0
„Pravda za Zokija“ je peticija koja je pokrenuta nakon smrti Zorana Nedeljkovića (62) koji je preminuo 29. maja od posledica brutalnog prebijanja, a njegov dželat Nikola Š. (31) se brani sa slobode. Zoran je teške povrede zadobio 25. aprila, na Zvezdari, a njegov sin Nemanja Nedeljković u ispovesti za portal Nova.rs navodi da će se boriti za pravdu za svog oca do kraja, kako bi napadač bio adekvatno kažnjen.
Sin ubijenog Zorana na početku razgovora navodi da usled ogromne boli i gubitka, njegova sestra i on odlučni su da se bore za istinu i pravdu do kraja.
„Osoba koja se sumnjiči za ovaj zločin brani se sa slobode, dok mi prolazimo kroz agoniju gubitka svakog dana. Nas ne vodi mržnja, već želja za pravdom i sigurnošću da nasilje ne sme proći nekažnjeno. Pitam se zašto sistem ne funkcioniše kako treba, zašto pravda kasni, zašto se ubica krije iza zakona dok moja porodica i ja patimo zbog gubitka? Naša borba za istinu i pravdu traje već dugo, ali nećemo odustati. Borićemo se do poslednjeg daha, sve dok ne dobijemo odgovore koje zaslužujemo. Moj otac je mrtav, pod zemljom, dok njegov ubica slobodno šeta među nama“, započinje naš sagovornik.
Nemanja navodi da ga najviše boli činjenica da se celokupan slučaj od tog 25. aprila vodi kao splet nesrećnih okolnosti.
„Moj otac nije posrtao ulicom, jer je bio pijan, a kako je predstavljeno, već jer je zadobio toliko surovih udaraca u predelu glave da nije bio svestan gde je krenuo. On je išao totalno suprotno od naše kuće i njegovog automobila. Postoji snimak koji jasno pokazuje kako je moj otac zadobio povrede usled kojih su mu oba oka bila zatvorena, kao i činjenica da su mu kosti lica bile smrskane“, kaže potreseni sin.
Nemanja za Novu kaže da je mnogo nepravilnosti u slučaju istrage prebijanja, pa i smrti, njegovog oca od samog početka.
„Prvo i osnovno, uviđaj na licu mesta nije urađen. Kvalifikacija dela je po mom mišljenju pogrešna, jer jedno je da je taj monstrum udario mog oca, a drugo je da mu je on svojim rukama i nogama polomio kosti lica. Pa, šta je to nego ubistvo?“, pita se naš sagovornik.
Kako ističe, najteže mu je bilo kada su mu javili da mu je otac u Urgentnom centru.
“Kada sam ga video u bolnici, bio je neprepoznatljiv, oči su mu bile zatvorene od hematoma. U jednom trenutku mi je doktor rekao: „Ne znam kako je uopšte ovaj čovek ostao živ“. Tada sam postao svestan ozbiljnosti situacije. Nažalost, moj hrabri otac, koji je inače bio jak i zdrav, podlegao je povredama posle mesec dana“, jedva izgovara Nemanja.
Sagovornik Nove navodi da ga boli sramna odbrana nasilnika Nikole Š., i njegove majka D. Š. koja je svedok u ovom slučaju.
„On se brani izjavljujući kako je Zoran bio u teškom alkoholisanom stanju, kako ih je sve vređao, psovao i pretio, unosio im se u lice, kako su pomislili da on u torbici nosi pištolj pa su se uplašili za svoju bezbednost. Navodno je moj otac tog Nikolu prvi počeo da davi i udara, a on ga je, koliko se seća, u samoodbrani udario otvorenom šakom samo jednom u predelu lica. Pitam sada sve ljude, nadležne organe, pa i tog nasilnika kao i njegovog advokata – da li jedan udarac može da izazove frakturu lobanje, komplikovanu frakturu donje vilične kosti, frakturu obe jagodične kosti, frakturu nosnih kostiju, impresivnu frakturu sinusnih otvora, edem u lobanjskoj duplji ali i paralizu facijalnog nerva koja uzrokuje nepotpuno zatvaranje očnih kapaka usled udarca?“, kaže užasnuti Nemanja.
Potreseni sin nastradalog Zorana, detaljno je objasnio uzrok i detalje zločina koji je uzburkao javnost ali i promenio život celoj njihovoj porodici.
„Moj otac je prošle godine u julu mesecu kupio kuću sa pomoćnim prostorijama i dvorištem koje je zajedničko. Naime, ta kuća koja je uknjižena kao privatna svojina kao i sve ostale kuće u tom dvorištu, a ima ih više, nalazi se na zemljištu gde postoji samo pravo korišćenja, ali ne i pravo privatne svojine. Prvi nesporazum je nastao kada je došao naš advokat u pratnji geometra da premeri dvorište i kuću, a to je bilo pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Nikola Š. im tada nije dozvolio da završe posao i izjavljuje kako je to njegovo i da će on to da kupi, napominjem da moj otac tada nije bio prisutan. Naš advokat ga je tada uputio na nadležne institucije gde može da ostvari svoja prava ako misli da je tako“, objašnjava Nemanja.
Kada je Zoran počeo da renovira kuću u martu mesecu ove godine, tada dotična porodica, bez ikakvog prethodnog obaveštanja ili dogovora, zagrađuje deo dvorišta koji pripada mom ocu. Mesec dana kasnije, sukob je kulminirao.
„Tog dana, 25. aprila, ugledavši roditelje dotičnog Nikole Š., krenuo je u raspravu sa njima oko postavljene ograde. Sve se dešavalo ispred kapije, na trotoaru ulice Milana Rakića ispred ulaza u njihovo dvorište. Tu raspravu je čuo Nikola Š. izašao iz kuće, odgurnuo mog oca što znači prvi inicirao napad, gde je moj otac, predpostavljam, pokušao da mu uzvrati. Nikola Š. je zadobio lakše telesne povrede, crvenilo na levoj strani glave i ogrebotinu na vratu. Nakon toga, taj monstrum mog oca pesnicom udara u predelu lica, gde se kapija naglo otvara i moj otac pada i tada mu dotični Nikola Š. zadaje udarce nogom u pravcu glave“, objašnjava Nemanja.
Kako ističe, iz izveštaja Urgentnog centra se vidi da njegov otac nije imao nikakve povrede po telu i rukama, ali mu je zato glava bila unakažena.
„Meni ne treba izvinjenje, ali ne mogu da poverujem da su oni zapravo ljudi. Ne mogu da poverujem da upravo ti „ljudi“ nisu nas ni jednog trenutka kontaktirali da pitaju kakvo je stanje mog oca dok je bio u bolnici, niti su nam izjavili saučešće, niti su i jednog trenutka pokazali da im je žao zbog svega što se desilo“, zaključuje Nemanja.
Pomenute činjenice, kao i snimak sa kamera komšijske kuće koji je dostavila policija, nisu bile dovoljne da se osumnjičenom za prebijanje odredi pritvor. Zbog toga su Nemanja i njegova porodica, pokrenuli peticiju da se nasilnik kazni i da dobije adekvatnu kaznu propisanu zakonom naše države.
VIDEO: Kafanska tuča u Mokrinu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
