Foto: Privatna arhiva

"Ja sam jedini u čitavoj porodici verovao da će se deka vratiti kući. Svi su mi govorili da je previše vremena prošlo, da verovatno više nije među živima ali sam ja sve do danas imao nadu da ću ga opet videti. Bio sam veoma blizak sa njim, nakon smrti moga oca on mi je bio očinska figura. On mi je usadio prave vrednosti, on je zaslužan što sam izrastao u dobrog čoveka!" Ovako govori David Stamenković, unuk osamdesetogodišnjeg Slavoljuba čije je telo sinoć pronađeno u selu Mezgraja nedaleko od tamožnje železničke stanice.

Rodbina je Slavoljubov nestanak prijavila policiji 31. oktobra ali do sinoć od vremešnog Nišlije nije bilo ni traga ni glasa. Slučajno ga je pronašla meštanka Mezgraje Mimica Arsovski dok je tražila svog psa koji se zavukao u žbunje. Alarmirala je policiju, a telo je identifikovano zahvaljujući ličnoj dokumentaciji koja je pronađena pretragom odeće preminulog čoveka.

David kaže da je njegov deda patio od demencije te da je i ranije odlazio od kuće.

„Pre nekoliko godina se izgubio tu kod Gradske toplane, ali me je pozvao telefonom i objasnio gde se nalazi, pa sam ga ja doveo kući. Drugom prilikom je pronađen u selu Trupale, pružena mu je medicinska pomoć i vraćen je kući u Niš. Stalno smo ga obilazili i ja i njegova sestra i ostali rođaci ali znate, teško je ljude sa takvom bolešću zadržati. Znam da i neki moji drugovi imaju dementne babe i dede i isto im se dešava. On je iskoristio priliku kada je ostao sam i otišao iz stana. Nije slučajno bio u Mezgraji, deda je imao vikendicu tu u blizini u selu Supovac pa ga je nešto tamo vuklo. Bez obzira na to što je u stanu imao sve, što smo ga stalno obilazili, želeo je da ide u tu vikendicu i to ga je koštalo života“, objašnjava Slavoljubov unuk.

Foto: Privatna arhiva

Ističe da je dedina demencija bila pod kontrolom jer je redovno pio lekove, te da mu se u kući nikada nije dogodio nijedan incident.

„Znam da takvi ljudi umeju recimo da zaborave da isključe šporet, a dedi se to nikad nije desilo. Međutim, kada je otišao iz stana nije poneo ni lekove za demenciju niti za srce. Bez njih mu je sećanje popustilo, a moguće da mu je pozlilo jer nije pio terapiju za srce. Jutros mi je brat od tetke javio da je nađen mrtav tamo kod Mezgraje, dedina sestra ga je identifikovala. I pored toga, sve sam se nadao da to nije on, čuo sam da se telo raspalo i da vizuelna identifikacija nije pouzdana. Sada već počinjem da verujem da je to moj deka“, priča ovaj mladi Nišlija.

David kaže da ga za dedu vezuje brojne lepe uspomene.

„Moj otac, njegov sin, je preminuo 2013. godine. I pre toga smo bili mnogo vezani, ja sam tokom osnovne škole više boravio u njegovom stanu nego kod kuće. Međutim, kada je tata umro, deda je stvarno mnogo pomagao mami i meni. Bili smo veoma bliski, on me je očuvao i to ne mogu nikada da zaboravim“, rekao je David.

Pokojni Slavoljub, kako je kazao njegov unuk, penziju je dočekao kao radnik Elektronske industrije gde je radila i njegova supruga koja je preminula 2005. godine.

Bonus video: Uviđaj sa lica mesta na kome je pomahnitali napadač nožem ubadao ljude

Komentari

Svi komentari (0)