3
Na današnji dan, pre 7 godina, jednim roditeljima je saopštena najgora moguća vest koja može da im se saopšti. Ti roditelji ne znaju da li im je gori dan 26. jul ili 7. avgust. Dan kada je Tijana Jurić nestala, ili kada je nakon 13 dana traganja njeno telo pronađeno na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor 7. avgusta 2014. godine.
Za devojčicom koja je nestala u noći između 25. i 26. jula dnevno je tragalo oko stotinak policajaca, a u potragu su se uključili i mađarska policija, EVROPOL i Interpol, zbog sumnje da je prodata u okviru trgovine ljudima.
„Ne znam kako da okarakterišem monstruma koji nam je to uradio. Ne znam kakav čovek moraš da budeš da bi napakostio takvom detetu“, rekao je tog dana kada je pronađeno telo devojčice, njen otac, Igor Jurić.
Tijana je, u petak veče, tog kobnog 25. jula, vozom otišla u Bajmok gde joj žive baba i deda sa majčine strane. Na sebi je imala belu majicu, svetle farmerice i bele „starke“. Stigavši u selo, javila se majci, a zatim otišla na turnir u malom fudbalu u Rati. Veče je provela sa svojim prijateljima.
Oko ponoći je krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Nasred puta, odlučila je da krene nazad ka Rati, kako bi jednom drugu vratila duksericu koju je isto veče pozajmila. Rastali su se kod bifea udaljenog svega 200 metara od bakine kuće.
Vraćajući se sama istim putem, Tijana je išla Ulicom JNA. Na uglu ulica Tri istarske žrtve i Njegoševe srela je drugare oko pola sata posle ponoći. Na pitanje kuda se uputila, odgovorila je da ide da vrati pozajmljen duks.
Nastavila je ulicom Tri istarske žrtve, prešla prugu i krenula zemljanim putem koji vodi do sportskog terena na kojem ju je čekao drug čiju je duksericu pozajmila. Kako dugo nije došla, drug sa terena krenuo joj je u susret.
Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu, stotinak metara dalje, nalazila se njena bela patika, kao i veštački nokat.
Već jedan sat posle ponoći prve večeri deca i drugi stanovnici Bajmoka počeli su da traže Tijanu. Policija se u potragu uključila u 1.30, a zatim i žandarmerija.
Nekoliko dana kasnije, 29. jula, ministar Nebojša Stefanović izjavio je da je signal Tijaninog mobilnog telefona poslednji put detektovan dva kilometra od graničnog prelaza prema Mađarskoj. Odmah je ostvaren i kontakt sa njihovim nadležnim organima, kao i službom Interpola.
Dani, puni neizvesnosti i očaja, proticali su…
A onda, kasno u noć, 13. dana potrage, 7. avgusta, oko pola jedan, objavljeno je da je uhapšen otmičar Tijane Jurić, a da je njeno telo pronađeno u blizini Sombora, 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku.
„On je u noći između petka i subote bio u Bajmoku, udario Tijanu svojim vozilom, prišao joj, nije bila teško povređena kada je počela da traži pomoć, on ju je uhvatio za vrat, udarao, ubacio u svoje vozilo, odvezao u atar“, rekao je tada ministar na konferenciji i dodao da je devojčica tu i ubijena, piše Telegraf.
Devojčicu je ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina. Za ovaj monstruozan zločin osuđen je na 40 godina zatvora.
Njega su pronašli policajci u mesari u Surčinu, kako potpuno mirno seče meso. Na mesto gde se nalazi devojčicino telo Đurić je sam odveo policiju.
Pre tačno 13 dana, na godišnjicu Tijaninog nestanka, Igor Jurić je izjavio da kada ljudi ostanu bez dece vreme je neprijatelj, a ne prijatelj i to svaki roditelj koji je izgubio dete može da potvrdi.
„Kada je Tijana stradala, upoznao sam gospodina Lagatora, moram ga spomenuti, zato što je to čovek koji je izgubio sina na tragičan način u Subotici. Upoznao sam ga na groblju u Subotici i pitao sam ga baš isto to: „Da li vreme može nešto da promeni?“. Rekao mi je: „Igore, biće ti sve gore“. I jeste. Danas živim sa tim da gledam Tijanine vršnjake kako odrastaju, viđam ih kako se slikaju, imaju svoje mladalačke ljubavi, to je ustvari nešto što ti mnogo teško pada, mislim da je taj bol mnogo veći nego prvog dana“.
Prema njegovim rečima, od prvog dana bio mu je cilj da Tijanina smrt dobije smisao.
„Mislim da je Tijana zaista, ako je to pravedno reći, opravdala svoje postojanje i da je njena smrt zaista dobila smisao. Da je ona zaista dala svoj život da bi se neka vrednost dece u našoj zemlji dovela na viši nivo. Od samih potraga pa do kazni koje su sada promenjene za najteža krivična dela. Bez obzira na to neće biti smisleno sve dok nama stradaju deca. Ovako kao što je stradao Stefan na Karaburmi, kao što je stradala Anđelina, mali Jovan iz Niša i druga deca. Teško je o tome govoriti. Ali, ono što mogu da kažem je da idem napred, da sam jako srećan što sam Tijanin otac, da sam jako ponosan na nju, da radim tako da ispunim njena neka očekivanja, da to nije nimalo lako, ali da verujem u jedno bolje sutra i da sam veliki optimista i pored svega što se desilo“, rekao je Jurić.
Bonus video: Hapšenje dilera heroina u Beogradu
