Kada je krajem februara odjeknula vest da je tužiteljka beogradskog Višeg tužilaštva (VJT), koja je nakon opsežne i duge istrage naredila hapšenje šest osoba zbog zloupotreba i milionske pronevere u EPS, volšebno smenjena i premeštena na drugo radno mesto, javnost se posle dugogodišnje ravnodušnosti prema svemu što dopire iz pravosuđa, konačno probudila i uznemirila. Ubrzo je usledila još jedna vest da je smenjena i druga tužiteljka koja je radila na slučaju EPS. VJT pokušalo je da umiri javnost svojom verzijom neverovatne priče, na koju, na zaprepašćenje čitave nacije, nisu ostale neme ni smenjene tužiteljke, koje su glavom, bradom, likom, glasom, stavom, delom i integritetom stale pred milionski auditorijum. Klupko je tada konačno počelo da se odmotava...
Ovu, kao i mnoge druge priče, možete pronaći u rubrici EKSKLUZIVNO.
Šta je rubrika ekskluzivno?
Nastala iz potrebe da priče koje menjaju Srbiju – bilo da su u pitanju najznačajniji društveni procesi ili afere vlasti – ne padnu u zaborav, Nova.rs otvorila je početkom avgusta novu rubriku na našem portalu – EKSKLUZIVNO. Čitajte i podsetite se najvažnijih priča koje je portal Nova.rs objavio od februara 2020. godine, kada smo krenuli „lajv“: od optužnice za ubistvo Olivera Ivanovića, preko nacrta Francusko-nemačkog sporazuma i tajnog ugovora sa Norvežanima, do potresnih snimaka iz Doljevca i rudnika Soko.
***
Trenutak u kome su dve žene iz javnotužilačke organizacije postale vidljive javnosti, zauvek je stavio tačku na sve organizovane napore vlasti i interesnih grupa da ovaj ključni deo pravosudnog sistema, a nadasve sva njegova nepočinstva, zadrži daleko izvan pažnje javnosti. Kako zbog glavne tužiteljke Zagorke Dolovac, tako i zbog većine njenih zamenika, tužilaštvo u Srbiji deceniju i po uživa ugled nevidljive, nepostojeće i gotovo mitske organizacije, koja je u svom nazivu reč javno zamenila u tajno, te postala privatna organizacija.
Građani su konačno dobili jasne odgovore na sva pitanja koja su postavljali decenijama unazad o tome zašto tužilaštvo u Srbiji ćuti na čitav spektar krivičnih dela i neprocesuira nikog ko se zbog svojih mahinacija, nelegalnih poslova i zloupotreba ogrešio o čitavo društvo. Pred sobom su videli dva primera koja najbolje svedoče o tome kako prolaze oni koji se drznu da se drže slova zakona i rade u interesu građana.
Tako su tužiteljke Jasmina Paunović i Bojana Savović, zbog svojih jasnih stavova da ni u kom slučaju neće izdati zakone države Srbije i građane koje predstavljaju, postale simboli pobune u razorenom poltronskom pravosuđu. Unapred su znale da im predstoji mukotrpna borba sa nadređenim i režimski kadriranim rukovodiocima i šefovima, ali da u svakom trenutku imaju podršku i zaštitu većinskog dela javnosti.
Epizoda „Utiska nedelje“ u kojoj je gostovala tužiteljka Savović, dok se Paunovićeva, kao i još jedna tužiteljka uključila u program kako bi iznele svoje svedočenje o stanju u tužilaštvu, javnost je dovela do kritične tačke i iste nedelja izvela na ulicu na masovne proteste.
Građani su zahtevali hitnu smenu republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, kao i glavnog tužioca VJT Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, koja je sve vreme zdušno učestvovala u odbrani neodbranjivog i neobjašnjivog progona koleginica koje su radile na slučaju EPS.
Dok je Dolovac nastavila da bude nema na događaje u vezi sa svojim koleginicama, Stefanović je uz pomoć režimskih medija svakodnevno pokušavao da ih diskredituje, što je dodatno iritiralo građane. Čitav državni aparat ignorisao je događaje u Višem javnom tužilaštvu, a jedini koji je nakon mesec dana od izbijanja afere pokazao interesovanje za smenjene tužiteljke bio je američki ambasador Kristofer Hil, koji ih je ugostio u ambasadi.
Njihova poseta iskorišćena je da se režimski obračun sa njima podigne na viši nivo upotrebom proverene i prepoznatljive retorike i sintagmama poput „strane plaćenice“ i „domaće izdajnice“. Odgovor na pitanje zašto ih nijeda predstavnik bilo koje grane vlasti u državi Srbiji nikada nije pozvao na sastanak, do danas je izostao.
U trenutku kada je čitava javnost pritiskala zvaničnike da se momentalno smeni Nenad Stefanović, koji je i pre slučaja tužiteljki bio dovoljno iskompromitovan, predsednik republike je u televizijskom gostovanju poručio da je čitav slučaj politizovan i da se protiv tužioca Stefanovića vodi politička hajka. „Politizacija“ koja se kao pojam uvodi u upotrebu svaki put kada javnost zahteva nečiju odgovornost, ovaj put nije dala željene rezultate. Najpre iz razloga što je jedina hajka koja je vođena jeste ona koju je Stefanović vodio protiv tužiteljki, dok je svaka diskusija o politizaciji bila suvišna, budući da je Stefanović došao na mesto rukovodioca na krilima politikanstva i podobnosti, a ne tužilačkog znanja i iskustva.
Javnost je tako gotovo puna dva meseca pod budnim okom pratila dešavanja u VJT i smenjenim tužiteljkama, sve dok početak maja meseca nije doneo sa sobom dve najveće nacionalne tragedije koje su postale okosnica života svakog pojedinačnog građanima Srbije. Upravo pod okriljem tih događaja i žalosti čitave nacije, na adresu Narodne skupštine, 8 maja, nepunih nedelju dana nakon prvog zločina i dan nakon okončanja odložene trodnevne žalosti, stigao je dokument upućen iz Državnog veća tužilaca. Dokument je sadržao informaciju o tome da li je protiv Nenada Stefanovića i Brankice Marić podneta disciplinska prijava, što je iz skupštinske klupe više puta upitala Marinika Tepić, poslanica SSP i predsednica najvećeg poslaničkog opozicionog kluba „Pravac Evropa“. Upravo je Tepić, puna tri meseca kasnije, slučaj tužiteljki i njihovog režimskog rukovodioca vratila u fokus.
Tužiteljke Jasmina Paunović i Bojana Savović pokušale su unutar institucije da reše pitanja u vezi sa postupanjem svojih nadređenih i to tako što su disciplinskom tužiocu Državnog veća tužilaca podnele prijavu protiv Nenada Stefanovića i Brankice Marić. Prijavu je podnela i grupa advokata, a dostavljeno je i nekoliko anonimnih. Ono što je tada ostalo upisano kao presedan u pravosuđu bila je vest da je prijavu Etičkoj komisiji podneo šef Prvog osnovnog tužilaštva, koji je mesecima unazad bio na meti Stefanovića. Iako su prijave mahom podnošene još u martu mesecu, prošle nedelje je stigla vest da su sve i odbačene. Tome je pak prethodila ekskluzivna vest koju je „Nova“ objavila da je Tepićeva podnela krivičnu prijavu zbog falsifikovanja protiv Tanje Vukićević, članice Visokog saveta tužilaštva koja je potpisala odgovor upućen Narodnoj skupštini iz 8. maja, a kojim tvrdi da protiv Stefanovića nisu podnete disciplinske prijave.
Budući da je Tepićeva svoju prijavu dokumntovala dopisima iz DVT, kao i još jednim dokazom koji jasno potvrđuje da su u to vreme postojale prijave protiv Stefanovića, utisak da bi po sredi moglo da bude krivično delo, javnosti se činio očiglednim. Novi saziv bivšeg DVT, a sada Visokog saveta tužilaštva u kom takođe sedi tužiteljka čije se ime nalazi na prijavi Tepićeve, uputilo je „Novoj“ reagovanje u kome je pokušavalo da ospori kako navode iz teksta, tako i iz krivične prijave. Nakon nedelju dana, kada je usledio još jedan tekst o tome da tužiteljkama nije dostavljena odluka disciplinskog tužioca, kao i da je čitav postupak sproveden krajnje upitno, VST se oglasio novim saopštenjem kojim je opet pokušao da ospori navode i manipuliše javnošću na najprizemniji način, ne nudeći pritom bilo kakvo utemeljeno i zdravorazumski prihvatljivo objašnjenje zašto je onakav dokument poslat Skupštini. Na potezu u ovoj sagi je sada Prvo tužilaštvo kom je Tepićeva podnela prijavu, a koje se još nije oglašavalo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar