61
Dan SAJ obeležen je 18. decembra u njihovoj bazi, a po prvi put ih je posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog čega nisu bili pozvani, a nisu bili ni poželjni bivši pripadnici ove elitne jedinice, veterani i penzioneri. Ali Vučić nije došao sam, u njegovoj pratnji bila su i dva istaknuta naprednjaka, od kojih je jedan poznat i po vezama s vođama zemunskog klana, valjda da bi poniženje donedavno omražene jedinice bilo potpuno.
Ovo je, makar u novijoj istoriji, bio najtužniji Dan Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), jer na tu proslavu po prvi put nisu pozvani veterani i penzioneri ove elitne formacije, verovatno jer je, s druge strane, opet po prvi put u nekoj funkciji došao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa valjda domaćini nisu hteli da mu pokvare raspoloženje.
Nije bilo ni bivših komandanata, pa ni Spasoja Vulevića, protiv koga su predsednik i njegovi satelitima mesecima pre penzionisanja vodili medijsku kampanju preko svoje propagandne mašinerije.
PROČITAJTE JOŠ:
61
0
0
Ali, ako već nije bilo bivših SAJ-evaca, bilo je drugih, bitnijih zvanica, ljudi iz vrha Srpske napredne stranke koji su došli da pruže podršku novopostavljenom komandantu Igoru Žmiriću i da valjda pokažu gde je kome mesto. Među naprednjačkim zvanicama koje su bile u predsednikovoj pratnji, izdvojila su se dva lika, za koje, na prvi pogled, nije jasno šta su uopšte tražili u bazi u Batajnici.
Prvi je predsednikov kum i kontroverzni biznismen Nikola Petrović, drugi je aktuelni ministar zdravlja i kućni prijatelj likvidiranog vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića, Zlatibor Lončar.
Aleksandar Vučić Foto:Stanislav Nedelja/ATAImages
Jedini razlog zašto bi ova dva čoveka došla na Dan SAJ je da bi se pokazao potpuni trijumf naprednjaka nad ovom jedinicom i njenim pripadnicima, pa je na neki način sve ovo bilo i komemorativni skup ne samo pripadnicima SAJ koji su poginuli u službi države, već i onih koje su oni likvidirali prilikom pokušaja hapšenja 2003. godine u Meljaku, Dušanu Spasojeviću Dući i Miletu Lukoviću Kumu, vođama zemunskog klana, umešanim u ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Aktuelni ministar zdravlja već godinama osim svoje funkcije koju obavlja u Vladi Republike Srbije ima i jednu drugu, nezvaničnu, a to je veliki uticaj na bezbednosne službe, pre svega Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
U svakoj normalnoj državi Zlatibor Lončar bi bio sklonjen u stranu, nakon što su se u javnosti pojavile njegove fotografije iz Šilerove ulice, glavnog štaba zemunskog klana, gde se provodio nasmejan s Dušanom Spasojevićem Dućom, zloglasnim vođom ovog kriminalnog klana.
Njegovo opravdanje da ga je Spasojević pozvao da bi mu se zahvalio jer mu je operisao oca možda je dovoljno da se Lončar ne nađe na optužnici, ali sigurno ne bi bile dovoljno da se, u normalnim okolnostima, ne izopšti iz javnog života. Ministar zdravlja, jednostavno rečeno, ne prolazi zbog tih veza osnovnu bezbenosnu proveru i u svakom svetu, osim naprednjačkom, on ne bi mogao ni da priđe bazi SAJ, a kamoli u nju da uđe kao gost.
Drugi „počasni“ gost bio je kum predsednika, biznismen Nikola Petrović koji, makar trenutno, ne obavlja nikakvu zvaničnu funkciju u državnim organima, ali je čovek iz samog vrha, doduše neformalnog, vlasti.
Petrović je najširoj javnosti postao poznat nakon udesa koji je imao na Dedinju, kada je vozeći svoj skupoceni „meklaren“ prošao na znak „stop“ i udario u automobil u kojem su bile dve žene. Ispostavilo se da je Petrović bio pozitivan na narkotike i da je imao, doduše ne previše, alkohola u krvi. Ali, ono što bi običnog smrtnika poslalo direktno u pritvor na trežnjenje, nije bio dovoljan razlog da Petrović, posle izazvanog udesa završi iza rešetaka. Nije bilo dovoljno ni za sud, pa je nekim pravnim vratolomijama Petrović kažnjen samo novčanom kaznom od 10.000 dinara, na šta se žalio, što je njegovo pravo.
Kako je takav čovek ušao u bazu SAJ? Njegov kum, predsednik Republike, nije morao ni da ga „prošvercuje“ u delegaciji, jer je Petrović, kako portal Nova.rs saznaje, u vrlo dobrim odnosima sa Igorom Žmirićem, novopostavljenim, lojalističkim komandantom SAJ.
I Petrović, pa i sam Vučić, došli su da podrže Žmirića, čoveka koji je već bio, jedno kratko vreme u SAJ, ali je napustio tu jedinicu jer se „nije uklapao u kolektiv“.
Svoj pun kapacitet Žmirić je pokazao u Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), gde je bio pomoćnik Marka Krička, a istakao se u avgustu ove godine u brutalnosti prilikom intervencije u Nemanjinoj ulici i Ulici kneza Miloša kad su hapšeni studenti i građani. Za Žmirića su svedoci rekli da se isticao u fizičkim i verbalnim napadima i kršenju zakona, što mu je bila preporuka za mesto komandanta SAJ.
Aleksandar Vučić i Igor Žmirić Foto:Stanislav Nedelja/ATAImages
Aleksandar Vučić je po prvi put prisustvovao obeležavanju Dana jedinice, pre toga je penzionisan dugogodišnji komandant Spasoje Vulević, koji nije bio 18. decembra u Batajnici, verovatno da ne bi pokvario raspoloženje Vučiću, ali i Lončaru. Vulević je mesecima bio meta napada, pa je njegovu smenu prokomentarisao upravo i sam Vučić, koji nije krio zadovoljstvo.
SAJ pod komandom Vulevića nije izašao na ulice u poslednjih godinu dana i nije učestvovao u intervencijama protiv studenata i građana, ali to je samo jedna od zamerki koju je vlast imala na račun ove jedinice. Jednu stvar nisu mogli da im oproste. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je bio perjanica kampanje koja je vođena protiv SAJ i Vulevića i optuživao ih je da su „streljali“ vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u Meljaku. Iako Šešelja odavno više niko ne uzima kao ozbiljan izvor, samo njegovo pojavljivanje u režimskim propagandnim tabloidima dovoljan je pokazatelj neprijateljstva koju su naprednjaci gajili prema SAJ.
Činjenica jeste da su upravo pripadnici SAJ izveli akciju u Meljaku 2003. godine, kad su ubijeni Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum, vođe zemunskog klana koje su se tu krile posle atetnata na premijera Zorana Đinđića. Prema zvaničnoj verziji, dvojica begunaca, mada se sumnja da je sa njima bila i treća osoba, svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, krili su se u jednoj vikendici u beogradskom prigradskom naselju Meljak. Oni su locirani, ali su Spasojević i Luković pružili otpor i oni su likvidirani. Ubistvo prijatelja nikad im nisu oprostili radikali, ni oni koji su ostali uz Šešelja, ni oni koji su se presvukli i postali naprednjaci i to su pokazali 18. decembra, trijumfalnim pojavljivanjem na Danu SAJ.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare