. Prodavci iz okolnih radnji i meštani ovog dela beogradskog naselja navode da je Nedeljković bio divan čovek.
„Ako nekome nije mogao da pomogne, verujte da nije ni odmogao. Svi smo ga poštovali, ali i on nas. Vest o njegovoj smrti nas je sve uzdrmala, ali i činjenica da je taj mladić koji ga je ubio na slobodi. Svi smo složni da ćemo porodici ponuditi svaku pomoć jer je to naš Zoki zaslužio“, rekli su sagovornici za naš portal.
„Pravda za Zokija“ je internet peticija sa ciljem da se slučaj rasvetli i da dobiju pravdu. Na istoimenom sajtu javnost može da pročita detaljne informacije o celom slučaju.
