1
Osuđeni ratni zločinac i prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić protivio se da ostatak zatvorske kazne služi u zatvoru u Velikoj Britaniji zbog toga što su u zatvoru "Vejkfild" islamski ekstremisti prerezali grkljan bivšem srpskom generalu Radislavu Krstiću.
Piše: Gardijan/Beta
Kako piše Gardijan, Karadžić se protivio transferu iz bezbednosnih razloga, pozivajući se na slučaj bivšeg srpskog generala Radislava Krstića, kojem su islamski ekstremisti prerezali grkljan u zatvoru „Vejkfild“ u zapadnom Jokširu i bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora, koji je takođe osporio da služi kaznu u Velikoj Britaniji.
Ali Karmel Agis, predsednik međunarodnog rezidijumskog mehanizma UN za krivični sud, naredio je njegov transfer nakon saslušanja.
„Protivimo se tome zbog onoga što se dogodilo generalu Krstiću u Velikoj Britaniji, kao i zbog poteškoća sa kojima se suočio bivši predsednik Liberije Čarls Tejlor. Zbog velikog procenta Muslimana u zatvorskoj populaciji, verujemo da bi Karadžić mogao biti u opasnosti i da bi ostao siguran, biće potrebno da bude u samici“, rekao je advokat Radovana Karadžića, Piter Robinson.
Podsećanja radi, Velika Britanija je danas prihvatila da se na njenu teritoriju radi izdržavanja kazne dovede Karadžić, koji je osuđen u Haškom sudu na doživotni zatvor zbog genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Karadžić (75) je za sada u pritvornom centru UN u Hagu.
On čeka da bude prebačen u zatvor koji se nalazi van Holandije, gde će izdržavati kaznu, između ostalog za svoju ulogu u masakru u Srebrenici za vreme bosanskog rata, prenela je agencija Frans pres.
„Radovan Karadžić jedna je od retkih osoba koja je proglašena krivim za genocid. On je odgovoran za masakr muškaraca, žena i dece za vreme genocida u Srebrenici i učestvovao je u nastavku opsade Sarajeva sa svojim bespoštednim napadima na civile“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.
Rab je rekao da Britanci treba da budu ponosni na britansku podršku hapšenju Karadžića i njegovom dovođenju u zatvorsku ćeliju koja ga čeka, i da je Britanija podržavala potragu za pravdom za te gnusne zločine 30 godina.
Žalbeno veće međunarodnog suda u Hagu pravosnažno je u martu 2019. osudilo bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Time je pooštrena kazna kojom je Haški tribunal, u martu 2016, Karadžića prvostepeno osudio na 40 godina zatvora.
Pored genocida, Karadžić je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Posle smrti bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 2006. godine, Karadžić je najviši zvaničnik koji je morao da odgovara za rat u Bosni, navodi Frans pres.
Uhapšen je 2008. posle 13 godina skrivanja, pre nego što je predat Haškom tribunalu. Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
