0
Obilne kiše proteklih nedelja u Srbiji su u pojedinim mestima izazvale poplave, a nažalost, česta scena koju smo viđali jesu ljudi koji su zarobljeni u kolima na putu, u vodi. Pojedini saveti kako da se građani ponašaju mogli bi da spreče ovakve situacije, a stručnjaci za Nova.rs otkrivaju kako u tim trenucima bi trebalo da se ponašamo, ali i na šta posebno da obratimo pažnju.
Za bujice je karakteristično da na malom prostoru za sat, dva padne mesečna količina padavina, a to je sila koja ruši sve pred sobom, a potcenjivanje te snage može biti kobno. To je jedna od najvećih prirodnih sila i nikako je ne treba potcenjivati. Posebno je opasna jer može da se pojavi ponekad i neočekivano i da bukvalno ostavi pustoš za sobom.
Pročitajte još:
0
4
0
„Karakteristično za ovo doba godine je pojava pljuskava, nepogoda sa grmljavinama, a ponekad dolazi i do stvaranja bujica. To se dešava kada na malom prostoru, u kratko vreme, dođe do obilnih padavina. Prosek padavina u maju je između 60-80 litara po kvadratnom metru, u junu je nešto viši prosek, od 80-90 litara po metru kvadratnom. Kod jakih pljuskova, dešava se da u kratkom vremenskom roku, od pola sata do dva sata, na malom području padne toliko kiše koliki je mesečni prosek, pa i više“, objašnjava za Nova.rs meteorolog Nedeljko Todorović.
Potoci i rečice, čak i kada im presuše korita, za kratko vreme mogu da postanu bujica koja nosi sve pred sobom, a najgore što ljudi mogu da urade je da potcene snagu vode.
„Ukoliko je bujica preko kolena, svaki prelazak je izuzetno rizičan, jer voda može da obori odraslog čoveka i da ga odnese. Treba se udaljiti na neko uzvišenje i ne rizikovati, ali ponekad se ljudi uspaniče, ili pokušaju u poslednjem trenutkku da nešto spasu od bujice i tada se dešavaju tragedije“, objašnjava Todorović.
Po njegovim rečima, bujice se uglavnom pojavljuju u brdsko-planinskim predelima, ali postoje i urbane bujice.
„Bujice mogu da se dogode i u Beogradu, posebno na Banovom Brdu. Videli smo proteklih godina da voda nosi i ljude i automobile, a problem je što kanalizaciona mreža ne može da primi svu tu vodu, a često je i zapušena, pa se dešavaju situacije kao kada su u Novom Sadu poplavljene ulice, iako se on nalazi u ravnicI“, objašnjava meteorolog.
Sa druge strane, Miloš Majstorović, bivši komandant vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, ceo radni vek proveo je u spasavanju ljudi, kako od vatre, tako i od vode. Njegovi saveti su jednostavni i spasonosni.
„Prvo i osnovno je da se ljudi ne kuraže i ne paniče. Najbolja stvar je da ostanu pribrani, sklone se na sigurno i pozovu službu 193, opišu tačno situaciju u kojoj se nalaze i okolinu. Vatrogasci-spasioci su obučeni i sposobni da intervenišu u najkraćem vremenu. Ukoliko neko putuje, treba da pogleda vremensku prognozu, da se parkira na sigurnom mestu i sačeka da pljusak prođe. Pljuskovi koji stvaraju bujice ne traju dugo, ali je to tolika količina vode koju kanalizacioni sistem ne može da primi. Ali, kao što brzo dođe, brzo i prođe i najboloje je sačekati kraj“, objašnjava Majstorović.
Kretanje gradskim ulicama kada je bujica je izuzetno opasno. Ne samo da voda može da odnese čoveka, već su tu i opasnosti koje se ne vide.
„Ono što je izuzetno opasno i gde nema spasa je kada voda odnese poklopac sa šahta. Osoba koja hoda i to ne vidi, upada u rupu duboku nekoliko metara i tu nema spasa. Takođe se ne vidi po čemu hoda i lako se gubi ravnoteža. Urbane bujice su vrlo opasne, a ljudi kod nas često vole da se kuraže i u takvim situacijama“, objašnjava Majstorović.
Jedna od grešaka koju ljudi često prave je da pokušaju u poslednji čas da spasu nešto iz kuće i tada može doći do tragedije.
„Ljudi ponekad ne razmišljajući pođu da spasu nešto što je za njih dragoceno, ne vodeći dovoljno računa o svojoj bezbednosti. Sve što bujica odnese može ponovo da se napraviti ili zaraditi, ali život ne“, upozorava penzionisani komandant vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.
Posebna priča su vozači koji precenjuju svoje i mogućnosti svojih vozila.
„Ne treba ulaziti kolima u vodu, jer je ponekad mnogo dublje nego što vozač očekuje. Zbog vode vozilo može da stane i u najmanju ruku je to neprijatnost za vozača i putnike, ali može da bude i vrlo opasno. U Novom Sadu smo bili svedoci da su policajci i vatrogasci upozoravali ljude da se zaustave, oni ih nisu slušali, pa su posle morali da ih spasavaju. Da su, stradali, onda bi za to bili krivi vatrogasci i policajci. U takvim situacijama ne treba stvarati nepotreban posao spasiocima, jer oni možda imaju važnija posla“, objašnjava Majstorović.
BONUS VIDEO: Nevreme u Novom Sadu