0
Odlaganje izdržavanja zatvorske kazne čest je slučaj u Srbiji i čak 70 odsto osuđenika iskoristi ovu zakonsku mogućnost i zatraži odlaganje bar jednom. Kada i na koji je način moguće odložiti zatvor opisano je konkretno u zakonu. Međutim, kako za portal Nova.rs pojašnjava advokat Predrag Savić, neretko se dešava u praksi da se odlazak na robiju odlaže na prevaru, tako što, recimo, izmisle da im je supruga u drugom stanju ili donesu krivotvorene lekarske nalaze o bolesti.
Odlaganje zatvorske kazne je moguće u vanrednim situacijama poput: akutne bolesti, ako je žena navršila šesti mesec trudnoće, zbog smrti ili bolesti člana porodice, zbog neodložnih poljskih i sezonskih radova, zbog završetka školovanja, za polaganje već prijavljenog ispita, ukoliko je supruga osuđenog pred porođajem i ako su na izvršenje kazne pozvani i bračni drug ili neki drugi član porodice.
U molbi se navode razlozi i prilažu se dokazi koji potvrđuju navedene razloge i označava se vremenski period za koji se odlaganje traži. Molba se prilaže predsedniku nadležnog osnovnog suda. On je dužan da u roku od tri dana od prijema molbe donese rešenje. Molba za odlaganje se opoziva ako predsednik nadležnog osnovnog suda utvrdi da nisu postojali razlozi za odlaganje kazne ili su u međuvremenu prestali.
Da li je moguće i koliko je lako lagati i zloupotrebiti zakon za odlaganje zatvorske kazne, objasnio je za Nova.rs advokat Predrag Savić.
„Neretko se dešava da osuđeni falsifikuju lekarske nalaze o bolesti ili izmisle da je supruga u drugom stanju i prouzrokuju da krivično odgovaraju i zbog toga. Često sami lekari budu procesuirani zbog izdavanja lažnih lekarskih uverenja“, rekao je Savić.
Ukoliko se sumnja na zloupotrebu, osuđeni se upućuju na komisiju koja utvrđuje da li postoje valjani razlozi za odlaganje.
„U principu to je česta pojava i najčešće se radi preko lažnih lekarskih uverenja. To mora biti izuzetno opravdan razlog. Svakodnevna je pojava odlaganje kazne, u Beogradu se mesečno podnosilo po stotinak zahteva za odlaganje. U Srbiji se godišnje najmanje hiljadu zahteva podnese. Statut je napravljen iz humanih razloga i isto tako se pazi da ne dođe do zloupotrebe. Uobičajeno u praksi se koristi odlaganje najviše dva, tri puta, mada dešavaju se i opravdani slučajevi odlaganja i mnogo više puta ali na kraće vremenske periode“, objasnio je Savić.
Iako je zakon napisan iz humanih razloga i sa ciljem da olakša građanima, učestala je pojava da svedočimo čestom odlaganju jer osuđeni na svaki mogući način pokušaju da pronađu način da kaznu izbegnu. Neretko im i uspe, i to više puta.
Pročitajte još:
Problem se javlja ne samo kada dođe do zloupotrebe već i kada se desi zastarelost slučaja. Moguće je odlaganje jedne kazne više puta i takođe je čest slučaj da nakon više odlaganja, dođe do zastarelosti kazne, kada su u pitanju kazne izdržavanja zatvora sa manjim vremenskim periodom. Zastarelost dolazi ne samo zbog konstantnog odlaganja već i zbog promena zakona, jer raspon kazni za neka krivična dela se menja.
Ukoliko je presuda za kaznu duža od 10 godina zatvora, obavezan pritvor i kod težih zakonskih sankcija sud odmah upućuje na izvršenje kazne kako osuđeni ne bi pobegao ili ugrozio nekoga.
„Nebrojeno puta dolazi do zastare zbog odlaganja, onda postoji mogućnost i da taj predsednik suda odgovara disciplinski zbog nesavesnog rada jer nije pazio na mogućnost zastare i može da dođe do toga da se razreši funkcije. A šta se dešava sa osuđenim – on je tada najsrećniji čovek“, dodao je Savić.
Ovaj institut za izvršavanje krivičnih sankcija je širom sveta prisutan i naša praksa se ne razlikuje od savremene svetske prakse.
„Nismo čak ni loš primer, ali nismo ni najbolji. Ima zloupotreba instituta na razne načine ali vrlo često dolazi do otkrivanja prevare i lažnih dokaza. Jednom može da prođe ali već drugi put ide na komisiju, što donosi dodatni krivični progon. Manji je broj onih koji odmah odu na izvršenje kazne, uglavnom svi bi da odlažu, čak 70 odsto njih bi da odloži ako može“, zaključio je advokat Savić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
