Filip Korać, koji je iz Srbije nestao pre nekoliko godina, u krivotorenom hrvatskom pasošu zvao se Slobodan Koralija, rođen u hrvatskom Podunavlju, a ovaj dokument izdat mu je u decembru 2017. godine.
Cela „šema“ objavljena je u Jutarnjem listu, a Koraćevu putovnicu bilo je nemoguće razlikovati od originalne na bilo kojoj granici, jer se zapravo radi o autentičnom dokumentu, na kome je promenjena samo fotografija.
Srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je hapšenje Koraća rezultat zajedničke akcije, a po istom osnovu u Srbiji se sudi vođi kavačkog klana Radoju Zviceru, koji je koristio isto ime ali različito prezime i imao lažna dokumenta na ime Slobodan Zec. Nije jasno da li je odabir imena Slobodan slučajnost ili ima neku simboliku.
Ovo nije prvi put da srpski kriminalci dolaze do hrvatskim dokumenata, pa je tako svojevremeno raskrinkana kriminalna grupa koja je „radila lažnjake“ i za kavački i za škaljarski klan. Isprave su prodavali od 3.500 do 15.000 evra, a ukupno su zaradili oko 700.000 evra.
Njihov model je bio jednostavan, identičan načinu na koji je Korać došao do svojih dokumenata. Oni su preko ljudi iz hrvatske policije dolazili do identiteta pravih osoba koje su imale prao na državljanstvo, ali su živeli u inostranstvu i nikada nisu vadili dokumenta. Krali su im identitet i na imena i podatke pravih, živih ljudi stavljali fotografije mušterija.
Svojevremeno je iz konzulatu u Mostari u Bosni i Hercegovini nestao veliki broj blanko hrvatskih pasoša koji su zavrđili na crnom tržištu a jedan kod njih čak kod Milorada Ulemeka Legije, zloglasnog komandanta Jedinice za specijalne operacije, na ime Vlada Vukomanović.
Po rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, nije iznenađenje što srpski i crnogorski kriminalci cene, traže i dobijaju hrvatska dokumenta.
„Srbi, Crnogorci i Hrvati su kulturološki vrlo slični, znaju običaje i jezik i nekome ko nije sa ovih prostora je gotovo nemoguće da uoči razliku. Drugi razlog je što odavno postoje jake veze između kriminalnih organizacija sa Balkana. Iako se ranija zajednička država raspala, kriminalci nikada nisu izgubili kontakte i ništa im nisu značile dodatne granice. Oni su se davno ujedinili, dok su se države rastajale. Za novac će pomagati jedni drugima, a to je saradnja koja je obostrana pa su tako i hrvatski kriminalci završavali neke poslove za račun srpskih kriminalnih organizacija,“ objašnjava Radovanović za portal „Nova“.