0
"Jedan život nije dovoljan da se Aleksa preboli, sve smo pokušali da umanjimo tu bol, porodično smo potražili stručnu pomoć da bismo bar ublažili tu razarajuću tugu ali je sve uzalud. Ne možemo da prihvatimo da moga brata nema, još nam se čini da je samo otišao do grada i da će se svakog trenutka pojaviti na vratima. Svakog dana odlazimo na groblje da mu nekako budemo bliže i da bar na taj način osetimo da je tu negde sa nama!". Ovako govori Andrijana Rakić, rođena sestra dvadesetosmogodišnjeg Aleksinčanina Alekse Rakića, žrtve saobraćajne nesreće koju je izazvao pijani vozač Dušan Stevanović (29).
Porodica Rakić željno išćekuje presudu čije je izricanje zakazano za 25. decembar nadajući se da će biti osuđen na maksimalnu kaznu od 12 godina koliko je u završnoj reči pred Višim sudom u Nišu zatražio njihov punomoćnik advokat Branislav Stojanović. Viši tužilac Tatjana Stevanović predložila je da se Stevanović osudi na robiju u trajanju od devet godina.
Andrijana kaže da nijedna kazna nije dovoljna da ispravi ono što je učinjeno njihovoj porodici.
„Ne možemo da mu oprostimo posebno zbog njegovog ponašanja nakon nesreće. Poznavao je moga brata, nisu bili prijatelji kao što on tvrdi ali su se znali iz grada, povremenu su se viđali na proslavama koje su organizovali zajednički prijatelji. Ali, čak i da se nisu znali, osnovni je red bio da nam izjavi saučešće što on nije učinio do današnjeg dana. Štaviše, provocirao nas je preko društvenih mreža, pisao je neke postove : „Jak kao Rusija“. „Niko mi ništa ne može“ i slično, što nas je stvarno pogađalo. Sa takvim ponašanjem je nastavio i na sudu, optužio je mog pokojnog brata da je on izazvao nesreću bez obzira na sve dokaze koji su govorili suprotno. Nama ti dokazi nisu bili potrebni, mi smo odmah izašli na mesto nesreće i ono što smo tamo videli je bilo dovoljno da shvatimo da je Aleksa stradao ni kriv ni dužan“, nastavlja neutešna devojka.
Pročitajte još:
Opisujući život bez brata sa kojim je bila veoma bliska, Andrijana kaže da dani koji prolaze ne umanjuju bol te da je posebno tužna što Aleksino dvoje male dece odrastaju bez oca.
„Njegov sinčić će uskoro napuniti četiri godine, i on oseća da nema više tatu ali mnogo teže je njegovoj osmogodišnjoj sestri, ona je odrasla preko noći, povukla se u sebe, veoma teško se nosi sa gubitkom. Okruženi su slikama svoga oca, ne shvataju zašto su ga izgubili. Šta reći na kraju osim da se da živimo sa tom boli ali će trebati mnogo vremena da to naučimo“, zaključuje Andrijana.
Kako je navedeno u optužnici Višeg javnog tužilaštva u Nišu, Stevanović je 6. jula prošle godine oko 23.20 sati u ulici Maksima Gorkog u Aleksincu u stanju uračunljivosti upravljajući vozilom „ford fokus“ i krećući se iz pravca centra grada ka selu Glogovica, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa jer nije vozio desnom stranom kolovoza niti je poštovao ograničenje brzine kretanja u naseljenim mestima od 50 kilometara na sat, izazvao saobraćajnu nesreću.
Pročitajte još:
Kako je dalje navelo tužilaštvo, u stanju teške alkoholisanosti sa 1.95 promila alkohola nakon izlaska iz krivine Stvanović je svojim vozilom prešao u levu kolovoznu traku i pri brzini od 64 km/h prednjim desnim delom vozila udario u moped „Tomos APN“ kojim je upravljao Rakić. Usled udarca telo motocikliste je odbačeno na automobil a zatim na kolovoz pa je Aleksa zadobio teške telesne povrede nagnječenje moždanog tkiva , krvarenje u prostoru između tvrde i mekih moždanica, prelom kostiju lobanje, povrede creva i analnog kanala, prelom spoja stidnih kostiju, prelom krila obe bedrene kosti i desnog krsno bedrenog zgloba, prelom desne butne kosti i kostiju desne potkolenice pa je dana 8. jula nastupila njegova smrt.
Stevanović je najpre saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu gde je kazao da jeste bio pijan ali da nije kriv za nesreću.
Rekao je da je te večeri krenuo prema kući prijatelja kako bi pogledao traktor koji je kupio, te da je na delu puta koji ima blagu zakošenost na 10 do 15 metara od svog vozila primetio svetlo odnosno motocikl koji je išao direktno na njega jer je prešao na njegovu desnu stranu. Kazao je da je u cilju izbegavanja sudara smotao ulevo te da je udario motocikl koji je u odnosu na njegovo vozilo bio iskošen. Rekao je da je zaustavio vozilo jer je sleteo u neku njivu te da je izašao na put i video da neko leži na kolovozu . Prišao mu je, na ulicu su izašli ljudi koji tu žive a on im je kazao da zovu Hitnu pomoć.
Nije sporio utvrđenu količinu alkohola, rekao je da se bavi sečom drva i građevinom te da je tog dana popio tri, četiri piva od pola litra a uveče sa društvom još četiri piva od pola litra. Dalje je naveo da je znao da je to zabranjeno ali da se osećao sposobnim za vožnju. Rekao je i da poznaje Rakića i da mu je veoma žao što se to desilo i da su bili dobri drugari. Tvrdio je da smatra da nije kriv jer je do kontakta došlo u njegovoj odnosno u desnoj kolovoznoj traci jer je Aleksa „sekao“ krivinu. Kazao je da je kriv što je konzumirao alkohol i priznao da je i ranije učestvao u nezgodi vozeći pod dejstvom alkohola nakon čega je napustio lice mesta pa je osuđivan na kaznu zatvora koju je izdržavao u svom stanu.
Međutim, kada je postupanje u ovom slučaju preuzelo Više javno tužilaštvo u Nišu jer je ustanovljeno da je vozio pijan, Stevanović je donekle promenio iskaz. Pred niškim tužiocem je kazao da je primetio vozilo koje seče traku pa je skrenuo u njive da bi izbegao sudar, te da je nakon udesa utrčao u kuću svog prijatelja i primetivši čašu rakije popio je naiskap.
Veštaci saobraćajne struke osporili su njegove navode na osnovu tragova sa mesta nesreće. Veštak je naveo da motociklista nije prešao u traku u kojoj je bio Stevanović nego da je kočio kada je shvatio da „ford“ prelazi na njegovu stranu. Sa druge strane veštaci Zavoda za sudsku medicinu su naveli da ako je Stevanović zaista popio čašu rakije nakon nezgode, u vreme kritičnog događaja i dalje bi imao bar 1.74 promila alkohola, odnosno bio bi teško alkoholisan.
