Tragedija iz Sombora, u kojoj su život izgubile tri nedužne ženske osobe, krivicom višestruko osuđivanog nasilnika koji je pušten na slobodu, ponovo je vratila u žižu javnosti gorući problem u Srbiji - zbog čega institucije ne štite žrtve. Šta je kočnica u sistemu, ali i kako zaustaviti nasilnike, u razgovoru za Nova.rs, otkriva istaknuti beogradski advokat Borivoje Borović.
Iako je nasilnik bio prijavljivan za nasilje u porodici i imao zabranu prilaska, Zdravko Goranović je hladnokrvno ubio suprugu, dve ćerke, a potom i sebe. Zločin se dogodio samo nekoliko dana nakon što je nasilnik izašao na slobodu, a iako je tužilaštvo zatražilo da mu se produži pritvor, u kome je bio zbog nasilja u porodici, sud ga je pustio na slobodu.
Kao najveću kočnicu u sistemu advokat Borović smatra Centar za socijalni rad, u čijem radu, a kako praksa pokazuje, postoji niz problema.
„Očigledno ovakvi slučajevi postaju masovna pojava, organima se dodeljuju značajna ovlašćenja da prate nasilnike i tako sprečavaju teža krivična dela, a u praksi se dešava da te zaštite nema. Postoji dosta problema i čini mi se da vrlo neodgovorno postupaju Centri za socijalni rad. Iako policija i tužioci sprovedu određene radnje, mislim da bi Centar trebalo da ozbiljnije postupa. Oni veoma amaterski procenjuju psihološki profil osoba koje bi trebalo veštačiti, a to ne sme da se događa“, priča advokat Borović za portal Nova.rs.
Najbolji primer za neprofesionalnu procenu profila nasilnika upravo vidimo u ovakvim slučajevima.
„Daleko smo od sigurnosti koja treba da se garantuje. U Centrima za socijalni rad uglavnom primaju bračne parove koji imaju problema, neretko rade nestručni ljudi koji postupaju po zastarelim metodama, koje očigledno nisu funkcionalne. Posle se iznenadimo kada shvatimo da je čovek psihički oboleo, a da prethodno nije donesen nalaz koji je u tom pravcu, te samim tim policija nije odlučila da donese rigoroznije mere zaštite žrtava. Ovo će se, nažalost, ponavljati i uvek je ovde problem“, tvrdi advokat i dodaje:
„Imao sam čak slučajeve da su davali lažne nalaze centrima za socijalni rad, a da to potom nije prošlo dodatne kontrole. Ovo su neke od stvari koje vode ka tome da se problemi zapravo „vrte“ oko Centra za socijalni rad“, rekao je Borović.
Sa druge strane, što se tiče zakonodavstva, pravno mišljenje našeg sagovornika je da je sve zakonom uređeno, ali da nemamo „temeljni sistematski pristup ovom problemu“.
Međutim, da je veliki udeo krivice u Centru za socijalni rad je jasno, ali ni drugi organi ne pomažu u poboljšanju situacije.
Kada govorimo o situacijama kao što je krvavi zločin iz Sombora, vidimo slučaj u kojem je čovek koji se tereti za krivična dela ugrožavanja nečije bezbednosti, sa već postojećim dosijeom iz prošlosti i, očigledno, reč je o povratniku. Ipak, sud ga ipak pušta na slobodu. Po kojoj proceni je odlučeno da je bezbedna mera puštanja na slobodu, nije jasno, jer smo svedoci tragičnog ishoda i smrti tri nedužne osobe.
„U ovom konkretnom slučaju isključivo je odgovornost na policiji. Oni se, takođe, ponašaju dosta suzdržano, dok u pojedinim zemljama policajci 24 sata prate tu osobu. Čist amaterizam i zloupotreba položaja nadležnih organa i krajnji rezultat je strašna tragedija“, zaključuje advokat Borović.
Ipak, poslednjih godina u Srbiji svedočimo enornom broju nasilnika koji slobodno šetaju ulicama, a institucije reaguju tek kada za to već bude kasno.
Mogućnosti i rešenja, poput praćenje nasilnika od strane policije ili sa druge strane čuvanje žrtava, se gotovo nikada ne dešavaju.
BONUS VIDEO: Sombor: Mesto Zločina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare