1
Srbiju su u samo nekoliko dana potresla dva stravična zločina - najpre je učenik K. K. (14) u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet osoba i ranio šestoro, dok je Mladenovčanin U. B. (21) u noći između četvrtka i petka u selima u ovom kraju ubio osam osoba, a njih 14 ranio. Ova dva zločina, osim po količini tuge koju su izazvali i kod onih sa najčvršćim srcem, imaju još nekoliko zajedničkih karakteristika.
Srbiju je prestravilo saznanje da je učenik sedmog razreda, kog su prijatelji kasnije opisali kao mirnog i tihog, ali neretko izloženog podrugivanju, uzeo dva pištolja svog oca V. K. i krenuo u krvavi pohod. U ranac je spakovao rezervne okvire sa municijom i četiri Molotovljeva koktela koji su, kako je kasnije navodno ispričao policiji, trebalo da mu posluže kao barijera da policija ne može ući u školu dok on puca po svojim školskim prijateljima.
Kobnog jutra, dok su učenici OŠ „Vladislav Ribnikar“ bili na prvom času, učenik je ušao u školu i najpre ubio radnika obezbeđenja D. V, zatim dve dežurne učenice koje je sreo na ulazu. Tada je idući ka kabinetu istorije, zamenio okvire, otvorio vrata učionice, najpre upucao nastavnicu, a onda nastavio da gađa druge đake… Epilog ovog tragičnog događaja jeste osmoro mrtvih đaka i radnik obezbeđenja i šestoro povređenih među kojima je i nastavnica.
Dok je Srbija oplakivala nastadale učenike i celo društvo se preispitivalo ko je u sistemu zakazao, kako smo došli do ove nove tumorne stvarnosti, odjeknuli su novi hici.
Dvadesetjednogodišnji U. B. osumnjičen je da je u tri mladenovačka sela ubio osam osoba, dok je njih 14 ranio hicima iz automatskog oružja. Kako su nam meštani prepričali, sve je počelo na lokalnom igralištu u selu Dubona, dok su se mladi iz tog mesta družili i obeležavali đurđevdanski uranak, doduše pre vremena, zbog dana žalosti koji su proglašeni u celoj Srbiji.
1
6
0
Šta se tačno događalo kobne večeri, nije u potpunosti jasno i trebalo bi da bude utvrđeno istragom. Međutim, ono što se moglo čuti na licu mesta jeste da se U. B. posvađao sa svojim drugarima i poznanicima, da je otišao kući po oružje, a zatim ponovo došao do svojih prijatelja i krenuo da rafala.
„Izašao je iz automobila i rekao lezite na zemlju, sve ću da vas pobijem. Jedan od mladića koji su bili tu pomislio je da se šali i pitao ga: ‘Hoćeš li pivo? Ajde, sedi‘“, prepričavaju meštani Malog Orašja za Nova.rs.
Ubica je zatim pobegao sa lica mesta, a policija ga je privela osam sati kasnije, u okolini Kragujevca, gde se krio kod svojih rođaka. Zbog sumnje da su ga skrivali, privedeni su i njegov deda i ujak.
I dok nadležne hitne službe i dalje rade na oba slučaja, a prestravljeni građani ne mogu da dođu sebi, nemoguće je ne primetiti jezive podudarnosti ova dva zločina.
K. K. i U. B., četrnaestogodišnjak i dvadesetjednogodišnjak, obojica su imala slobodan pristup oružju. U slučaju maloletnika, kako je nezvanično saopštio ministar policije Bratislav Gašić, njega je otac odvodio u streljane kako bi vežbao pucanje. Takođe, kasnije su osobe iz bliske okoline 14-godišnjaka rekli da je sa ocem trenirao i odlazio na „airsoft“, igru koja simulira ratovanje između dve ekipe, sa vernim replikama oružja i uniformi.
Kako je maloletnik došao do oružja, nije u potpunosti jasno i na to pitanje trebalo bi da odgovori istraga koja se vodi protiv njegovog oca V. K. koji je u međuvremenu saslušan, prilikom čega je negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret. Kako god da se taj postupak okonča, ovaj slučaj morao bi da bude velika škola drugim roditeljima i generalno porodicama koje u kući drže oružje za koje imaju dozvolu nadležnih da dobro razmisle da li je mesto na kojem se čuva odgovarajuće i nepristupačno za najmlađe.
0
0
0
Sa druge strane, i U. B. imao je u svom posedu veću količinu vatrenog oružja, kao i bombi koje je držao u jednoj vikendici. Iako se policija još nije zvanično oglasila o tome, veruje se da je pripadalo ocu U. B. koji je navodno, kako su nam komšije ispričale, vojno lice.
Žrtve ubica, i maloletnog dečaka i 21-godišnjeg mladića, bile su osobe iz njegove bliže okoline. Među njima je bilo poznanika i prijatelja, osoba koje nikada ne bi mogle pomisliti da će se naći na nišanu svog druga ili poznanika. Za maloletnog K. K. se pričalo da je žrtva vršnjačkog nasilja, premda ta informacija nije zvanično potvrđena, dok se za U. B. govorkalo da se posvađao sa drugarima iz svog kraja.
Iako je praksa pokazala da je su delinkventi najčešće osobe koje potiču iz socijalno ugroženih porodica, sa narušenim međusobnim odnosima, ovi slučajevi su pokazali da to ne mora uvek biti tako. Naime, za roditelje maloletnog učenika OŠ „Ribnikar“ već u prvim satima se saznalo da su ugledni lekar i službenica jednog ministarstva.
Sa druge strane, iako nije zvanično potvrđeno, komšije ubice iz Mladenovca kažu da je njegov otac vojno lice i da je zapolen u Ministarstvu pravde to jest Generalštabu, dok mu majka radi na Vojno-medicinskoj akademiji. Ni u jednom od ova dva slučaja, makar koliko je poznato javnosti u ovom trenutku, nije bilo nasilja u porodici niti sličnog, problematičnog ponašanja.
VIDEO: Psiholozi pokušali da pojasne kako da se Srbija oporavi od strašne traume
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare