1
Dva incidenta dogodila su se krajem prošle godine u policijskoj stanici Savski venac, najpre je policajac C. Đ. (48) izvršio samoubistvo, da bi nekoliko dana kasnije njegov kolega M. T. (33) bio zbrinut na Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ zbog napada na koleginicu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) strogo je naredilo da se o ovim slučajevima ne govori, a oni su ponovo otvorili pitanje da li policajci imaju adekvatnu stručnu pomoć s obzirom na posao koji obavljaju.
Prema saznanjima portala Nova.rs, 24. decembra je policajac C. Đ. izvršio samoubistvo iz službenog pištolja u Borči. Tragedija se dogodila nakon porodične svađe.
„On je bio prijavljen za nasilje u porodici, da bi se tog kobnog dana posvađao sa suprugom, uzeo službeni pištolj i otišao kod fudbalskog stadiona „BSK“ u Borči rekavši ženi da će se ubiti. Njegova supruga je odmah pozvala policiju. te su patrole i interventna jedinica krenule da ga traže“, navodi izvor Nove.
Ubrzo nakon što su ga kolege pronašle, policajac je izvršio samoubistvo.
Nedelju dana kasnije, istu stanicu zadesio je još jedan incident. Policajac M. T. je u prostorijama PS Savski venac napao koleginicu.
„Oko 14 časova je napao i pokušao da je poljubi. Policajka je krenula da beži na drugi sprat, a on ju je pojurio, ali je naišao kolega koji je pokušao da ga zaustavi. Policajac je pobegao iz stanice, ali ga je patrola pronašla, oduzela mu pištolj i pozvala Hitnu pomoć, koja ga je odvela u Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ na pregled, gde su ga na kraju i zadržali“, dodaje naš sagovornik.
Izvor našeg portala navodi da su policajci besni jer se sve zataškava, a oni nenormalno trpe stres na poslu i pritisak nadređenih, a činjenica je da adekvatne stručne pomoći nema. Dodatno alarmantno je i to što je dosad čak nekoliko policajaca stanice PS Savski venac izvršilo suicid.
„Dešavalo se da neki kandidati padnu na psiho-testu, a onda im neki ljudi dozvole reviziju, pa idu i po dva, tri puta na testiranje. Pa to nije matematika, da se da naučiti. To nikako ne bi smelo da se radi jer ti ljudi sutra nose oružje i rade jedan vrlo stresan posao. U februaru 2023. godine smo imali psihološke testove, ali sve se to radi pro forme, niko se ne bavi zaposlenima i njihovom psihičkom spremnošću za posao koji ih čeka, jer MUP-u to ne odgovara. Mnogo je ljudi otišlo, policajci im konstantno daju otkaze, pa nema ko da radi“, kaže sagovornik.
Portal Nova.rs ranije je pisala o službenicima MUP-a koji su podigli ruku na sebe, kao i razlozima. Uzroci su različiti, ali broj policajaca koji se odlučuju na ovaj korak je više nego alarmantan. Prema podacima do kojih je došlo Strukovno udruženje policije „Dr Arčibald Rajs“ iz Novog Sada, od 2000. do 2021. godine čak 161 pripadnik MUP Srbije izvršio je samoubistvo.
Statistike nema za protekle dve godine, a iz ovog udruženja navode da su u više navrata pisali Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, jer, po mnogim pitanjima, Ministarstvo unutrašnjih poslova krši zakon. Iako u MUP postoji Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju, a uvedena je i telefonska linija za hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama za zaposlene, to je uglavnom „mrtvo slovo na papiru“, smatraju iz „Arčibalda Rajsa“.
„Značaj psihološke potpore i redovnih provera raste imajući u vidu da su mnogi psihički poremećaji i trenutna psihička stanja povezani sa traumatskim iskustvima koja su na ovim prostorima bila izuzetno česta. Pre svega ratovi u kojima je učestvovao veliki broj policajaca, turbulentne društvene promene, socijalno raslojavanje i teška ekonomska kriza neki su od faktora destabilizacije“, navodi Nenad Ljubišić, predsednik udruženja „Arčibal Rajs“.
Psihološke provere osposobljenosti kandidata za policiju jedan je od prvih koraka u njihovom angažmanu. Ipak, kontinuirane, redovne provere tokom službovanja izgleda da nisu praksa u policiji.
„Sistematski pregledi bi trebali da budu češći, a nisu, verovatno zbog velikog broja zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obavljaju poslove ovlašćenog službenog lica, jer oni su najkritičniji zbog nošenja oružja i ovlašćenja. To bi za MUP bili veliki finansijski izdaci, što je žalosno jer je samo prošle godine MUP platio 10 miliona evra za izgubljene sporove. Papirološki se dobre stvari događaju u MUP, ali izostaje onaj praktični deo“, navodi predsednik Strukovnog udruženja policije „Dr Arčibald Rajs“.
Biljana Petrović, izvršna direktorka Međunarodne mreže pomoći IAN, navodi da su prema iskustvu rada ove organizacije sa vojnim oficirima, koji su preživeli traumatska iskistva, žrtvama rata iz devedesetih godina, uvideli koliko je delikatan posao policijskih službenika.
„Naročito onih koji su izloženi potresnim scenama, nesrećama, scenama posle ubistava, samoubistava i saobraćajnim nerećama, koja mogu biti traumatska iskustva sa traumatskim posledicama. Tome dodatno doprinosi priroda posla, odnosno zahtevi posla koji podrazumevaju suzdržanost, hladnokrvnost i emotivno nereagovanje. I pored „višegodišnjeg treninga za takav posao“, smatramo važnim da se podsetimo da su oni samo ljudi i da osećanja tuge, užasa, straha i druga, koja su sakrivena i neiskazana i koja “ trpe“, mogu da ih odvedu u različite bolesti, somatske ili mentalne (fizičke ili psihičke)“, navodi Biljana za Nova.rs.
Izvršna direktorka Međunarodne mreže pomoći IAN navodi da je pored beneficiranog radnog staža, važna i briga o zapolsenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obavljaju poslove ovlašćenog službenog lica.
„Važno je obezbeđivati prevenciju od profesionalnog „pregorevanja“. Tim pre što je imperativ njihove profesionalnosti, „čvrstina“, „otpornost“, reagovanje „hladnom glavom“. Pitamo se zato, šta se dešava sa vojnicima i policajcima kada se njihove glave „pregreju“ i kada dođe do „zamora materijala“. Čini nam se neophodnim, postojanje stručne podrške, koja je organizovana izvan institucije gde oni rade, da je za njih pristup nesmetan, da su psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti nezavisni i spoljni. To je preporuka koja važi za bilo koju instituciju i radnu organizaciju, ako želi istinski da prevenira profesionalno sagorevanje. Jedino takvi spoljni stručnjaci, koji su nezavisni, mogu da obezbede podršku u „sigurnom“ prostoru. Kada kažemo „sigurni“ prostor, mislimo na nivo poverenja, koje će omogućiti svakome, pa i policajcu, da bude „slab“, „tužan“ i „nemoćan“. To je još jedan dodatni razlog zašto odbijaju pomoć, pored toga „mi smo jaki“, jer je je u društvu velika stigma prema ljudima „koji idu kod psihologa, psihijatra i psihoterapeuta“, zaključuje Biljana Petrović.
Prema podacima Strukovnog udruženja “Dr Arčibald Rajs” najveći broj policajaca koji su izvršili suicid obavljalo je poslove policajca opšte nadležnosti – 49,3%, pripadnika kriminalističke policije – 9,3 odsto, saobraćajnih policajaca – 8,5% i graničnih policajaca – 7,7 procenata.
Prosečna dužina radnog staža je oko 12 godina, a prosečna starost 36 godina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
