46
Među dvojicom najpoznatijih srpskih plaćenika koji trenutno ratuju na strani Rusije, Dejana Berića i Bratislava Živkovića, bukti međusobni sukob, a po povratku u Srbiju obojicu bi mogla da ih sačeka kazna jer ovdašnji zakon zabranjuje ratovanje u inostranstvu i ne pravi razliku između toga da li to čine dobrovoljno ili za novac.
Dejan Berić, jedan od najpoznatijih srpskih plaćenika koji ratuje za Rusiju, objavio je na svom Jutjub kanalu snimak u kom, osim što donosi navodno nove informacije sa fronta, pored ostalog pominje i drugog „srpskog kolegu“ Bratislava Živkovića, komandanta takozvanog „Četničkog pokreta“, odnosno srpke paravojne snage koja u Rusiji deluje pod okriljem ekstremno desničarske organizacije Unité Continentale. Po svemu sudeći, bukti sukob između srpskih plaćenika Berića i Živkovića, a kako je sam Berić ispričao, Živković ga tuži za uvredu časti i ugleda.
„I kad je krenuo na sud, napravio je video pored suda i rekao da će sad inteligentno da me razvali. On non-stop provocira, pokušava da me isprovocira da ga udarim; naravno, to mu ne uspeva. Obećao je da će me ubiti kad je sudija izašla, samo čeka da sud završi. Ko to može da uradi? To može da uradi samo čovek koji je siguran da, iako ga ovde ne žele, on će biti siguran u Srbiji“, tvrdi Berić u snimku od pre nekoliko dana.
Međutim, biografije obojice su prilično živopisne.
Dejan Berić već godinama ratuje na ruskoj strani, a široj javnosti je postao poznat kada se počekom godine u jednom od svojih video snimaka požalio da „Rusi tretiraju naše dobrovoljce kao stoku“. Berić se tada žalio na komandu 119. padobranskog puka, gde su srpski plaćenici raspoređeni, navodeći da je odnos prema Srbima u puku u početku bio veoma loš, komandanti su ih vređali i nisu razumeli zašto su došli u Rusiju da učestvuju u ratnim dejstvima protiv Ukrajine.
Pošto im komandanti pukova nisu obezbeđivali ništa, Berić se požalio da su sami morali da nabavljaju sve što im je potrebno za puk. Kazao je da je pred Novu godinu komanda 119. puka naredila srpskim plaćenicima da jurišaju na ukrajinske položaje rečima „pronađite drugo oružje u borbi“. Oni su to odbili i požalili su se da žele da budu raspoređeni u drugi puk, zbog čega su proglašeni dezerterima i ratnim zločincima, izbačeni su napolje i držani na hladnoći.
„Jutros im je došla vojna policija, ušla u zemunicu, pucala u vazduh, tukla vojnike kundacima, razbijala im glave“, rekao je Berić o poslednjim vestima o životu srpskih plaćenika u ruskoj vojsci.
46
4
2
Nedugo nakon ovoga Berić je prijavio da mu je zapaljena kuća u trenutku dok je sa suprugom bio u Magnitogorsku, a u njoj je boravio njegov prijatelj. Rekao je kako smatra da je ovo odgovor na njegove kritike ruske vojne komande.
Inače, otkako je Berić prisutan u javnom životu i poseduje kanale na različitim društvenim mrežama putem kojih širi svoju ideologiju, govorkalo se da je nekada bio zanatlija u sremskom selu Putinci. Kako je od zanatlije došao do snajperiste, navodnog ratnog reportera i borca, ostalo je prilično nejasno. Njegove zanatske radnje su u međuvremenu zatvorene, a u Rusiji je u međuvremenu otvorio i firmu koja, prema informacijama Radio Slobodne Evrope, posluje u gubitku. Prema javno dostupnim informacijama, navodno se ratu priključio 2014. godine, kada je pristupio među ruske separatiste u Donbasu.
Bratislav Živković je odranije poznat kao kontroverzna ličnost koja krši srpske zakone boreći se u ratovima u inostranstvu. On je 2018. godine uhapšen u Srbiji zbog sumnje da je organizovao učešće Srba u oružanim sukobima u Ukrajini i za to im nudio 200 evra mesečno, da bi tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.
Živković, za koga se inače priča da ima i srpsko i rusko državljanstvo, negirao je svojevremeno da je ruska država umešana u aktivnosti kojima se on bavi. Međutim, govorio je o tome da su „srpski dobrovoljci“ za učešće u sukobima dobijali mesečnu apanažu od 150 do 200 evra, ali ne od Moskve, već iz budžeta samoproglašene Luganske Narodne Republike.
Kako su mediji pisali 2017. godine, Bratislavu Živkoviću je zbog špijunaže i zato što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost zabranjen ulazak najpre u Rumuniju, a zatim i u druge članice NATO u narednih 15 godina. Nakon toga, on je otišao u Bugarsku, a potom i u Rusiju.
Živković je pod istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine zbog njegove uloge u napadima na ukrajinske snage u pomenutim ukrajinskim provincijama. Prema raspoloživim podacima, pred Generalnim tužilaštvom ove zemlje vodi se istraga u vezi sa učešćem šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga.
Zakon u Srbiji zabranjuje odlazak i ratovanje u inostranstvu i ne pravi se razlika da li su to plaćenici koji odlaze da ratuju za novac ili dobrovoljci koji idu da se bore iz nekih ideala. Iako su najviše kazne na papiru stroge, u praksi je to drugačije.
Zakon koji sankcioniše odlazak državljana Republike Srbije na inostrana ratišta usvojen je početkom 2015. godine, a prema nekim procenama srpskih službi u tom trenutku je oko 120 državljana naše zemlje učestvovalo u ratovima na stranom tlu. Tada su bile aktuelne dve zemlje, Ukrajina i Sirija.
U Krivično zakonu Republike Srbije stoji da „državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
Ukoliko državljani Srbije na strana ratišta odlaze u grupi predviđene su strože kazne: „učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina“, a organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kažnjava se još najstrože; „Ko… na teritoriji Srbije vrbuje ili podstiče drugo lice na izvršenje tog dela, organizuje grupu ili vrši obuku drugog lica ili grupe za izvršenje tog dela, opremi ili stavi na raspolaganje opremu radi izvršenja tog dela ili daje ili prikuplja sredstva za izvršenje tog dela, kazniće se zatvorom od dve do deset godina“.
Među prvima koji se susreo sa odredbama ovog zakona bio je bivši voditelj i bivši portparol Protivterorističke jedinice MUP Srbije Radomir Počuča koji je bio i hapšen u Rusiji i deportovan u Srbiju. Počuča, koji se po svemu sudeći borio u redovima proruskih snaga, optužen je za učestvovanje u ratu u inostranstvu, ali je postigao sporazum sa tužilaštvom koj je potvrdio i sud. Na kraju je Radomir Počuča osuđen na godinu i po zatvora, uslovno na 4 godine.
Bonus video: Muke dobrovoljaca iz Srbije koji ratuju u Ukrajini: Svedoče o torturi, najveći problem – saborci Rusi