0
Večiti problem u srpskom pravosuđu su postupci koji dugo traju, te se pojedinim predmetima kraj ne nazire ni nakon višedecenijskog suđenja. Nepojavljivanje svedoka, oštećenih, veštaka, advokata i tako ukrug, pa preko odlaganja glavnih pretresa, sve do - zastarelosti krivičnog dela.
Suđenje “valjevskog grupi”, zatim Darku Šariću i pripadnicima njegove kriminalne organizacije, ali i mnogi drugi predmeti, samo su neki od postupaka u srpskom pravosuđu čiji se kraj, onaj sudski, ni deset godina od početka, ne nazire.
Advokat Dimitrije Ilić u razgovoru za portal Nova.rs ističe da su česta odlaganja glavnih pretresa posledica nepostojanja nekih od pretpostavki za održavanje samog suđenja.
“Pored članova sudskog veća i zapisničara, čije je prisustvo obavezno, na suđenju je obavezno i prisustvo tužioca, ali okrivljenog i njegovog branioca, naravno, ukoliko je obavezna odbrana. Najčešći razlog odlaganja je upravo nedolazak okrivljenog pred sud”, ističe Ilić.
Kako navodi, ukoliko okrivljeni koji je uredno pozvan ne dođe na suđenje, niti svoj izostanak opravda, sudsko veće može narediti njegovo prinudno dovođenje na naredni pretres. Ipak, to nije najoštrija mera suda u borbi sa ovim problemom.
“Ukoliko, pak, okrivljeni izbegava da dođe na sud, može mu se odrediti i pritvor”, kaže advokat u razgovoru za naš portal.
Ipak, po dosadašnjoj praksi, stiče se utisak da najveći problem prave takozvana “velika suđenja”, odnosno gde ima više okrivljenih lica i kada reč o organizovanom kriminalu. Takav je slučaj sa suđenjem Darku Šariću i ostalim optuženima u postupku za pranje novca stečenog krijumčarenjem droge iz Latinske Amerike u Evropu. Ništa manje za ovim ne zaostaje ni postupak “valjevskoj grupi”, u kojem je za 12 godina suđenja, a na zahtev odbrane, odložena čak trećina pretresa.
“Što se tiče kompleksnijih predmeta sa više okrivljenih i obimnom dokaznom građom, koja neretko broji hiljade strana, pravila su suštinski ista, ali s obzirom na veliki broj učesnika u postupku, sve je više razloga za odlaganje. Tako je u postupcima sa velikim brojem okrivljenih, dovoljno je da se jedan od njih ne pojavi i suđenje će biti odloženo. Sudsko veće ima na raspolaganju mere kojima može da spreči odugovlačenje postupka i zaštiti ugled suda, ali je veliki broj razloga za odlaganje, od izbegavanja primanja poziva, nedolaska na suđenje, traženja izuzeća sudija, ali i nedolaska branioca na sud. Problem nastaje kada na suđenje uvek ne dolazi neki drugi okrivljeni ili izostaje uvek drugi branilac, ili se dostavljaju razna opravdanja za nedolazak, pa se ne može zaključiti da pojedinac tendenciozno izbegava suđenje”, kaže Ilić.
Suđenje Darku Šariću i još 16 optuženih za pranje para u Srbiji, ubacivanjem „prljavog novca“ u legalne tokove, nakon devetogodišnjeg procesa, nedavno je ušlo u završnu fazu. Ipak, po svemu sudeći, na izricanje završnih reči će se sačekati, jer je u toku razmatranje Apelacionog suda po žalbama na prvostepenu presudu kojm su, u drugom postupku, Šarić i ostali optuženi osuđeni na ukupno 220 godina zatvora zbog šverce narkotika.
#related-news_1
Interesantno je da se u drugom postupku Šariću pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi za pranje novca, upravo stečenog trgovinom drogom. Što znači da, ukoliko Apelacija odluči da ukine prvostepenu presudu Šariću za šverc droge, neće moći da mu presudi u drugom predmetu.
Inače, proces za pranje para ovoj grupi obeležili su brojni prekidi tokom svih ovih godina. Počevši od otkazivanja punoćja Šarića svojim advokatima, naknadnog vraćanja, pa sve do brojnih odlaganja glavnih pretresa. Tako je u februaru ove godine Šarić odložen po čak 23. put.
Jedan od sudskih postupaka koji će verovatno ući u anale srpskog pravosuđa je i suđenje “valjevskoj grupi”, kojoj se na teret stavlja zločinačko udruživanje i ubistvo Željka Đedovića 2009. godine. Tokom 11 godina suđenja, pretresi u ovom predmetu su više puta odlagani, nego što su bili održani. Sem brojnih odlaganja, više desetina zahteva za izuzeće sudija, ovo suđenje obeležilo je i nekoliko incidenata prvooptuženog Zorana Jeličića.
Jeličić se najpre u žiži javnosti našao novembra prošle godine, kada je pokušao da se ubije u sudnici Specijalnog suda, presekavši vrat sečivom. Ipak, optuženi je i prošlog meseca nastavio da šokira javnost svojim “ponašanjem”, kada je tokom suđenja skinuo pantalone i izvršio malu nuždu u boksu u kojem su smešteni optuženi.
Nakon više od deset godina suđenja u jednom od najobimnijih predmeta u srpskom pravosuđu, optuženima za aferu “Indeks” početkom decembra izrečena je prvostepena presuda. Naime, sudsko veće Višeg suda u Smederevu je 16 optuženih, od kojih je 12 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, osudilo na ukupno 61 godinu zatvora zbog prodaje diploma i ispita.
Nakon maratonskog suđenja, na najvišu kaznu od osam godina zatvora, prvostepeno je osuđen bivši dekan ovog fakulteta Sveto Purić.
Podsetimo, afera “Indeks” izbila je 2007. godine, kada je autolimar Saša Jovanović jednom policajcu ponudio da mu “sredi diplomu” na Pravnog fakultetu u Kragujevcu. Policajac je ubrzo to prijavio svojim nadređenima, a potom dobio status “insajdera” u ovoj aferi za davanje mita za kupovinu ispita. Ubrzo nakon ovoga, čitavo klupko ovog slučaja se odmotalo.
Suđenje koje je verovatno najviše pažnje izazvalo u srpskoj javnosti jeste slučaj “Decedra”. Nakon desetogodišnjeg suđenja, Apelacioni sud u Beogradu doneo je 2016. pravosnažnu presudu, kojom niko nije kriv za smrt Jelice Radović (19), koja je preminula nakon operacije čukljeva na klinici “Decedra” septembra 2006. godine.
Presuda je glasila: troje lekara: Slavko Tomić, Miodrag Stojanović i Olivera Jeremić, kao i direktorka privatne klinike “Decedra” Svetlana Sremčević, oslobođeni su optužbi za neadekvatno lečenje 19-godišnjakinje Jelice.
Ipak, sem mukotrpnog postupka kroz koji je porodica Radović prolazila čak 10 godina, postupak su obeležila i brojna odlaganja, ali i različite verzije smrti Jelice, koja je preminula četiri dana nakon rutinske operacije čukljeva. Interesantno je da je čak i Apelacioni sud u obrazloženju presude naveo da su „lekari očigledno nesavesno postupali u odnosu na pacijenta“, ali i da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjena u ovom slučaju nastupila još davne 2010. godine.
Jedan od predmeta koji je iza sebe imao poprilično dugačak staž, jeste i suđenje Mirjani Marković, udovici nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i bivšoj predsednici JUL-a, kojoj se sudilo povodom optužbi da je 2000. godine uticala na vladinu komisiju da nezakonito dodeli državni stan dadilji njenog unuka. Prvostepena presuda, kojom je Markovićeva osuđena na godinu dana zatvora, izrečena je gotovo 15 godina nakon pokretanja krivičnog postupka. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ovu presudu prošle godine i suđenje vratio na početak.
Ipak, Markovićeva nije dočekala ponovljeno suđenje, zbog kojeg je za njom od 2005. bila raspisana i poternica, jer je aprila prošle godine preminula u bolnici u Moskvi u Rusiji.
Novčane kazne koje sud izriče zbog nepoštovanja suda vrlo često nemaju nikakvog efekta. Zakon, sa druge strane, ne predviđa neke abnormalne kazne za ovo delo. Po svemu sudeći, problem sa „razvlačenjem“ postupka se neće rešeti u skorije vreme, jer je očigledno reč o „opstrukciji u zakonskim okvirima“. Maksima da je pravda spora, očigledno je u Srbiji uzela maha.
Srpska posla: Spor oko zemlje
Kako su mediji ranije prenosili, jedno od najdužih suđenja u Srbiji jeste spor porodica Đuričić iz Bratačića kod Osečine, koji više od 43 vode bitku zbog 32 hektara zemlje i šume koje nekada brojna porodica, do dan danas, nije mogla da podeli na ravne časti. Od 1972. godine u ovom sporu promenilo se čak 16 sudija, angažovano je preko 20 advokata, 11 porodica je bilo uključeno u postupak, a preko trista ljudi je svedočilo.
