Pre četiri meseca na dužnosti je ubijen loznički policajac Nikola Krsmanović (34), vreme neumorno prolazi, ali ne i tuga koja od tada traje u njegovoj porodičnoj kući u Dragincu.
“Mnogo je strašno izgubiti dete. Još uvek ne verujem, još uvek sve mislim vratiće se. Pogledam tu je njegov auto, stoji uparkiran. Mislim doći će, javiće se odnekud. Iako sve znam, ipak ne mogu da poverujem da ga nema“, posle četiri duga meseca od zločina, za Kurir je ovim rečima započela priču Ljiljana Krsmanović, majka nemilosrdno ubijenog policajca Nikole Krsmanovića (34). Njega je, podsetimo, u noći između 17. i 18. jula ove godine na dužnosti upucao Faton Hajrizi (39), begunac iz zatvora kod Vučitrna na Kosovu i Metohiji i bivši pripadnik OVK.
Nakon 120 dana od tragične noći na Nikolu podsećaju fotografije koje brižno čuvaju i gledaju njegovi roditelji Ljiljana i Milenko, veliki mural sa njegovim likom oslikan letos u centru Draginca, a od pre nekoliko dana i bilbord u Klupcima na kome je njegova fotografija u uniformi i natpis “Da se ne zaboravi“.
Na vest o Nikolinoj smrti, tugovali su i oni koji ga nisu znali, otišao je mlad, lep, dobar policajac i čovek za koga se govorilo samo biranim rečima. Najteže je roditeljima. Ostali su bez sina, doživeli nemerljiv gubitak sa kojim moraju da žive. Ono što im bar malo ublaži bol je briga Nikolinih kolega i prijatelja koja traje od prvog dana tragedije.
„Stvarno nemam reči, Nikolini drugovi, kolege, policajci, iz Žandarmerije, iz Beograda, stalno zovu, dolaze, obilaze nas. Pokazali su se kao pravi ljudi u ovoj našoj nesreći i to nam mnogo znači. Vidimo koliko je naš Nikola bio poštovan i cenjen“, kaže Ljiljana, pa joj jecaj prekine glas.
Sve podseća na sina. Naredne sedmice joj je, kako kaže, rođendan, a pre godinu dana od Nikole je tada na poklon dobila psa – jedino što je od njega ostalo kao živa uspomena.
„Moramo Milenko i ja nekako dalje, ali strašno je, mnogo je strašno izgubiti dete. Još ne veruješ, još sve mislim negde je na terenu, pogledam tu je njegov auto, stoji uparkiran. Sve mislim doći će, javiće se odnekud, sve znam, ali ne mogu da verujem. Ne mogu da se pomirm da moga Nikole više nema“, govori majka glasom punim bola.
Nikola je, inače, bio policijski službenik Stanice granične policije Trbušnica. U MUP-u je radio od 2009. godine, završio je SŠUP u Sremskoj Kamenici, a od 2012. do 2023. bio pripadnik Beogradskog Odreda Žandarmerije.
Kobne večeri, Krsmanović je bio na dužnosti, kada je na ulazu u grad Loznicu, u blizini kafane “Loznička noć“ prilikom rutinske kontrole automobila tutinskih registarskih oznaka on ubijen, a njegov kolega Vjekoslav Ilić (50) teško ranjen. Na njih je sa više hitaca pucao albanski kriminalac Faton Hajrizi koga je kasnije eliminisala srpska policija.
Međutim, kako su tada opisali očevici koji žive u blizini mesta užasa, pre nego što biva uhvaćen, Hajrizi je pobegao u pravcu reke Drine, da bi sada, četiri meseca od tragične noći, jedan meštanin Loznice, Branko M. za Kurir ispričao kako je saznao da je satima spavao u kući pored ubice koji se skrivao bežeći od policije.
„Strašna mi je bila činjenica da je hrabrog Nikolu ubio takav jedan zlikovac, a da sam znao tada gde se skrivao Hajrizi, ne bih se libio da stanem pred njega i pomognem policiji“, priča za Kurir ovaj meštanin Loznice koji je tek kasnije shvatio da mu je ubica sve vreme bio pred nosom.
„U kući pored moje nije živeo niko, ljudi su dugo već u inostranstvu, a iako nije bila napuštena, bilo je očigledno da tu dugo nikoga nema. Nikolin ubica se satima krio u toj kući, a tada nisam imao pojma. U prvi mah bilo mi je čudno što sam ugledao siluetu čoveka dok ulazi, međutim, ni na kraj pameti da se upravo on ušunjao nečujno“, priča Branko iz Loznice.
„Policija je satima tragala za njim, po prijavi da je viđen u našem naselju, odmah su došli ovde, opkolili su celu kuću, jedan po jedan su ulazili naoružani, međutim, on je već tada nestao, a ja sam u priči sa policajcima tek tada shvatio koga su tražili“, govori nam Branko.
Naš sagovornik kaže kako je Hajrizi tada samo prespavao u domu njegovih komšija, kasnije kada su pretresli kuću, videli su da ništa ne fali, osim odeće.
„Ništa nije nestalo, osim odeće, tako bar kažu. Hajrizi je verovatno uzeo ta odela u nadi da će uspeti da izmakne policiji, ali na sreću uspeli su da ga lociraju, žao mi je jedino što nije odgovarao za ono počinjeno“, rekao je Branko.
U potragu za ubicom bilo je uključeno više od 150 pripadnika specijalnih jedinica MUP Srbije, angažovani su takođe i dronovi za pretragu terena, a nepunih 40 sati posle zločina, Fatona Hajrizija je na padinama planine Gučeva eliminisala srpska policija, pošto je prilikom pokušaja bekstva pucao na pripadnike SAJ-a.
Suđenje za ubistvo policajca Nikole Krsmanovića nedavno je ponovo odloženo u lozničkom Osnovnom sudu, kada je sudnici trebalo da se pojave taksista Mithat H. iz Tutina i Ivana R. iz Mladenovca. U sudnici se pojavio samo taksista, a optužena Ivana R., koja je od ranije na slobodi, nije se pojavila zbog predstojećeg porođaja.
Oni su, podsetimo, uhapšeni posle ubistva mladog policajca. Taksista Mithat H. se sumnjiči da je do Loznice iz Preševa dovezao Hajrizija, dok se Ivana sumnjiči da je napadaču na policajce trebalo da pomognu prilikom prelaska državne granice između Srbije i BiH. Protiv njih je podnet optužni predlog i određeno zadržavanje zbog krivičnog dela neovlašćen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Glavni pretres zakazan je za 12. februar naredne godine.
Bonus video: Ubijen policajac kod Loznice, potraga za napadačem