Kineska cenzura u Beogradu: Aktivisti nezakonito privedeni

Hronika 15. avg. 202108:32
Podeli:
Falun Gong
Foto: Vuk Valcic / Alamy / Alamy / Profimedia

Tokom samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu 2014. godine, pod nazivom "Samit i put", uhapšeno je 11 aktivista Falun Gonga iz inostranstva i tri dana su držani u pritvoru u Padinskoj Skeli. Sedam godina kasnije, Ustavni sud u Srbiji presudio je da su strani aktivisti bili zadržani nezakonito, a dokumentarni film snimljen o ovom događaju prošao je golgotu do prikazivanja zbog, kako kaže reditelj Dejan Marković za Nova.rs, uticaja kineske ambasade.

Bio je to decembar 2014. godine kada su aktivisti sa različitih delova sveta krenuli put Srbije na skup koji je trebalo da se održi uoči samita Kine i zemalja Istočne i Centralne Evrope. Još nisu stigli u Beograd, a dozvola za skup koji je prijavljen u Ministarstvu unutrašnjih poslova, bila je odbijena.

Novi Sad 23.06.2021. Pucnjava, policija, uviđaj, uvidjaj
Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs

„Zabrana da se taj skup održi u Beogradu bila je iznenađenje za sve nas. Slični skupovi su ranije održavani i nikada nije bilo nikakvih problema, a na tim skupovima obično bude više policije nego učesnika. I pored toga, okupljanje bi bilo dozvoljeno kao što je to slučaj u svim demokratskim državama. Ipak te 2014. je policija zauzela potpuno drugačiji kurs i zabranili su apsolutno sve skupove sa obrazloženjem o bezbednosti“, kaže za Nova.rs Dejan Marković, aktivista i reditelj dokumentarnog filma „Crna lista“ o ovom događaju.

Čuvši da je skup zabranjen, većina učesnika je odustala od dolaska u Srbiju. Ipak, bilo je onih koji nisu mogli da dobiju povraćaj novca za svoje karte i ipak su odlučili da doputuju u Srbiju, priča nam Marković.

„Naravno, njihova namera nije bila da prkose srpskoj policiji i da se uprkos zabrani okupe, već su želeli da nastave sa nekim drugim aktivnostima“, kaže Mirković.

Ne samo da aktivisti nisu stigli da se bave aktivizmom, već nisu raspakovali ni kofere, a srpska policija ih je privela.

„Pronašli su se onog trenutka kada su se pijavili su svojim hotelima. Nisu ih pitali čak ni zbog čega su došli, samo su ih odveli u Padinsku skelu. Nisu imali pravo na prevodioca, na poziv, niti na advokata, dakle tri ljudska prava su pogažena u startu. Moja pretpostavka je bila da je policija mislila da će to proći tek tako, da za to niko neće saznati“, priseća se Marković te 2014. godine.

Međutim, jedan od pritvorenika, bugarski državljanin, imao je kod sebe skriveni telefon kojim je pozvao svoje kontakte u matičnoj Bugarskoj. Odmah su, kaže Marković, pokrenuti diplomatski postupci.

„Interesantno je da čak i kada su, dan nakon privođenja, advokati pozivali Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako bi proverili gde se nalaze pritvorenici, iz policije im je rečeno da oni nemaju nikakvu informaciju o navedenim licima i tako je bilo sve dok diplomatskim kanalima nisu počeli da se raspituju o njima. U pritvoru su bili držani sve dok kineski premijer nije otišao iz Srbije“, priča Marković.

Golgotu prošao i dokumentarac o nemilom događaju

Nesvakidašnja priča, može se slobodno reći, kineskog pritiska usred evropske metropole, zabeležena je u dokumentarnom filmu „Na crnoj listi“ u režiji Dejana Markovića, ali i sam projekat doživeo je golgotu sličnu onoj koji su na svojoj koži osetili aktivisti.

„Taj film je 2019. imao premijeru na Beldoks-u (Beldocs, festival dokumentarnog filma), a ona je bila traumatična jer se kineska ambasada angažovala da do premijere ne dođe. Najpre je vršen pritisak na direktora festivala, posle toga je došla policija iz protivpožarnog sektora koja zaključuje da je dvorana opasna i da ne ispunjava bezbednosne uslove. Beldoks je bio izbačen iz te sale i na kraju nije emitovan nijedan film u toj dvorani jer je proglašena za nebezbednu“, priča Marković.

Foto:Vladislav Mitić/Nova.rs

Sledeća stanica bila je sala Doma sindikata koja je dva dana pred projekciju proglašena za nebezbednu, a čitava situacija zaličila je na pravi paradoks – zabranjuje se puštanje filma koji govori o ugroženim ljudskim pravima!

„Sledeća je bila sala na Kolarcu. Direktorka nam javlja pred premijeru da je izložena pritiscima i da i da je kineska ambasadorka zapretila da će se povući ako se film prikaže. Na kraju,  film je prikazan u Ušću u bioskopu Sinapleks, jer je reč o privatnoj austrijskoj kompaniji na koju nisu mogli da utiču“, zaključuje Marković.

Bonus video: Požar na Mokroj Gori

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar